Za kim zvoni septembar

U svojim dnevnicima iz Pariza, Hemingvej jednostavno kaže: “Očekuje se da budeš tužan u jesen. Deo tebe umire svake godine kad lišće opadne sa stabala i njihove grane ostanu gole na vetru i hladnoj, zimskoj svetlosti.” Kako, međutim, ova naivna i setna jesenja osećanja uopšte doživeti kad su dnevne temperature duboko u oktobru iste one iz jula i avgusta?

U Hemingvejevo vreme i uopšte tokom prethodnog, 20. veka stvari su bile dramatične, ali bar su bile jednostavnije – čovek je, a sve je to počelo sa industrijskom revolucijom, bespoštedno spaljivao fosilna goriva i emitovao u atmosferu ugljen-dioksid (CO₂), ali na razorne, začuđujuće posledice čekalo se do našeg doba.

Voleli Hemingveja ili ne, pa čak i ako “ne verujete” onome što sve agresivniji klimatski skeptici nazivaju “naučnom dogmom” o emisiji CO₂, neizbežno ste primetili ovogodišnju neobično toplu jesen. Ona pritom nije samo topla, nego je rekordno topla – prema podacima američkog Nacionalnog centra za informacije o klimi pri Nacionalnoj administraciji za okeane i atmosferu (NOAA), srednja temperatura u septembru 2023. bila je za 1,44 stepena Celzijusa viša od prosečnih 15 stepeni u 20. veku. To je, kao što su mediji širom sveta objavili, rekordna vrednost, najveća ikada zabeležena. A možda na to gledate i ovako: zaboga, pa to je samo 1,5 stepeni, čemu toliko uzbuđenje? Zar to nije savršen primer “klimatskog zastrašivanja” i “ispiranja mozgova”?

Uostalom, temperature nikad nisu baš sasvim iste, jedne godine su više, druge niže, jednom naiđe i takva godina kad se te male fluktuacije udese tako da se postavi rekord, i onda svi usred oktobra idemo okolo kratkih rukava i grejemo se na suncu. To jeste tako, ali kod ovog toplog rekorda malo je šta slučajno i sporadično. Pre svega, ovogodišnji je septembar topliji od prethodnog, ali i od svakog pre njega, i tako unazad 170 godina, tj. otkako se temperatura vazduha meri na sistematičan način. Da stvar bude neugodnija, tokom poslednjih 9 godina svake godine je septembar bio na taj način rekordno topao. Zapravo, svih 49 septembara unazad bili su, jedan za drugim, topliji od prosečnog septembra u 20. veku. A to je, pritom, 535. uzastopni mesec (kad, dakle, ne gledamo samo septembar, nego i sve ostale mesece) čija je srednja globalna temperatura viša od proseka u 20. veku. Biće, ipak, da se klima sistematski menja. I to na dramatičan način.

No, na stranu bolno pitanje o antropogenom uticaju i kako je čovek uspeo da pokvari klimu na Zemlji, zašto kad se potegne globalno zagrevanje uvek takve teške reči? Šta je tako loše u sve toplijem septembru i nakon njega, blaženo prijatnom oktobru? Zar nam ne prija povećanje temperature – možemo duže biti napolju, sedeti na čistom vazduhu, grejati se na suncu, pa ako je baš zapelo, o jeseni čitati kod Hemingveja ili bilo kog drugog autora, jer ovo je godišnje doba neosporno u literaturi opisano, slagali se sa klimatolozima ili ne. Uostalom, i bez setnih emocija, više temperature znače veće uštede, a manje je energije, manje ogreva i manje novca potrebno za grejanje. Kako nakon toplog septembra i oktobra dolaze sasvim mlaki zimski meseci, zar to nije sjajno? Možda smo odlično prošli – možda “strašne” klimatske promene u našim krajevima uopšte ne donose apokalipsu, nego prijatnu, ugodnu jesen.

Nevolja je što su ove “ugodnosti” zbog klimatskih promena zapravo labudova pesma jednog stabilnog sveta koji iščezava. Klima koja dolazi podrazumeva sve topliji septembar, ali ona će biti sve samo ne prijatna i ugodna. Pre takve jeseni imaćemo paklena leta. Ove 2023. godine imali smo rekordno topao jul kada su prosečne dnevne temperature na nivou cele planete porasle iznad 17 stepeni Celzijusa. Ovaj broj deluje sasvim pitomo, ali klimatolozima govori da je reč o – katastrofi. Naime, srednja globalna temperatura se dobija kad se usrednje sve temperature na Zemlji, od ledenog Arktika i južne polulopte (gde je sada zima) do Sahare. Njena vrednost se računa od 1979. godine i nikad nije bila tako visoka kao ovog jula. Pritom je prvi put iznad ove vrednosti bila deset dana, što ukazuje da klimatske promene polako ulaze u svoju opaku fazu. U međuvremenu, tokom leta smo, progonjeni vrelinom, posmatrali i vrlo konkretne, vrlo vrele posledice ovih apstraktnih klimatoloških brojeva – razorne superćelijske oluje iz dana u dan su pogađale ceo region, odnoseći krovove, stabla, pa čak i ljudske živote.

SUPERĆELIJE

Globalno zagrevanje, izazvano spaljivanjem fosilnih goriva, sudeći po izveštajima Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), ako se ništa ne učini i srednja globalna temperatura poraste za više od 1,5 stepeni do kraja 21. veka, dramatično će izmeniti planetu na kojoj će na mnogim površinama pustinjski predeli zameniti vegetaciju. Proces nalikuje situaciji kad u gorivo koje lagano tinja počnete da dodajete ulje – vatra postaje eksplozivna, snažna, a na momente se i gasi.

Ako zanemarimo složene detalje klimatskih modela i posmatramo celu planetu kao jedan sistem koji se istovremeno greje sunčevom toplotom i deo te toplote gubi, može biti jasnije šta se događa. Zbog prevelike koncentracije ugljen-dioksida, atmosfera zadržava više sunčeve toplote, što s godinama ima isti efekat kao da se u atmosferu upumpava dodatna energija. Zbog toga sve nepogode, na “višoj energiji”, postaju snažnije i razornije.

Za početak, ne očekujemo da vreme odnosi ljudske živote onako kako to čini u drugim, ekstremnijim delovima sveta. Nove klimatske okolnosti, nažalost, to bi mogle nepovratno da promene. Vreme u našim krajevima nije stabilno, ali nije ubitačno jer se ne javlja u svojim ekstremnim oblicima – žarki, tropski dani oduvek postoje, ali ih tokom i najtoplijeg leta ima podnošljivo malo, oluje se javljaju, ali prođu bez prevelike štete. Sada se beleži očigledan porast ovih ekstremnih događaja, što je, nažalost, godinama unazad najavljeno kao ključna posledica klimatskih promena u našem delu sveta.

Ovog leta se tako dogodila serija izrazito snažnih oluja koje su nazvane superćelijskim. Termin nije najsrećniji i, naravno, sasvim je zbunio medijsku publiku (i odmah isprovocirao na desetine teorija zavere), ali se zaista brzo odomaćio u našoj javnosti. Reč je, inače, o terminu koji meteorolozi i klimatolozi već jako dugo koriste, koji ima vrlo konkretno značenje. Kad meteorolozi govore o onoj vrsti oblaka koji nastaju sudarom toplog i hladnog vazduha (koji pristiže i podvlači se ispod toplog sloja), uobičajeno kažu da je neki oblak jednoćelijski ili višećelijski. Kad se pak jedan oblak naziva superćelijom, reč je o ogromnoj strukturi sa raznim vrstama kretanja, vertikalnih i rotacionih, a koja, kao što smo u julu 2023. videli, donosi prava razaranja dole na tlu.

SUŠE I POPLAVE

Ma kako čudovišne oluje koje su nas pogodile tokom leta izgledale strašno, biće još gore. Kada klimatologe pitaju da li nas u budućnosti zbog globalnog zagrevanja čeka više ili manje sličnih paklenih dana, oni odgovaraju kako nas zapravo čeka sumoran izbor između više ili mnogo više ovakvih dana sa ekstremnim temperaturama. Naime, zbog klimatskih promena, leta koja dolaze nakon 2023. mogu biti samo ekstremnija. Ovo je, vrlo verovatno, najhladnija godina koje ćemo se sećati.

Tu su, međutim, druge posledice. “Klimatske promene mogu da učine oluje jačim, talase hladnoće dužim, a zalihe vode manjim”, kažu klimatolozi. Naučna istraživanja nedvosmisleno otkrivaju da zbog promene klime dolazi do izmene režima padavina. To je vrlo neugodna stvar – one istovremeno postaju obilnije, dovode do češćih poplava, ali i sasvim nestaju – periodi njihovog odsustva se povećavaju. Klimatske promene ne znače da svet kreće obavezno na jednu ili na drugu stranu – katastrofa nastaje jer sve što se inače zbiva postaje ekstremnije.

Jedna od najvećih nevolja koja nas čeka su zato – duge suše. Pojedini stručnjaci procenjuju da će se samo zbog toga do polovine veka područje stalnih travnjaka, koji se nalaze u brdovitim, planinskim i mediteranskim delovima Zapadnog Balkana, smanjiti za 25 odsto. Ovaj scenario pretpostavlja da će doći do smanjenja prinosa s obradivih površina i stalnih pašnjaka za 10 odsto, zbog promene klime, ali i zbog druga dva faktora: gubitka plodnosti tla i smanjivanja upotrebe mineralnih đubriva. Struktura poljoprivrednih dobara u Republici je vrlo složena, što samo po sebi otežava sve pokušaje adaptacije. Uprkos ukrupnjavanju gazdinstava, u Srbiji preovladavaju mala gazdinstva. Štete i troškovi koji nastaju zbog neprilagođenosti na suše i padavine koštaju Srbiju izuzetno mnogo. Prema podacima Svetske banke, troškovi zbog vremenskih prilika u Srbiji godišnje iznose između 150 i 480 miliona evra. Konkretan problem je, svakako, premala površina koja se navodnjava. Uprkos impozantnom vodoprivrednom kompleksu Dunav–Tisa–Dunav, navodnjava se samo par procenata obradivih površina. Razornost suša koje dolaze možda će izmeniti ove okolnosti, ali gubici su neizbežni.

“Efekti klimatskih promena na useve i proizvodnju hrane su potpuno jasni, sa velikom sigurnošću, u više regiona sveta”, navodi se u onim izveštajima IPCC kojima se analizira stanje poljoprivredne proizvodnje (Food security and food production systems). Na svake tri godine, praktično jedna godina u regionu Zapadnog Balkana biće sušna. Tokom perioda 1994–2003. poljoprivredno tlo u Panonskoj niziji primilo je mnogo manje vode nego u razdoblju 1961–2003, a prosečan manjak priliva vode iznosio je 57 litara po kvadratnom metru.

Sve češći toplotni talasi i učestalost temperatura viših od 25 stepeni Celzijusa takođe negativno deluju na useve, dok analiza modela useva pokazuje da će se do 2050. poljoprivredni prinosi nekih od glavnih useva smanjiti za 3–8 odsto zbog promena klime. Nijedna zemlja nije izolovana, a kako će u drugim regionima sveta suša sasvim dotući poljoprivredu, sa takvim projekcijama prinosa možete samo nagađati kako će glad uticati na ionako krhku ekonomiju. Na ratove i uopšte na naš nestabilni svet, kome se moramo iznova prilagođavati.

“Svet će slomiti svakog”, kaže Hemingvej na drugom mestu, u poznatom citatu iz “Zbogom oružje”, dodajući da će oni koji ostanu na slomljenim mestima biti jači. “Ali, one koje ne slomi, svet ubija.”