Vest koja je prošle nedelje odjeknula poput hidrogenske bombe, gotovo idealna za svaku vrstu razgovora, od ozbiljnih socioloških i psiholoških diskusija do komšijskog ispiranja usta, kaže da je protiv profesora jedne prokupačke srednje škole pokrenut disciplinski postupak zbog sumnje da je bio u vezi sa maloletnom učenicom. Prokupačko tužilaštvo odbacilo je krivičnu prijavu koju je u ime učenice podnela njena majka, a sedamnaestogodišnja devojka je u ispovesti za medije ispričala da je sa profesorom, koji joj, inače, ne predaje, bila u vezi skoro godinu dana, da se razljutila kada je on odbio da se razvede od žene i odlučila da ga prijavi.
Mediji, naročito oni tabloidni, potrčali su da prikupe reakcije i mišljenja stručnjaka, psihologa, pravnika, prosvetnih radnika. Ono do čega su došli najbolje sumira rečenica koju je objavio jedan beogradski tabloid: „Većina osuđuje profesora jer je reč o radu u pedagoškoj ustanovi u kojoj bi svako morao da se uzdrži poriva. Ipak, ima i onih koji tvrde da je učenica škole kriva i da je ona zapravo zavela profesora.“
OBRUŠAVANJE NA ŽENE: Nakon nekoliko dana ispredanja i prepričavanja događaja iz Prokuplja, dnevni list „Press“ objavljuje tekst u kom se pojavljuje nešto što bi zapravo trebalo da bude prava tema i za javnu raspravu i za razmišljanje. Nakon pisanja medija o vezi sedamnaestogodišnje učenice i tridesetosmogodišnjeg profesora, oglasio se predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić i rekao da i učenice često pokušavaju da zavedu profesore. Antić je za „Press“ rekao da niko tačno ne zna koliko ima veza između profesora i učenica, ali dodaje da je javna tajna da te veze postoje, a naročito u takozvanim ženskim školama, medicinskim ili tekstilnim. On je pojasnio da kada u školu dođe mlad profesor odmah počinje dobacivanje, otvoreno udvaranje, pa čak i lascivne poruke putem mobilnog telefona. Antić je dodao da je i sam video poruke koje su takvi profesori dobijali u vežbankama, od svojih učenica, koje su ih pozivale na sastanke. S druge strane, profesori, kako objašnjava, takve poruke uglavnom cepaju i o tome ne obaveste direktora. Takođe, ocenjuje on, „učenice se veoma neprikladno oblače, sa kratkim uskim majicama sa velikim dekolteima, zbog čega bi trebalo da se donesu stroža pravila o oblačenju u školama“. Antić kaže i da zna za nekoliko slučajeva veza između nastavnika fizičkog i učenica, koje su zataškane zarad očuvanja ugleda škole. „Ni školama, a ni roditeljima tih učenica nije odgovaralo da izbije skandal, pa su te ljubavne afere zataškane, a profesori su prolazili nekažnjeno“, rekao je za „Press“.
Šta bi mogla da bude poenta Antićeve izjave? Ukratko, nisu samo profesori odgovorni kada dođe do veze sa učenicom. Krive su i one. Time je dao savršen šlagvort nebrojenim i vazda gnevnim internet komentatorima da se ostrve na devojke od 15, 16 ili 17 godina, te da se naglas zapitaju kako su one deca u tim godinama, da po hiljaditi put ponove prilično nezanimljivu priču o tome kako u svakoj školi, u svakoj generaciji „ima jedna takva“. Ovde bi trebalo zastati i krenuti redom. Prvo, otkud uopšte potreba za preispitivanjem odgovornosti u ovakvim slučajevima? Tužilaštvo je reklo svoje: zakonskih mogućnosti za krivično gonjenje profesora nema, osim ako se ne utvrdi da je prinudio učenicu na ovakav odnos. Iz njenih izjava jasno je da prinude nije bilo, pa je tužilaštvo odbacilo prijavu.
Mnogo ozbiljniji aspekt ove priče jeste pokušaj da se deo prividne odgovornosti prebaci na učenice. One šalju poruke, oblače se provokativno, zavode… Dakle, ako nekoga privuku takvim ponašanjem – krive su. Argumentacija je veoma slična onoj „nosila je kratku suknju pa je zato silovana“, a činilo se da je ta vrsta diskursa odavno prevaziđena i otrcana. Međutim, očigledno je da je življa nego ikad. Suština, međutim, nije u tome što iz ove epizode vidimo da živimo u društvu koje je spremno da se obruši na tinejdžere, već u tome što je ono veoma spremno da se obruši na žene.
Ne treba posebno objašnjavati da su najveći jurišnici na učenice „zavodnice“ ljudi konzervativnih i rigidnih pogleda na svet. To je sasvim u redu, jer uz određeni svetonazor uvek idu i određena moralna pravila koja bi trebalo da su sa njim usaglašena. Međutim, ono gde ovakva argumentacija zapinje jeste činjenica koja dolazi iz istih krugova u kojima važi teza o huliganima, paliteljima Bajrakli-džamije i Američke ambasade, razbijačima gej parade, napadačima na Brisa Tatona, kao o „našoj deci“, zabludelim nesretnicima, produktima tranzicione Srbije, čije je detinjstvo prošlo u sankcijama, siromaštvu i bombardovanju, te za njih treba imati razumevanja. Ali razumevanja očigledno treba imati samo za dečake. Njihove vršnjakinje, sa druge strane, ako se negde na životnom putu okliznu pa urade nešto za šta štetu, ako štete uopšte ima, trpe isključivo same, nisu „naša deca“. One su besramne zavodnice koje dubokim dekolteima, kratkim suknjama i lascivnim porukama zaluđuju od sebe starije, zrelije i iskusnije muškarce. Predsednik Foruma srednjih stručnih škola, i sam prosvetni radnik, nije to rekao, ali to je ono što iz njegove izjave, pod uslovom da su je mediji korektno preneli – proizlazi.
KLIZAV TEREN: Posle ove epizode, najlakše bi bilo zaključiti da smo kao društvo zaglibljeni u primitivnim shvatanjima i da je ovo specifičan problem srpskog društva. Međutim, hajka na prokupačku učenicu rasplamsala se baš u trenutku kada se jedna slična stišala na sasvim drugom kraju sveta, u Sjedinjenim Američkim Državama. Tamo je, 29. februara, Kongres raspravljao o tome da li će uvođenje mogućnosti da zdravstveno osiguranje pokriva troškove upotrebe kontraceptivnih pilula ugroziti verske slobode. Naime, vernici koji se protive upotrebi kontracepcije takođe plaćaju poreze i zdravstveno osiguranje, pa bi to značilo da protivnici kontracepcije finansiraju upotrebu antibebi pilula. Pred Kongresom je govorila Sandra Fluk, studentkinja prava, koja se založila za to da osiguranje ipak pokriva troškove kontracepcije. U naredna tri dana, Sandra Fluk bila je izložena žestokim napadima konzervativnog radijskog komentatora Raša Limboa, na radio-stanici sa nacionalnom pokrivenošću. Limbo je Flukovu nazvao „droljom“, „prostitutkom koja ima toliko seksualnih odnosa da ne može više sama da plaća kontracepciju nego hoće da joj plate Obama ili papa“, da je „pravo čudo kako uopšte može da hoda od toliko seksa“, te kako bi, ako Kongres dozvoli da kontracepciju pokriva osiguranje, to značilo da su svi građani Amerike „makroi za prostitutke kakva je Sandra Fluk“. Vrhunac je bio Limboovo direktno obraćanje Flukovoj: „Dakle, gospođice Fluk i vi ostale naci-feministkinje, ako ćemo mi da vam plaćamo kontracepciju, što znači da ćemo mi plaćati vaše seksualne odnose, onda želimo nešto zauzvrat i reći ću vam šta. Hoćemo da stavite snimke na internet da svi možemo da vas vidimo.“ Limboovo trodnevno iživljavanje nije prošlo nezapaženo. Naprotiv, njegov radijski šou je uskoro ostao bez skoro svih sponzora, a Sandra Fluk je dobila telefonski poziv od Baraka Obame koji joj je pružio podršku. Raš Limbo se preko volje izvinio, ali su sponzori nastavili da ga napuštaju i nakon izvinjenja.
Dakle, iako se čini da smo kao civilizacija daleko odmakli u emancipaciji i razvoju ljudskih prava, očigledno je da su ova pitanja u velikom delu zapadnog sveta još uvek klizav teren. Razlika između slučaja učenice iz Prokuplja i Amerikanke Sandre Fluk je u tome što je ova druga imala američko društvo na svojoj strani, čak i u krugovima koji ne dele njene vrednosti.
