JOŠ JEDNA TRAGIČNA OPOMENA: Komemoracija u Novom Sadu / fotografije: tanjug
U požaru koji je izbio u noći 31. marta na 1. april u diskoteci Kontrast, u Novom Sadu, šest mladih osoba izgubilo je živote, a više njih je povređeno. Nakon ove tragedije bez presedana, načelnik Službe za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić saopštio je da u Srbiji od požara u ugostiteljskim objektima nastrada nekoliko stotina ljudi. Čini se da ćemo tek kad budemo jasno videli da se posle ovakvih događaja menja regulativa u nekoj oblasti i uvode striktniji standardi, poverovati i da se slična tragedija neće ubrzo ponoviti
Policija je najavila hitnu akciju provere sistema protivpožarne zaštite u svim lokalima u Srbiji, što će biti ogroman posao. Prema važećem standardu, svaki lokal mora da bude obezbeđen protivpožarnim aparatima, osoblje obučeno na kursu o protivpožarnoj zaštiti, a aparate svakih šest meseci treba po automatizmu da servisira za to određena kompanija. U realnosti, vlasnici lokala postavljaju aparate i plate šta treba „nadležnima“, a zauzvrat dobiju rešenje u kome stoji da je sve urađeno u cilju protivpožarne zaštite. Podaci koji su došli iz istrage govore da mesto na kome je nastradalo šestoro ljudi nije imalo gotovo nijednu dozvolu, pa je pitanje da li je i ko odgovoran i da li je sve to moglo da se spreči. Dosadašnja istraga pokazuje da je požar izazvao kvar na instalacijama, a narednih dana ćemo videti da li će još biti uhapšenih pored vlasnika Kontrasta Alojza Ganića i dvojice zakupaca Slaviše Stanišića i Dejana Ratkovića, kojima je određen pritvor do 30 dana, kao i kako će delo biti kvalifikovano (osim izazivanja opšte opasnosti).
PRESTONICE: Reporter „Vremena“ iz Novog Sada javlja da je u diskoteci Kontrast i ranije bilo pucnjava, obračuna, pre nekoliko godina je bačena i kašikara. To je bila klasična folkoteka, registrovana kao noćni klub i radila je ponekad i do deset sati ujutro. U poslednje vreme tamo je izlazila raznolika ekipa – od studenata, preko sitnih kriminalaca mlađih od 30 godina koji su sedeli po separeima sa sponzorušama, pa sve do „fensi i poznate“ novosadske ekipe koja je prosto bila u izlasku to veče svuda, pa i tamo. Ovaj „disko“ je važio za poslednje mesto za izlazak pošto se sve drugo pozatvara. Požar u ovoj diskoteci na periferiji urbane zone Novog Sada otvorio je pitanja bezbednosti u ugostiteljskim objektima svake vrste u Srbiji, a posebno u tom gradu – u dve godine ovo je drugi noćni klub koji je s tragičnim posledicama zahvatio požar.
U vojvođanskoj prestonici je u poslednjih dvadeset godina niklo na stotine kafića i diskoteka, koje su pravljene u podrumima, na mestu straćara, karikalo se jedno na drugo, što je naravno, moralo imati svoju cenu. Nakon požara u kafeu Laundž, postalo je jasno da je u centru grada godinama postojao klub od drveta obložen jambolijom, lako zapaljiv, bez ijednog protivpožarnog izlaza. Ako su tada inspekcije prošle bez posledica, a zatvora dopali samo vlasnici – zaključak da se neko ko je morao da parafira dozvole za rad i dalje nalazi na slobodi, nameće se sam od sebe. Činjenica je da i dalje skoro nijedan klub u Novom Sadu nije obezbeđen po propisima protivpožarne zaštite. U samom centru, u pasažima oko izgorelog Laundža, nalazi se najveći novosadski irski pab Crvena krava, koji se proteže na dva sprata, a prostor je iskorišćen do maksimuma, bez ikakvog protivpožarnog izlaza. Sa druge strane lokala u kom je život izgubilo osmoro mladih osoba, nalazi se velika pivnica Gusan, koja je u potpunosti u podrumu, a napolje vodi samo uzani tunel. Popularno okupljalište novosadske „elite“, klub Studio takođe se nalazi u podrumu, bez ikakve strategije u slučaju požara, a poznat je po nastupima go-go plesačica i njihovim performansima sa pirotehnikom – sličan scenario bio je i kobne večeri u Kontrastu.
Ovakav opis može da posluži i za brojne klubove po Beogradu i Nišu, ako bismo samo posmatrali veće gradove. U Beogradu su generacije odrastale gluvareći na mestima kao što su Akademija ili KST, podzemnim klubovima u kojima se nije mnogo vodilo računa o bezbednosnim aspektima, ali na sreću nikada se nije dogodio nijedan incident sa tragičnim posledicama. S druge strane, posetioci splavova na Savi u Beogradu svedočili su svakovrsnom nasilju koje se dešavalo na tim plovećim objektima, kao i čestoj bežaniji kada se pretera sa brojem gostiju i splav počne da se dramatično naginje na jednu stranu. Ponekad deluje čudno da se veće tragedije nisu dogodile na takvim mestima, jer ti objekti ispunjavaju verovatno samo minimum bezbednosnih standarda.
Noćni klubovi su, kao i svuda u svetu, mesto poroka svake vrste, a ponekad nastaju u zapuštenim javnim prostorima i na taj način menjaju ugostiteljsku ponudu grada i mogu da ožive čitave kvartove. Poslednji takav događaj je „oživljavanje“ raznih prostora oko Brankovog mosta u Beogradu, koji je postao centralno mesto noćnog života prestonice. Tu se na jednom mestu okuplja populacija od 16 do 60 godina različitih socijalnih statusa: od narko-dilera do studenata, fudbalera i ministara. Cinik bi rekao da su u Beogradu upravo najbezbednija ona mesta na kojima su u separeima kriminalci i političari, jer oni imaju najbolje obezbeđenje.
Sad, da li svi ti „oživljeni prostori“ imaju dozvole i da li su instalacije u njima na propisan način postavljene, ko bi to mogao da utvrdi. Dok god je to važno za „sliku grada“ bolje je ne naplatiti tuce različitih taksi i ne ići u detalje.
„ŠESTOŠKOLCI“ i „BRAZILCI„: Na lokalu to zna da bude drugačije. „Velike face“ postoje svuda, ali zavise od gabarita sredine. U Nišu, drugom po veličini gradu u Srbiji, nedavno se dogodio obračun lokalnih kriminalca kada je pucano na neke momke iz „kajena“ sa KM tablicama. Reporter „Vremena“ je nekoliko puta bio u centralnim niškim diskotekama i to su veliki prostori u koje može da stane mnogo ljudi, pa glavni problem predstavlja, čini se, nedostatak toaleta, a ne aparata za gašenje požara. Pored toga, ekipe koje dolaze na takva mesta sklone su nasilju tako da treba biti oprezan, jer se za pogrešan pogled mogu dobiti batine.
U Vranju su poslednjih godina paljevine ugostiteljskih objekata i automobila i masovne tuče po klubovima, diskotekama i kafićima u kojima su „fantomke“, noževi i bejzbol palice uobičajen folklor, postale deo svakodnevnice.
Tako su prošlog vikenda svi koji su se oko ponoći zatekli u Brankovoj ulici, vranjskoj „Silikonskoj dolini“, bili svedoci filmskog prizora kada je grupa od desetak maskiranih mladića išla od jednog do drugog lokala tražeći žrtve koje su im se ko zna zbog čega zamerile ili ih „nisu ispoštovale“. Kada su ih pronašli, krvnički su ih pretukli.
Upućeni kažu da su najčešći akteri ovakvih ponoćnih obračuna momci okupljeni u dva suprotstavljena tabora koji sebe zovu „šestoškolci“ i „brazilci“.
Jedan od žešćih obračuna ovih ekipa dogodio se jesenas u kafiću Majami. Žrtve su bili „brazilci“, a najdeblji kraj izvukao je Nemanja Zdravković zvani Ćota, suvlasnik lokalne diskoteke Alkantra, koji je izboden nožem. Jedan od vlasnika okolnih lokala izjavio je tada kako je jasno video ljude naoružane „bejzbolkama“ koji se približavaju kafiću, kako u hodu navlače „fantomke“. Mesec dana kasnije, sredinom oktobra, u strogom centru Vranja zapaljen je automobil Milana Jovanovića zvanog Milta, Ćotinog najboljeg druga.
Članovi ove dve i još nekoliko manjih grupa, koje mahom čine mladići „sa vrele vranjske kaldrme“ između 20 i 25 godina, iskoristili su prazan prostor posle hapšenja Gorana Tasića Gokčeta, koji je do pre nekoliko godina oko sebe imao pravu vojsku violentnih klinaca i držao tapiju na kriminal u gradu od oko 80.000 ljudi. Tasić je pravosnažno osuđen na tri godine zatvora zbog pokušaja ubistva, a čeka ga još nekoliko suđenja zbog sličnih krivičnih dela.
Inače, u poslednjih nekoliko godina pet ugostiteljskih objekata izgorelo je skoro do temelja, a optužni akt podignut je samo protiv šestočlane grupe osumnjičene za dizanje u vazduh kafane Kubura 2009. Prema navodima policije, „u toku je rad na rasvetljavanju“ ostalih paljevina do kojih je dolazilo posle radnog vremena.
Takođe nisu otkriveni zvanični uzroci nijedne od paljevina posle kojih je bez automobila ostalo desetak poznatih Vranjanaca – ugostitelja, advokata, privatnika… A da je vrag odneo šalu govori i to da je letos izgoreo i novi „pasat“ Zorana Antića, šefa lokalnog SPS-a, a nedavno i „jugo“ njegovog oca.
Bezbednost noćnog života u Pančevu je u većini lokala na zadovoljavajućem nivou. Jedan od pozitivnijih primera ugostiteljskog objekta, koji vodi računa o bezbednosti, jeste noćni klub koji se pre nekoliko godina proširio, pa je tako dobio i drugi izlaz sa balkona. Na ovom mestu, koje uglavnom posećuje mlađa publika, jedino je vikendima veća gužva kada se organizuju svirke ili nastupa neki poznati izvođač. No, ni tada gužva nije nesnosna, jer se obezbeđenje kluba uglavnom pridržava bezbednosnih pravila, selektivno propuštajući ljude na ulazu (pošto isti broj gostiju napusti objekat). Još jedno mesto, koje je veoma popularno među Pančevcima, jeste kafe-klub nadomak Tamiškog keja. Na ovom mestu okupljaju se nešto starije generacije, a muziku uglavnom pušta di-džej. Zbog specifičnosti objekta i njegovog enterijera, na ovom mestu je tokom vikenda gotovo uvek gužva, ali je bezbednost gostiju na visokom nivou, jer ovaj relativno mali lokal ima čak tri izlaza, koji su uvek otključani.
U poslednjih nekoliko godina u opštini Arilje postoje dve diskoteke, koje rade naizmenično. Trenutno radi samo jedna, Bora Bora, koja se nalazi u tržnom centru u centru grada. Ova diskoteka zadovoljava sve propise. Nalazi se u zgradi od čvrstog materijala, ispunjava bezbednosne uslove, ima sporedni izlaz za slučaj požara i vatrogasnu opremu. Može da primi između 300 i 350 ljudi. Radi petkom i subotom, a zbog čestih tuča pijanih gostiju i remećenja javnog reda i mira, ispred diskoteke se uvek nalazi jedna policijska patrola. Do sad nije bilo značajnih problema.
Druga diskoteka, Diskoteka S, udaljena je od centra i nalazi se u naselju Piskavice. Radi povremeno, češće leti ili kad gostuje neki bend. U nju može da stane oko 400 osoba. U dva navrata na ovaj objekat je bacana bomba, tako da je prostor bio nefunkcionalan i oštećen, i otad ne radi redovno. Bilo je čestih tuča, ali do sad nije zabeležen nijedan požar ili slična nezgoda.
Odobrenje za rad diskotekama daje opština, komunalna inspekcija kontroliše radno vreme, a policija je zadužena za regulisanje incidenata.
Iako u Smederevskoj Palanci postoje dve diskoteke „sa tradicijom“ apsolutni hit prošlog leta bila je diskoteka u selu Glibovac, udaljenom desetak kilometara od Palanke. Za razliku od „tradicionalnih“ koje nude preznojavanje uz omiljene hitove u podrumskom prostoru, seoska diskoteka je Palančanima ponudila letnji provod na otvorenom. Veliki prostor, ograđen trskom, sa improvizovanom rasvetom, širokim dijapazonom muzike, tik uz put, diskoteka sa imenom koje prosto obećava dobar provod – Vrh – privlačila je prošlog leta ne samo goste iz Palanke već i iz okoline, u kojoj, inače, ima mnogo gastarbajtera. Međutim, ono što diskoteku Vrh sigurno čini jedinstvenom u Srbiji to je – besplatan taksi prevoz. Taksisti su goste diskoteke Vrh vozili u oba pravca bez ikakve nadoknade, a ovaj neobični gest bio je, kako tvrde Palančani, poklon opštine u ime razvoja kulturnog života ove varošice.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
