Ziheraši ili pokeraši

Politička zloupotreba privatizacije loše će uticati na nivo proizvodnje u Srbiji, nama su potrebne privatizacije kao što je prodaja smederevske železare Sartid američkoj kompaniji US Stil, jer će vrednost izvoza čelika do kraja godine biti oko 250 miliona dolara, a do 2010. godine se očekuje da će izvoz čelika dostići preko milijardu dolara. Tako je krajem prošle nedelje ekonomista Stojan Stamenković javno ošamario republičku vladu koja je danima mazohistički odobravala hajku crne štampe i crvenih antikorupcionaša da Srbima ogade prodor kapitalizma u srce samoupravno-dogovorne ekonomije. I taman kad se kako-tako ohladio skandal sa US Stilom, Vlada je otvorila novi front za koji je Stole Stamenković ocenio da će negativno uticati na strane investitore koji će sada dobro da razmisle pre nego što investiraju u Srbiju. Da ne bi bilo dileme, Stamenković je naglasio da je u pitanju poništenje tendera za prodaju subotičkog Severa zbog, navodno, ponuđene niske cene za osnovni kapital te firme.

Dan pre Stamenkovićeve ocene, u Subotici je na konferenciji za novinare potpredsednik Izvršnog veća Vojvodine i predsednik tenderske komisije Ištvan Pastor obavestio javnost da je Republička agencija za privatizaciju poništila tender za prodaju subotičkog Severa.

Javnost je tada saznala da je na tender, raspisan u decembru prošle godine, stigla samo ponuda austrijske firme ATB, koja je za kapital Severa ponudila 315.000 evra. Uz osnovnu cenu, ponuda je predviđala ukupne investicije u fabriku od 14,7 miliona evra i saniranje svih dugova Severa u iznosu od sedam miliona evra. U okviru socijalnog programa ponuđeno je radnicima koji žele da napuste firmu po 150 evra za svaku godinu radnog staža. Inače, programom nije bilo predviđeno nikakvo drastično otpuštanje zaposlenih.

Sosijete ženeral banka, stručni konsultant Agencije za privatizaciju u slučaju firme Sever, posle sačinjene analize ponude, ocenila je da je ona potpuno zadovoljavajuća te da predstavlja dobru osnovu da se uđe u pregovore sa ponuđačem, austrijskom kompanijom ATB.

DVA PREMA DVA: Sever je poslednjih desetak godina, kao i većina srpskih „giganata“ posrtao pred problemima viška zaposlenih, tehnološkog zaostajanja, gubljenja tržišta… Proces restrukturiranja doneo je smanjenje broja zaposlenih sa šest hiljada na 2100 radnika. A na fabričkim postrojenjima i te kako se vidi trag višedecenijskog investicionog posta, 1983. je poslednja godina kad je izgrađen neki pogon ili nabavljena nova oprema.

Prošlonedeljna odluka Agencije za privatizaciju i podrška rukovodstva Severa da se tender poništi zasnovani su na procenama da će u sporovima koji se vode povodom brojnih dugovanja Sever izaći kao dobitnik. Reč je o nekoliko sporova, pre svega sa bankama, kojima Sever duguje po osnovu starih kreditnih aranžmana, zaključivanih pod veoma nepovoljnim kamatnim uslovima.

Zapravo, odluku o poništavanju tendera doneo je Branko Pavlović, direktor Agencije za privatizaciju koji u razgovoru za „Vreme“ naglašava da je Komisija koja se izjašnjavala o odluci direktora Agencije glasala dva prema dva, a da je peti član pismeno dostavio saglasnost da se dalje ne ide u pregovore sa austrijskom firmom ATB. Na tenderu se pojavio jedan ponuđač i njegova ponuda od 315.000 evra nije bila osnova da se na prvom tenderu pređe na pregovore, kaže direktor Pavlović.

Posle odluke Agencije za privatizaciju mogu se očekivati veliki problemi u Severu, smatra Ištvan Pastor i tu svoju ocenu zasniva na mišljenju da Sever nema ni potencijala ni snage da prebrodi period od godinu do godinu i po dana dok se raspiše drugi tender i dovrši započet proces privatizacije. Odluka Agencije je neshvatljiva, jer su se ljudi u njoj izgleda rukovodili samo pitanjem koliki će biti priliv sredstava u budžet od prodaje Severa, a nisu vodili računa o sudbini fabrike i radnika u njoj, kaže Pastor.

Na pitanje šta dalje, direktor Agencije Branko Pavlović najvljuje novi tender i ocenjuje da je odluka o raspisivanju prethodnog (dakle, ovog poništenog) tendera bila preuranjena, jer nisu bili raščišćeni računi oko dugova. Stanje dugovanja prikazano je samo u nominalnom, numeričkom smislu bez ikakve analize, kaže Pavlović i naglašava da prava (njegova, Agencijska ???) analiza otvara sledeće pitanje: da li Sever uopšte duguje Kontinental banci 16 miliona evra.

Pavlović veruje da bi svaki sudski veštak koga bi angažovalo bilo Ministarstvo finansija, bilo Agencija za privatizaciju ili Agencija za sanaciju banaka dokazao, a sud presudio, da takva potraživanja banaka zapravo ne postoje. Prema za sada internoj analizi koju je Agencija za privatizaciju napravila za svoje potrebe sasvim sigurno, kaže direktor Pavlović, da više od 10 miliona evra potraživanja ne postoji i da Sever ima manje stvarnih dugovanja za oko 13 miliona evra nego što je prikazano. Direktor Pavlović tim povodom kaže: Analiza koja je bila podloga za raspisivanje tendera prikazala je Sever sa negativnim kapitalom od dva miliona evra, a zapravo je reč o firmi koja ima pozitivan kapital od preko 11 miliona evra. Na osnovu toga, kao Agencija ne možemo biti sigurni da je bilo objavljeno da se radi o firmi sa značajnim negativnim kapitalom kako se još neki kupac ne bi javio na konkurs. I to je bio osnovni razlog što sam doneo odluku da se tender poništi. Ono što me je rukovodilo da donesem odluku o poništenju tendera je sumnja u osnovanost potraživanja Kontinental banke prema Severu i ideja da tu firmu relaksiramo pre prodaje tako što ćemo joj otpisati deo dugova. Država to može jer je Kontinental banka u vlasništvu države i Vlada može da naredi direktoru banke da to uradi. U slučaju da odbije, mogao bi biti smenjen.

Pavlović i Agencija smatraju „da u novoj konstelaciji Vlade bez ikakvih problema u kratkom vremenskom periodu od dve nedelje može potpuno da se pročisti šta jeste a šta nije potraživanje Kontinental banke i da se zatim brzo i kvalitetno pripremi dokumentacija za novi tender“. Ukoliko bi se ta analiza uradila tom brzinom, onda Kontinental banka ne bi mogla da blokira račun Severa i omogućila bi mu sasvim normalno funkcionisanje do završetka narednog tendera.

FORMALNO I STVARNO: Upitan kako je tako krupan propust vezan za dugove promakao finansijskom savetniku (banka Sosijete ženeral) koji je pripremao dokumentaciju za tender, direktor Pavlović kaže da su oni samo formalno pregledali ugovore ne vodeći računa o tome kako naši sudovi po već zauzetim stavovima sude unazad šest godina. Inače, Agencija za privatizaciju će u slučaju drugog tendera za Sever angažovati novog konsultanta, a direktor Branko Pavlović očekuje da pre kraja godine bude otvaranje novih ponuda za ovu subotičku firmu. „Pravo da vam kažem, jedva čekam rezultat sledećeg tendera. Ne mislim da ako je neko krajnje ozbiljno bio zainteresovan u julu neće biti zainteresovan u novembru. Za firmu te veličine i vrste proizvodnje kao što je Sever ne izgleda mnogo verovatno da neće biti zainteresovanog kupca“, kaže Pavlović.

Optimizam Agencije za privatizaciju ne deli Ištvan Pastor, potpredsednik vojvođanske vlade i predsednik tenderske komisije za Sever koji veruje da će se austrijska firma ATB pojaviti i na drugom tenderu zato što tu firmu na prvo pojavljivanje nije vodila ideja trenutka nego poslovna odluka utemeljena na poznavanju potencijala Severa, tržišta… Ali, Pastor nije siguran kada će se to dogoditi i u kojoj formi, da li kroz tender, stečaj ili neki treći način. „Mislim da će u tom momentu cena biti niža nego što je ponuđena na prvom tenderu“, kaže Pastor.

Ištvan Pastor u vojvođanskim i novosadskim stručnim i poslovnim krugovima važi za izuzetno sposobnog i obrazovanog državnog činovnika čiji se „filing“ dokazao na mnogim privrednim poslovima. U razgovoru za „Vreme“, Pastor kaže da se sa zadovoljstvom prihvatio posla u tenderskoj komisiji jer je to doživeo kao potencijalnu priču sa pozitivnim ishodom, da bi nekoliko meseci nakon svega doživeo neku vrstu razočaranja.

Pastor kaže da je za njega bitno da kroz tender i prodaju Severa nađe strateškog partnera koji će prihvatiti obaveze subotičke fabrike, bez obzira na to što ne zna da li je to pet ili sedam miliona ili pet stotina hiljada evra, ili je Sever u plusu, što danas niko ne zna. Istovremeno, važno je da to bude partner koji će Severu dati ono što on nema, obnavljanje tehničko-tehnološkog potencijala i socijalni program. „Za mene je manje bitno koliko će neko platiti za osnovni kapital, to je recimo bitno za državu koja u budžetu ima veći ili manji minus. Mislim da bi sa stanovišta države bilo bitnije da ima Sever koji ima stalnu proizvodnju, koji redovno plaća poreze, koji vraća dugove bankama koje su u državnom vlasništvu. Dakle, da ima dužnika koji je živ, jer mrtav dužnik nikome pa ni državi nije zgodan. Takav partner kao što je austrijski ATB bi veoma brzo stavio potencijale Severa u funkciju što bi bilo važno za radnike, opštinu, državu i poverioce“, kaže Pastor.

SPORO, PRESPORO: Umesto da prihvati pregovore, Agencija za privatizaciju je predložila tenderskoj komisiji da se tender proglasi neuspešnim i da se ne započnu razgovori sa potencijalnim kupcem. Za Pastora je bila potpuno neshvatljiva i iznenađujuća odluka predstavnika radnika i generalnog direktora u Tenderskoj komisiji da podrže stav Agencije, jer cena za osnovni kapital ne treba da interesuje ni radnike ni poslovodstvo nego treba da budu zainteresovani za posao i plate.

Mislim da je Agencija za privatizaciju takav stav zauzela zbog bojazni šta će javnost reći na 315.000 evra kao cenu kapitala. I danas imam utisak da je to politička odluka koja je doneta da se ne bi stvarala paralela između 315.000 evra za kapital Severa i tri evra za kapital neke šećerane. Pri tome sam ubeđen da se ti eventualno pozitivni poeni koje je kvazipolitika na taj način stekla pretvaraju u nešto što je potpuno negativno na drugoj strani. Verujem da Sever nije u toj kondiciji da može sačekati šest meseci da se raščiste pitanja oko nivoa njegovih dugova, za status potraživanja poverilaca pa da se onda raspiše tender. To je dodatnih godinu dana a ta firma nema poslovnu kondiciju da to izdrži i bojim se velikih problema koje će pre svih imati radnici. Za privatizaciju ovakvih firmi treba veća smelost, treba drugačija filozofija nego ova sa kojom se sada susrećemo u Agenciji za privatizaciju a za koju mi se čini da je više ziheraška, nego preduzetnička politika. Sa ovom ziheraškom ćemo jako sporo i jako slabo da obavimo privatizaciju, kaže Ištvan Pastor.

Odgovarajući direktoru Agencije za privatizaciju, koji je izrazio sumnju da je ceo tender tako vođen da bi se posao namestio jednom kupcu da Sever kupi za male pare, Pastor kaže: „Čuo sam taj komentar. U ovom momentu ne mogu da se izjasnim ni pozitivno ni negativno u odnosu na to mišljenje. Ne mogu zbog toga što mi nismo napravili ‘puding probu’. Trebalo je da tada prihvatimo mišljenje savetnika, da formiramo komisiju za pregovore i da u pregovore uđemo, na primer, s tim da je socijalni program u redu, da je investicioni program u redu, ali da cena za osnovni kapital nije u redu i da mi ne pristajemo na prodaju tog kapitala za manje od pet miliona evra. E, mi smo zaustavljanjem tendera tu šansu propustili i na taj način praktično izgubili godinu dana jer smo se poigravali. Da smo povukli taj korak, za mesec dana mogli bi da utvrdimo da li možemo ili ne možemo da postignemo cenu koju smo zamislili i ako ne možemo da onda proglasimo tender neuspešnim. U tom slučaju, niko ništa ne bi izgubio, ali dali bismo šansu sebi. Sa propašću Severovog tendera ta šansa je propala.