Da li je u DS-u na pomolu podela i da li male stranke, članice vladajuće koalicije, imaju razloga da se opredeljuju između predsednika i potpredsednika vlade Srbije
Iskušenje izazvano saznanjem da je, nakon atentata na premijera Zorana Đinđića, njegova Demokratska stranka dospela na prvo mesto po popularnosti među biračima, moralo je biti veliko, ali za sada nema ozbiljnih nagoveštaja da bi demokrate mogle izazvati prevremene izbore na kojima bi novoosvojena naklonost birača mogla biti kapitalizovana. Naprotiv, svi funkcioneri stranke (i vlade) i dalje tvrde da će parlamentarni izbori biti održani u redovnom terminu, krajem sledeće godine. Jedino je premijer Zoran Živković, pre desetak dana ostavio mogućnost raspisivanja prevremenih izbora ukoliko vlada izgubi podršku u parlamentu, ali je činjenica da za sada, nije bilo ozbiljnih pritisaka na ministra poljoprivrede Dragana Veselinova da odmah podnese ostavku nakon saobraćajne nesreće koju je izazvalo vozilo u kome se nalazio, pokazala da je održanje postojećeg kabineta i dalje prioritet.
Prema nekim ocenama, razlog za odluku da se mandat vlade iskoristi do kraja nije samo u zvaničnoj tezi da bi izbori ugrozili reforme, niti u nezvaničnom objašnjenju da bi bilo teško objasniti biračima zašto izbora nije bilo u vreme kada su ankete pokazivale da ih većina građana želi, a raspisuju se u trenutku kada su birači promenili taj stav. Deo političke javnosti u (isključivo) nezvaničnim razgovorima kao razlog za održavanje u životu već dugo problematične koalicije navodi potencijalne unutrašnje probleme okosnice tog saveza – Demokratske stranke, u kojoj bi izborni zov mogao izazvati sukobe između (najmanje) dve stranačke struje. Sama DS već je preduzela mere da se neki takav raskol predupredi, odlučivši na sednici Glavnog odbora 16. marta, da se skupština, na kojoj će biti izabran novi predsednik stranke, održi tek nakon opštih izbora u Srbiji.
U malim strankama članicama koalicije, ipak, već se vode razgovori o struji koju bi valjalo podržati kada/ako očekivani sukob izbije na površinu, pri čemu preovlađuju prognoze da bi do neke vrste obračuna moglo doći i bez parlamentarnih izbora. Iako stranka ima četiri teoretski ravnopravna potpredsednika – Zoran Živković, Čedomir Jovanović, Boris Tadić, Gordana Čomić (pri čemu je, odlukom Glavnog odbora, Živković, kao „zamenik predsednika“, nešto „ravnopravniji“) – u razgovorima tipa „šta bi bilo kad bi bilo“ za sada se spremaju odgovori samo za varijantu sukoba na relaciji Živković – Jovanović.
A OSTALI: Pre atentata na Đinđića, negde tokom februara, mediji su spekulisali o navodnoj nameri Borisa Tadića da planiranom kandidaturom za gradonačelnika Beograda, krene u neku vrstu pohoda na lidersku poziciju u okviru DS-a koja je već u svojoj istoriji imala jednu smenu na vrhu (Đinđić umesto Mićunovića, 1994) i jedan neuspešan pokušaj te vrste (Vuksanović protiv Đinđića, 2000). Sam Tadić te navode nije želeo ni da komentariše, niti se na lansiranje priče o njegovim ambicijama neko u DS-u javno „primio“ pre atentata. Cela ta konstrukcija nije uspela da oživi ni nakon Đinđićeve smrti, uprkos tvrdnjama da je upravo Tadić „jedan od visokih funkcionera DS-a koji je sačuvao imidž zbog koga je DS godinama imala popularnost u velikim gradskim centrima“, koja, doduše, ima određenu potvrdu u anketama javnog mnjenja. Prema istraživanju Stratedžik marketinga rađenom od 18. do 23. aprila, Tadić se po broju pozitivnih ocena nalazi ispred Živkovića i Jovanovića (Tadić je zabeležio 39 odsto pozitivnih, nasuprot 16,5 odsto negativnih ocena ispitanika, Živković 36,9 odsto pozitivnih i 23,1 negativnih, a Jovanović 36,4 odsto pozitivnih i čak 33,5 negativnih ocena). Drugačiji su, međutim, odgovori na pitanje „ko bi bio idealan predsednik Srbije“, gde je Živkovića u toj ulozi videlo 3,6 odsto ispitanika (treće mesto, iza Labusa i Koštunice), Jovanovića 1,6 odsto (8 mesto), a Tadića 1,5 odsto.
O nekim sličnim, navodnim „pučističkim“, ambicijama Gordane Čomić, nije bilo reči ni u najjeftinijim trač-rubrikama. Ni istup Slobodana Gavrilovića, nekadašnjeg potpredsednika stranke, koji je, nakon odluke da na sednici Glavnog odbora posle atentata govore samo potpredsednici DS-a, putem medija saopštio „šta je želeo da kaže, a nije imao prilike“, nije proizveo još jednog „sumnjivca“ u okvirima DS-a, koji bi eventualno mogao da izazove ozbiljniji stranački raskol. Nekadašnjeg studentskog lidera, istoričara Čedomira Antića, članstvo takođe ne doživljava kao potencijalnog ambicioznog borca za ključnu poziciju u stranci, već se kao „lični stav“ ocenjuju njegove kritičke opaske i tvrdnje da se sa politikom stranke kojoj pripada ne slaže još od 2002, „kada je pitanje odnosa sa DSS-om postalo ključno, a nacionalni i državni interesi podređeni tom interesu“ i „kada su pitanja ličnog bogaćenja i ličnog uspona ka apsolutnoj vlasti postala prioritetna“.
GDE JE ČEDA: Prema rečima Gordane Čomić, međutim, sve spekulacije o sukobima unutar DS-a su neosnovane. „Pošto je eventualni sukob između nas četvoro nešto što čaršija, pre svega beogradska, priželjkuje, moram da uputim poruku toj čaršiji da se ne troši na nešto što ne postoji. Saglasnost oko zadatka koji imamo pred sobom je takva i tolika da se nema rašta baviti time na koji ćemo način nas četvoro podrediti stranku interesima ove zemlje“, kaže potpredsednica DS-a, tvrdeći da je promena u medijskom prisustvu funkcionera stranke (manje Čede) prouzrokovana samo zadacima kojima se oni bave, a ne promenjenim odnosom snaga u okviru DS-a.
„Čedomir Jovanović je na poslu proizvođenja rezultata kad je u pitanju harmonizacija tržišta Srbije i Crne Gore, a to je ozbiljan zadatak koji zahteva mnogo energije. Zoran Živković je predsednik vlade i ima ga na svim onim poslovima koje premijersko mesto podrazumeva. Boris Tadić isporučuje rezultat kad je u pitanju reforma vojske, a ja sam u Skupštini. Svi radimo na stvaranju rezultata, a koliko koga ima u medijima zavisi od toga koliko su mediji zainteresovani za činjenice“, tvrdi Gordana Čomić.
Sudeći prema njenim rečima, nema mesta ni procenama da se vrh stranke ne usuđuje da zakaže sednicu Glavnog odbora u strahu od izbijanja sukoba i dolaska neprijatnih tema na dnevni red. U skladu sa Statutom stranke, prema kome se Glavni odbor sastaje jednom u tri meseca, nova sednica trebalo bi da se održi tokom maja, i to prema ustaljenom dnevnom redu, koji, pored proceduralnih pitanja, podrazumeva podnošenje izveštaja o radu stranke između dve sednice Odbora i raspravu o učincima, kao i jednu tačku posvećenu nekom važnom pitanju karakteristčnom za aktuelni politički trenutak u zemlji. Tačan datum sednice biće određen ovih dana, a još se, prema objašnjenju potpredsednice DS-a, ne zna da li će izveštaj o radu podneti Zoran Živković ili će on obavezati nekog od preostalih troje potpredsednika, ili će se svo četvoro dogovoriti o tome ko bi o kom delu rada trebalo da govori.
ULICA ŠILEROVA: A da li će stranka raspravljati o neprijatnim pitanjima, kao što su tvrdnje o hedonističko-poslovnim boravcima nekih njenih funckionera u ozloglašenoj tvrđavi u Šilerovoj ulici u Zemunu? Ne, kategorična je Godrana Čomić: „Nećemo se time baviti jer znamo da naša stranka ni na koji način nije vezana za išta sem za rad i stvaranje slike o sopstvenoj pouzdanosti. Nemamo razloga da se bavimo pitanjem na koje znamo odgovor.“
Ipak, Glavni odbor će se u maju baviti nečim što bi moglo biti zanimljivo i za vanstranačke radoznalce, a to je ocenjivanje funkcionera. Na prošloj sednici, naime, obnarodovani su rezultati prvog internog ocenjivanja funkcionera, tokom koga je, ocenama od 1 do 5, članstvo (4196 članova je, prema tadašnjim kriterijumima, dobilo pravo da upisuje ocene) vrednovalo rad 1682 funkcionera na lokalnom nivou, plus 69 najviših funkcionera stranke koji su u vladi ili ih je vlada postavila na mesta direktora i članova upravnih odbora javnih preduzeća. Ocenjivanju nije bila izložena tadašnja vodeća trojka – Đinđić, Živković, Jovanović. Taj sistem ocenjivanja pretrpeo je brojne kritike, pa će se zato, prema rečima Gordane Čomić, na sledećoj sednici raspravljati o „poboljšanoj tehnici“. To znači da će, ubrzo nakon sednice, funkcioneri imati šansu da poprave, ili bar potvrde ocene iz prethodnog polugođa, tokom koga su se najbolje pokazale žene: prvih pet mesta zauzele su Gordana Matković, ministarka za socijalna pitanja (4,46), potom njena zamenica Ljiljana Lučić (4,36), Marijana Todorović, sekretar stranke i članica Upravnog odbora Turističke organizacije (4,35), Irena Dukanac, savetnik premijera za lokalnu samoupravu (4,34) i Gordana Čomić, sa ocenom 4,32. Sledeći je bio Boris Tadić (4,31), Dragan Domazet, ministar za nauku i tehnologiju bio je tek 24. sa prosečnom ocenom 3,88 a Marija Rašeta Vukosavljević, ministarka saobraćaja, plasirala se na 28. mesto, sa ocenom 3,79. Deset odsto ocenjivanih funkcionera dobilo je ocenu nižu od trojke, ali među njima nije bilo visokih funkcionera koji su listom uspeli da prebace cifru 3,5.
Ne dovodeći u pitanje započeti kurs reformi i ističući da mu je čast što je više od 13 godina sarađivao sa Zoranom Đinđićem „i bio mu oponent u određenim pitanjima“, Slobodan Gavrilović je u govoru pripremljenom za sednicu Glavnog odbora 16. marta ove godine nameravao da postavi pitanje s kim je i kako potrebno te reforme nastaviti.
„Pitanje je ima li stranka kapaciteta, čak moralnog prava, da preuzme odgovornost za Srbiju kad je prepolovljena, ili bi bilo pametnije, pa i pravednije, da odgovornost podeli sa celom demokratskom Srbijom i sa ličnostima koje bi je mogle ujediniti, bar onoliko koliko je to činio Zoran Đinđić, a to je minimum ispod kojeg ne bismo mogli ići ni zbog Srbije ni zbog ponovo pružene ruke Evrope, a ni zbog Zorana Đinđića“, ocenio je Gavrilović, dodajući da izgovara te reči „zbog zebnje da jedan klan ne zameni drugi“.
Dva meseca kasnije, Gavrilović kaže da još nije trenutak da kaže da li su se njegove zebnje ostvarile ili ne. Gordana Čomić kaže da je u DS-u normalno da neko iznosi stav koji se ne slaže sa stavom većine, ali ističe da su „srećom, događaji pokazali da naš prijatelj Gavrilović nije imao razloga za taj lični strah“.
Bez Zorana Đinđića, DS funkcioniše na osnovu stranačkih dokumenata donetih prošle godine – pre svega na osnovu strateškog dokumenta „Vizija DS-a“ donetog na sednici Glavnog odbora u septembru, kako kaže Gordana Čomić i objašnjava da je u pitanju strategija koja se dalje razrađuje, a to je da je „politika posao koji je briga o drugima i koji ne može da uspe ako članstvo ne provodi svoje vreme angažmana u stranci objašnjavajući ljudima u Srbiji zašto su promene dobre po njih“. Cilj, u čijem ostvarenju bi DS trebalo da bude sredstvo, je što brži ulazak Srbije u Evropsku uniju, a poslednju fazu promena u načinu funkcionisanja tog sredstva trebalo bi da predstavlja pravilnik u ponašanju članova stranke, usvojen na sednici Glavnog odbora u februaru. Pravilnikom je, između ostalog, propisano koje principe svaki član treba da zastupa (otvorenost, odgovornost, poštenje) i šta je to nečasno ponašanje, a formirana je i etička komisija koja bi trebalo da prati rad i predstavlja mesto na kome se rešava problem ako dođe do nečasnog postupanja bilo kog od članova DS-a, objašnjava potpredsednica DS-a.
„Ljudi u Srbiji mogu sebi da dozvole da odbijaju realnost u kojoj ne postoji Zoran Đinđić jer smatraju da u ovoj realnosti on mora da postoji onom energijom, odlučnošću i osobenošću koja je činila njegov karakter lidera i vizionara. Mi ne smemo sebi da dozvolimo da nam on nedostaje jer smo odgovorni za druge ljude. Osposobljenost za to u DS-u je na strašno visokom nivou jer je vezanost, rešenost i odlučnost za to što smo podelili kao viziju tolika da je moguće da stranka isporučuje rezultate i bez njega i zbog njega“, kaže Gordana Čomić.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
