»Srpski telegraf« protiv francuskog »Monda«

Od 22 minuta koliko je trajao intervju predsednika Srbije u Drugom dnevniku RTS-a, Aleksandar Vučić je 5 minuta pričao o slučaju Belivuk. To je bila četvrta od pet tema o kojima je govorio. Region, privredni uspesi, BiH i olimpijska postignuća naših sportista su preostale četiri teme i mogao je komotno da ih objavi na Instagramu, uz pileća krilca u dvorištu Ane Brnabić, jer su deo redovnog predizbornog programa. Posebno vest o novih 20.000 dinara penzionerima u februaru. Sve televizije bi i onako prenele šta je predsednik Srbije građanima poručio sa svog Instagram profila.

Odgovor Nebojši Stefanoviću o FBI-ju, međutim, zahtevao je ozbiljnost RTS-ovog studija. Reklo bi se zato da je Vučić došao na RTS samo da bi demantovao ono što je ministar odbrane Stefanović, bivši ministar policije i bivši šef beogradskih naprednjaka, ali valjda još uvek Vučićev kum i koordinator svih službi bezbednosti, izjavio samo dan pre o ulozi FBI-ja u raskrinkavanju kriminalne Belivukove grupe.

OTVARANJE KIŠOBRANA

Ministar Stefanović je, naime, demantovao pisanje prorežimskog tabloida „Srpski telegraf“ kako je, kao ministar policije, koristio telefon sa Skaj aplikacijom koja je i kriminalnoj grupi Veljka Belivuka i kriminalcima u regionu i širom sveta služila za međusobnu komunikaciju. U prevodu, optužili su ga da je bio u tajnoj komunikaciji s kriminalcima. Pisanje „Srpskog telegrafa“ Stefanović je nazvao „monstruoznom izmišljotinom“, najavio tužbu i, kao na svedoke, pozvao se na evropske policajce, policiju Ruske Federacije i policijske službe SAD. Posebno na ove poslednje, tačnije na direktora FBI Kristofera Vreja. Dok je bio ministar policije, kaže, „intenzivno (su) sarađivali sa SAD“ u borbi protiv mafije i organizovanih kriminalnih grupa, posebno protiv narko-mafije i njihove zloupotrebe sajber tehnologija. Stefanović tvrdi da je istraga protiv kriminalne grupe Veljka Belivuka započela još za njegovog šefovanja policijom:

„Ključni segment te istrage upravo (je) trenutak kada je FBI razbio tu enkripciju, povezao sve one koji su koristili Skaj aplikaciju i stao na put onima koji zloupotrebljavaju tu tehnologiju. Informacije koje je FBI podelio sa evropskim i našim službama značajno su pomogle da se prikupe dokazi i podigne optužnica protiv ove kriminalne grupe, na čemu posebno želim da čestitam i našim istražnim organima i svima koji su pomogli da ova mafijaška organizacija završi iza rešetaka“, rekao je Stefanović.

Javio se odmah i dežurni Vladimir Đukanović da kaže kako je „baš odvratno“ što se srpski ministar poziva na FBI: „Pokušava da naglasi kako mu niko ne može ništa jer je pod američkim kišobranom. Fuj!“

Predsednik Vučić je, uglavnom pazeći na ton, nekoliko puta u Dnevniku RTS-a ponovio da „FBI nije uradio ništa“ u istrazi protiv Belivuka, da su sve uradile naša policija i BIA, i čestitao im na hrabrosti da tako ozbiljnu istragu sprovedu. Rekao je i da FBI nije dao nikakve podatke: „FBI nas je obavestio o aplikaciji Anom koju su oni proizveli i za koju su kriminalci mislili da je sigurna, a u stvari je bila pod kontrolom CIA. Oni su nas obavestili o tome, ali kada je sve bilo završeno (…) Ja sam razumeo i gospodina Stefanovića da nije mislio na slučaj Belivuk, već da je govorio o aplikaciji Skaj, a za aplikaciju Skaj imali smo tek naknadnu podršku evropskih službi“, rekao je Vučić i ponovio da je za aplikaciju Anom stigla podrška američkih službi – kad je sve završeno. Stefanović, međutim, jeste mislio baš na slučaj Belivuk.

Ono što je i zvanično potvrđeno početkom juna ove godine, operacijom „Trojanski štit“ FBI je pomogao u hapšenju mafijaša širom sveta. Na sajtu američke ambasade u Beogradu stoji tekst „FBI partner srpske policije i pravosuđa u međunarodnoj operaciji protiv organizovanog kriminala“. Istina, ne bave se poimence svakim belosvetskim mafijašem čije su razgovore presretali pa ih zato valjda još niko nije demantovao, ni Đuka, ni MUP, ni Aleksandar Vučić. Tu, međutim, stoji da je uz podršku Evropola i u koordinaciji sa DEA (američkom Agencijom za suzbijanje narkotika), FBI partner sa holandskom, švedskom, australijskom policijom i „organima za sprovođenje zakona Srbije“ i drugih država „radi obrade podataka iz preko 25 miliona poruka prikupljenih od strane FBI u periodu od 18 meseci tokom kojeg su kriminalci razgovarali o svojim aktivnostima“.

Vredan je na ovom mestu pomena i tekst u francuskom „Mondu“ o vezama kriminalnih grupa s najvišim državnim zvaničnicima u Srbiji i Crnoj Gori, Aleksandrom Vučićem i Milom Đukanovićem. „Mond“ piše kako su srpski i crnogorski klanovi u sprezi s državnim vlastima, srpskim i crnogorskim, učestvovali u trgovini droge poreklom iz Južne Amerike, koja se dopremala do čitave Evrope. U ovom tekstu spominju se i Andrej Vučić u Beogradu i Aco Đukanović u Podgorici, braća dvojice predsednika Aleksandra Vučića i Mila Đukanovića, koji takođe imaju svoje „uloge“, zaduženi za „porodične biznise“. „U ime geopolitike, zatvarane su oči pred inkriminišućim aktivnostima Srbije i Crne Gore“, reči su evropskog diplomate citirane u ovom tekstu. Navodno, kavački klan su favorizovale srpske i crnogorske vlasti, dok su članovi ovog klana „održavali bliske veze s huliganima povezanim s Vučićem“, piše pariski „Mond“ (izvor Nova.rs).

VUČIĆ, PREDMET ISTRAGE?

I kome sad verovati, Stefanoviću ili Vučiću, „Mondu“ ili „Srpskom telegrafu“? Ministar odbrane je potegao tešku artiljeriju, pozvao se na direktora FBI-ja, što se ne radi tek tako. Pritom, i inače poslednjih dana pokazuje smirenost i pozitivnost na svom Instagram profilu u obilascima Narodnog muzeja, Rečne flote s ćerkom, druženju s Maksom, štenetom zlatnim retriverom.

S druge strane, moždaVučić o učešću FBI-ja stvarno i nije bio obavešten, pa sada kaže da je „Stefanović pogrešio“ jer su i „mediji pogrešili“? Advokat Vladimir Gajić rekao je o ovome za Glas Amerike pre neki dan: „Obično niste obavešteni kad ste predmet istrage. I to je ono što je njegov (Vučićev) problem.“

Predsednik Srbije se zato ponovo odlučio za krivičnu prijavu protiv samog sebe i ministra policije Aleksandra Vulina kako bi odgovorili na „sve laži“ kako pripadnika mafijaškog klana o „poslovima“ koje su navodno obavljali za Vučića i Vulina, tako i „laži tajkunskih političara“. Krivične prijave je u utorak 3. avgusta podneo potpredsednik SNS-a Miloš Vučević protiv Vučića i Vulina, Republičkom javnom tužilaštvu. Jasno je da je reč o obesmišljavanju pravosuđa, ruganju i zamajavanju javnosti kao i u slučaju „Jovanjica“, kada je isti Vučević tužio i Vučića i njegovog brata, po istom receptu. Stručni deo javnosti saglasan je da ovim potezom Aleksandar Vučić čini nekoliko krivičnih dela: lažno prijavljivanje, podstrekivanje na lažno prijavljivanje i ometanje pravde.

Nadežda Milenković, ekspertkinja za marketing u razgovoru za „Vreme“ kaže: „Svrha lažne prijave nije da podnosilac lažne prijave bude procesuiran (kao što bi trebalo po zakonu), nego da bi onaj protiv koga je tužba podneta rekao: ᾿Eto, tužba je odbačena, dakle, ja sam nevin᾿. Nekada je za to korišćen poligraf, pa je onaj koji bi odbio da se podvrgne ᾿detektoru laži᾿ bio proglašavan krivim, a onaj koji ga je šatro prošao – bespogovorno nevinim.“ Pritom, ne bi oni ni trčali toliko na taj poligraf ni podnosili protiv sebe lažne prijave da, kako reče advokat Božo Prelević, „nisu sigurni da su Tužilaštvo i policija apsolutno njihovi“.

S druge strane, advokat Ivan Ninić je već upozorio i na načelo „ne bis in idem“ ‒ da se u pravnom smislu ne može dva puta odlučivati o istoj stvari, zapravo, „u budućnosti se ne bi mogao ponovo pokrenuti postupak o nečemu što je već odlučeno“ (dnevni list „Nova“, 3. avgust). Makar kad je reč o srpskom pravosuđu.

Da Vučić ima problem, tj. da više nema podršku Zapada, uverena je predsednica helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko. Ona je u izjavi za „Danas“ kazala da je aktuelna situacija vrlo nepovoljna za vlast. Komentarišući Vučićevu reakciju na uvođenje zabrane negiranja genocida i ostalih ratnih zločina u BiH, Biserko kaže kako je afera s kriminalcem Veljkom Belivukom i njegovim klanom otišla predaleko jer su otkriveni mnogi detalji s kojima vlast ne može da izađe na kraj: „To je činjenica koja koindicira s ponašanjem predsednika Srbije i kada je reč o svemu onome što se trenutno dešava u BiH. Očigledno je da Aleksandar Vučić sada pokušava da pričom o otvorenom Balkanu i saradnji sa državama regiona popravi situaciju i skloni se od priče o povezanosti države i kriminala pred međunarodnom zajednicom.“

Dosad je vlast više puta uspevala da uz pomoć kriznog PR-a i režimskih medija svoje afere skloni od reflektora javnosti ili ih makar zagluši tako što ih predstavi kao podmetačinu i masne laži izdajničke opozicije, tajkuna, plaćenika novinara, stranih ambasada i službi, ili izvede kontranapad fingirajući neku novu aferu koju pripiše „izdajnicima i plaćenicima“. Predsednik Vučić se od „žrtve“ protiv koje rade svi i spolja i iznutra uzdizao u pobednika, poput junaka iz epske fantastike. U toj nameri mu i ovog puta pomaže armija botova u tabloidno-režimskim spinovanjima koja služe za sluđivanje građana Srbije. Otud nas sa kioska, nacionalnih frekvencija, sajtova, portala i društvenih mreža bombarduju svakodnevne vesti o vezama Belivukovog klana sa srpskom opozicijom, od loše urađene fotomontaže Marinike Tepić koja pravi selfi s Veljkom Belivukom do naslovne strane „Objektiva“ (2. avgust) na kojoj je ministar odbrane Nebojša Stefanović, za režimske tabloide, inače, broj 1 saradnik mafije, ali i „najbolji učenik Đilasove škole“. U tom smislu je medijski rat Aleksandra Vučića unekoliko drugačiji od dosadašnjih ratova, jer pored Belivukovog klana koji režimski mediji doslovno guraju opoziciji u krilo, isto čine s Nebojšom Stefanovićem, dojučerašnjim, posle Vučića, najuglednijim SNS-ovcem.

Naime, guraju ga u zagrljaj s Draganom Đilasom. Afera Belivuk drugačija je od prethodnih. Ne samo zbog prvog ozbiljnijeg okršaja unutar samog SNS-a koji, iako se brižno čuva(o) od javnosti, sad kad je i proključao, počinje da kipi, jer ministar Stefanović nije dosad toliko i tako govorio ni povodom afere „Jovanjica“ ni povodom afere „prisluškivanje“. Ovo, s uvođenjem FBI-ja, te pozivanje na direktora FBI-ja, dosad je najveći iskorak koji je Stefanović napravio od početka sukoba sa Vučićem.

FARBANJE PRE PADA

„Nesumnjivo je ova afera i veća i brutalnija od dosadašnjih, i vlast je puštanjem monstruoznih fotografija podigla visoko lestvicu, računajući da će moći da sve iskontroliše, da to ne ode na drugu stranu“, kaže u razgovoru za „Vreme“ Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka, uz napomenu kako je ovo prvi put da se eksplicitno priznaje da su upleteni neki ljudi iz same stranke i države. O ratu između Nebojše Stefanovića i Vučića, Pavićević kaže da se i tu predsednik države postavlja u ulogu arbitra: „Vučić ne sudi Stefanoviću, kao ni Stefanović Vučiću. Vučić dosad makar nije napadao Stefanovića, ali ti napadi dolaze s drugih strana, od Đukanovića i Vulina, dakle, iz policije, što omogućava Vučiću da izarbitrira u celom slučaju. On verovatno očekuje da će biti postignut dogovor koji će zadovoljiti sve strane i neće mu napraviti neku veliku štetu.“

Da li je moguće i ovog puta izbrisati pamćenje glasačima SNS-a iako se služe vrhunski uvežbanom i uspešnom marketinškom taktikom?

Nadežda Milenković kaže: „Stara je pošalica iz struke da na mesto pada aviona prve stižu ekipe PR službe da bi prefarbale ime aviokompanije. Naša vlast ide i korak dalje – prefarbava pre pada. Aviona, da se razumemo.“ Kolumnistkinja „Peščanika“ i autorka slogana ovog sajta „Ako vam je dobro, onda ništa“ podseća čitaoce „Vremena“ kako je parabezbednosna služba tadašnjeg ministra odbrane Aleksandra Vulina nezakonito i protivustavno presrela elektronsku prepisku između Veljka Lalića, urednika „Nedeljnika“ i Dragana Šutanovca, predsednika Saveta za strateške politike. Autorski tekst Dragana Šutanovca na kraju nije ni objavljen u „Nedeljniku“, ali je svoj odgovor ministar Vulin dostavio Tanjugu a da nije ni prelistao štampano izdanje „Nedeljnika“: „Što bi rekao Snupi iz ᾿Čarlija Brauna᾿ (indikativno: pade mi na pamet Šarli ebdo): Nema tako velikog problema koji se ne može zaobići᾿. U slučaju ove vlasti, nema tako velikog problema koji se ne može nadjačati na nacionalnim televizijama. Samozvani analitičari u večitom zasedanju po studijima, prekidani predsednikom države koji svaki čas gostuje ᾿da bi narod razumeo‘ a zatim nastavio (᾿narod᾿, ne predsednik) da gleda Farme i Parove, mada se način komunikacije u njima ne razlikuje mnogo od načina komunikacije u drugim emisijama. U takozvanim informativnim i tokšou emisijama takođe je čista pornografija, samo nema (još uvek) golotinje i fizičkih obračuna.“

Sve, ama baš sve, Aleksandar Vučić je u stanju da upregne u svoju devetogodišnju, neprekinutu predizbornu kampanju, nema veze da li je to pandemija ili bilo koja od afera. Zato se već dugo spekuliše da ozbiljnijeg političkog opstanka Nebojše Stefanovića više ne može biti u Vučićevoj Srbiji. Otud se guranje Stefanovića u zagrljaj s Draganom Đilasom, predsednikom SSP-a i, zajedno sa Marinikom Tepić, najomraženijom ličnošću režimskih tabloida, tumači kao njegov očigledni politički kraj.

S druge strane, sve glasnije se postavlja pitanje kakve to dokaze protiv Vučića ima Stefanović i da li je njegovo pozivanje na Vreja, direktora FBI-ja, značilo baš to: da su njegov kišobran ne FBI, nego snimci Aleksandra Vučića? Da li je Aleksandar Vučić razumeo Stefanovićevu video-poruku u trajanju od dva i po minuta i hoće li mu ponuditi tzv. zlatni padobran ili „šut u vis“ da se povuče kao Tomislav Nikolić? Posle Stefanovićeve smene s mesta šefa beogradskih naprednjaka delovalo je da se naziru obrisi „pogodbe“, ali su izjave Veljka Belivuka i Marka Miljkovića prošlog meseca u Tužilaštvu za organizovani kriminal (videti tekst „Iskazi iz Centralnog zatvora“, „Vreme“, 29. jul 2021) ponovo pokrenule baražnu paljbu Vučićevih tabloida na Stefanovića i Dijanu Hrkalović. I Stefanović je odlučio da se brani. Na kraju krajeva, budući da slučaj Belivuk, zasad samo na medijskom nivou poprima i međunarodni karakter, pitanje je i koliko će, u slučaju da uslede reakcije Zapada, biti važan odnos Aleksandra Vučića i Nebojše Stefanovića. Advokat i bivši ministar unutrašnjih poslova Božo Prelević rekao je za Glas Amerike da Srbija nije više samo regionalni, već problem cele Evrope i da bi trebalo očekivati ozbiljniju reakciju Brisela i Vašingtona posle ovdašnjih dešavanja.

Sve to, makar prema medijskom ratu koji vodi, zasad ne ometa Aleksandra Vučića da se drži svoje predizborne agende. „Naravno da je vlast u večitoj predizbornoj kampanji. Ponekad zamišljam te jadne ljude koji čine fokus grupe kako čame zatvoreni u nekom podrumu i na svakih pola sata moraju da odgovaraju kakav je utisak na njih ostavio nastup predsednika države. Pa, u zavisnosti od odgovora, on jede punjene paprike umesto punjene lignje, kako se jednom nesmotreno izlanuo, otvara Instagram nalog na kojem prigodno objavljuje privredni rast, a onda se to prikazuje u Dnevniku za stariju ciljnu grupu, ide na roštilj kod premijerke da pokaže kako nije u sukobu sa vladom, ali pametno ne pominje ćevapčiće koje nam je svima ogadio pričajući o onima od ljudskog mesa… Dok je bio opozicija, na sve kritike je odgovarao da su one prljavi marketinški trik. Sad više ne pominje ni tuđe a kamoli svoje (i svojih) prljave marketiške trikove“, kaže Nadežda Milenković za „Vreme“.

Hoće li uspeti i ovog puta?