»Zakon u Srbiji je jasan«…

Ima pola godine, decembar 2016, kako je Aleksandar Vučić, u svojstvu Aleksandra Vučića, posetio fabriku rashladnih uređaja Gorenje u Valjevu. Poseta upriličena u povodu 10 godina postojanja ove fabrike, skoro 1500 radnika, proizvedeno pet miliona aparata… Tom prilikom potpisan i Memorandum o širenju proizvodnje, pomoći Vlade, onih 10.000 evra po zaposlenom, za zapošljavanje još 300 radnika.

Deset, jedanaest, najboljih radnika javno pohvaljeno, svi dobili po Gorenje „sekjalnik“, što će reći seckalicu. Vučić prošao proizvodni pogon, zavirio u frižidere, svi radnici sa kojima se spontano upitao rekli da mnogo zadovoljni.

Naravno da je Vučić gospodin i u Gorenju briljirao, na neodgovorno pitanje bivše radnice, zna li koliko se radi, kolike su plate, da je neizdrživo, državnički odgovorio da i on radi 24 sata, i time se ponosi, te da bi voleo da mu i deca rade toliko. Još podelio impresiju da bio srećan kad čuo da radnici u Gorenju rade i subotom, to ga samo raduje, jer ćemo više da napravimo i više da napredujemo, može da se radi i subotom, i nedeljom, to nije problem, jer tako četiri puta brže stižemo Evropu!

foto: tanja valič / tanjug

SINDIKAT I UPRAVA: Zbog zato bilo iznenađenje kad javljeno da je druga smena radnika u Gorenju, sreda 12. jul, oko 19 sati – nezadovoljna povećanjem plata, dogovorenim između sindikata i poslovodstva, kao i velikim vrućinama u proizvodnim pogonima – obustavila proizvodnju. Nezadovoljni Sindikatom, „koji zastupa interese Uprave“, radnici su izabrali svoje predstavnike, zatražili povećanje plata od 5000 dinara po proizvodnom radniku.

Poslovodstvo je promptno reagovalo, ponudilo povećanje novčanog iznosa za topli obrok, kao i 3000 dinara po radniku, ali je to odbijeno, ostalo se na zahtevu od 5000 povećanja, rukovodstvu Gorenja dat uslov, da se izjasne do petka 14. jul, ako ne ispune zahtev, radnici idu u štrajk. Menadžment Gorenja saopštio da je „u procesu socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja, došlo do kraće obustave rada, nakon čega se proizvodnja normalno nastavila, kao i da se aktivno pregovara“.

Petak 14. jul, nešto pre podneva radnici se okupljaju na betonskoj površini van proizvodnih hala. Od novinara, kojima nije dozvoljen ulazak u fabriku, deli ih zelena žičana ograda. Nekolicina prisela u hlad, do ograde. Beležimo monologe radnika, skupljalo se godinama, moralo da pukne, povod bio kad je u sredu Sindikat na oglasnu tablu stavio obaveštenje o povećanju plata, 2500 dinara povećanja za topli obrok i 1000 dinara za jul, zbog vrućine. To je bila ta kap, organizovali se, izabrali svoje predstavnike, predložili 5000 dinara povećanja, bez toplog obroka, po proizvodnom radniku.

Znaju oni da Gorenje poštuje zakone, ali i da je na delu sistem koji je protiv radnika, u Sindikatu i na šefovskim mestima su poltroni i najgori radnici sa kupljenim diplomama. Ti su prvi po visini plate, bonusima, drugim privilegijama, ne rade ništa, a dobro plaćeni, i ti im govore da paze šta rade, da će ostati bez posla, da će Gorenje otići iz Valjeva. Na drugoj strani proizvodni radnici svakodnevno crkavaju, intenzivna lančana proizvodnja, nema švercovanja, leti na temperaturi od preko 30 stepeni. Sve za platu od 27-28 hiljada. Rade i u trećoj smeni, noću, benefit 50 dinara po satu, rade svaku subotu, ali tih subota nigde u radnoj listi, daju im slobodne dane u decembru, kad firmi odgovara. Čuli šta menadžment nudi, ništa od toga, pustili su buvu da će svi na prinudni kolektivni odmor, složili se da traže po 5000 po čoveku, ko da je to nešto, minimalna plata u Sloveniji je 700 evra, proizvodnjom u Valjevu Gorenje ostvaruje dodatni profit od 20 evra po aparatu, sad im stoje kamioni, nema isporuke…

Na otvorenom ulazu u halu se pojavi direktor Divizije rashladnih uređaja Simon Kumer, pozva okupljene radnike da uđu u halu, ovi, uz zvižduke, odbiše. Ovaj se pope na neku platformu, zamoli da se saslušaju, dva dana se dogovarali, doneli predlog u šest tačaka. Nadoknada za topli obrok će biti 3300 dinara, što je povećanje od 2000. Tražili su od 5000 po čoveku, treba to zaraditi, predlažu skalu povećanja po kojoj će ugrožene grupe dobiti više. Prvoj grupi, 322 radnika, sa najnižim koeficijentom zarade, nude povećanje od 3000 dinara, plus povećanje za topli obrok, što je zajedno 5000. Drugoj grupi, 199 radnika, nude 2555 dinara više, trećoj, 97 radnika, 2055, četvrtoj grupi 1570 dinara, i poslednjoj kategoriji po 426 dinara povećanja.

STRUČNI PRAVNIK: Kako mu odgovoriše smehom i zvižducima, gospodin Kumer nastavi, da ima više problema u firmi, to se nije rešavalo, imali su dobar dijalog sa predstavnicima radnika, predlaže da se sastaju svakog meseca, da rešavaju probleme. Ovo što im predlaže je ono što firma može da ispuni, to je 800.000 evra na godišnjem nivou, treba naći, napraviti taj novac, ne može dati obećanja koja se ne mogu ispuniti. Ne tera ih da prihvate njegove predloge, ako ne prihvate, treba dalje da razgovaraju, nema mandat za drugi predlog, ako ne prihvataju, da se rad nastavi, i da se nastave pregovori.

Tu gospodin Kumer obavesti prisutne da imaju pravo na obustavu rada, da to, bez obzira što će imati negativan uticaj na sve, nije sporno, ali, zakon u Srbiji je jasan što se tiče obustave rada, postoji procedura, oni toga nisu svesni, i nisu je ispoštovali, tu su najava štrajka, štrajkački odbor, zahtevi, osiguranje… Upozna ih i da postoje dve vrste štrajka, kad firma ne ispunjava obaveze, i to se radnicima plaća, i interesni štrajk, kad traže to što traže, i to se, a to je njihov slučaj, ne plaća. Kumer završi, da očekuje da se odluče, ako ne prihvataju predloge, nastave proizvodnju i intenziviraju razgovore, za drugo nema mandat. Još reče da obustava ima veliki uticaj na poslovanje, da ima i drugih lokacija u Srbiji koje su zainteresovane za Gorenje… Usledili su zvižduci, povici, Idite…

Izađe gospodin za koga rekoše da pravnik, stručno reče da će najmanja plata, bez noćnog i minulog rada, biti 34.000 dinara. I još stručno reče da nije ispoštovan Zakon o štrajku, ne postoji Zahtev sa pojedinačnim potpisima svih radnika… Direktor ponovi da treba da se vrate radu i da nastave dijalog. Jednog krupnog iz Sindikata, koji upita, Je li bolje da vas otpuste ili da nastavite svi da radite, svi i totalno izviždaše.

Javi se i predstavnik radnika koji je pregovarao sa menadžmentom, rekoše da Predrag Živković, obavesti, na šta dobi zvižduke, da bili kod Gradonačelnika – koji je u kampanji govorio da Slovence treba oterati motkom – dobili podršku, čuli su odgovore rukovodstva firme na njihove zahteve, koji, po njemu, tu dobi aplauze, ne odgovaraju. Predstavnik radnika nastavi da je najveća pobeda to što su se prvi put za 10 godina digli i izneli svoje zahteve, najmanji je problem da se ponovo okupe, zato predlaže da se vrate na posao, a ako će u štrajk, moraju legalno. Predloži, uz odobravanje Kumera, i da se ne radi ovaj petak, i subota, da u ponedeljak nastave rad i pregovore. Nasta komešanje, predstavnik radnika ponovi da će se pregovori nastaviti u ponedeljak, da svaki sektor proizvodnje da čoveka, ako im se ne udovolji, 5000 dinara po radniku, štrajk.

Direktor se javi, kaže da nema mandat za ponedeljak, u ponedeljak mora u Velenje, po povratku, utorak, može nastavak pregovora. Predstavnik radnika pozva da se raziđu, u ponedeljak na posao, utorak pregovori, ovaj protest će se voditi „kao zbor radnika“. Novinari od preko ograde zatražiše izjavu za medije, Predstavnik radnika odgovori da ne može ništa zvanično da kaže jer, po Zakonu, on nije Zvanični predstavnik radnika, sa direktorom Kumerom, prisutnim pravnikom, povuče se u unutrašnjost hale.

Doš’o utorak 18. jul, javljeno da postignut dogovor, radnici prihvatili da svi koji su u proizvodnji dobiju povećanje plata za 3000 dinara, plus 1000 dinara povećanja iznosa za topli obrok. Dobili i bonus od 3000 dinara za jul, zbog otežanih uslova, vrućine u proizvodnim halama.