Vulin kod Putina: Prst u oko Zapadu ili nastavak igre na „dve stolice”

Dok Brisel kritikuje, Beograd ponavlja da se ne odriče diplomatskih veza sa Rusijom.

To je poruka Beograda nakon sastanka potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina i predsednika Rusije Vladimira Putina.

Sastanak Putina i Vulina održan je na marginama Istočnog ekonomskog foruma (EEF) u Vladivostoku, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Vulin je na sastanku koji je prenošen uživo na YouTube platformi istakao da je Srbija ne samo strateški partner, već i saveznik Rusije.

Vulin je dodao je zbog toga pritisak na Srbiju „ogroman“.

WITHOUT RUSSIA, THERE WOULD BE NO SERBIA

🇷🇺🇷🇸 Vladimir Putin is holding a meeting with Aleksandar Vulin.

Aleksandar Vulin, Deputy Prime Minister of Serbia, conveyed warm wishes from Aleksandar Vučić, expressing hope that Putin will continue to lead the Russian people for a long… pic.twitter.com/Lx1bO6gsfY

— Russian Market (@runews) September 4, 2024

„Ali, Srbija koju vodi (predsednik) Aleksandar Vučić je Srbija koja nikada neće postati članica NATO pakta, koja nikada neće uvesti sankcije Rusiji i koja nikada neće dozvoliti da se sa njene teritorije sprovode bilo kakve antiruske akcije“, rekao je Vulin.

O sastanku Vulina i Putina ranije se oglasio Stejt department. U odgovoru portparola Stejt departmenta za Glas Amerike navodi se da je „stav o Aleksandru Vulinu dobro poznat“ i da on ostaje pod američkim sankcijama.

„Naš fokus ostaje na tome da sa liderima u Srbiji radimo na jačanju strateškog partnerstva između naših zemalja, dok Srbija nastavlja da gradi bezbednu i sigurnu budućnost u Evropi otpornoj na političke i ekonomske ucene iz Rusije“, kažu iz Stejt departmenta.

Foto: Kristina Kormilitsyna, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Čest gost u Rusiji

Aleksandar Vulin je poslednji put boravio u Moskvi pre tri sedmice kada je u ruskoj prestonici razgovarao sa Jurijem Ušakovim, savetnikom predsednika Ruske Federacije za spoljnopolitička pitanja,

Prethodno se Vulin u junu u Moskvi sastao sa ministrom unutrašnjih poslova Rusije Vladimirom Kolokolcevim, sekretarom ruskog Saveta bezbednosti Sergejom Šojguom i zamenikom ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandrom Gruškom.

To je bila prva Vulinova zvanična poseta Rusiji od kako je izabran na mesto potpredsednika Vlade Srbije.

Podsetimo, Sjedinjene Države uvele su sankcije direktoru 2023. godine tadašnjem direktoru Bezbednosno informativne agencije Srbije Aleksandru Vulinu.

„Sankcionisanje Aleksandra Vulina pokazuje rešenost Sjedinjenih Država da pozovu na odgovornost osobe koje se bave koruptivnim poslovima čime unapređuju sopstvene političke agende i lične interese na štetu mira i stabilnosti u području Zapadnog Balkana. Ti koruptivni poslovi olakšavaju širenje ruskih zlonamenih aktivnosti u Srbiji i regionu”, navedeno je tada u saopštenju Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Sekretarijata za finansije (OFAC).

Posete Šolca, Bernsa i Makrona

I dok se potpredsednik Vlade Srbije sastaje sa ruskim predsednikom, Beogradom je prodefilovao nekoliko veoma bitnih figura „mrskog Zapada“.

Prvo je 18 jula u posetu stigao kancelar Olaf Šolc.

Šolca je na beogradskom aerodromu dočekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je na Instagramu napisao da očekuje dogovore koji će predstavljati prekretnicu za Srbiju na njenom putu bržeg ekonomskog rasta.

„Sutra je veliki dan, tokom kojeg ćemo razmatrati budućnost Srbije i otvaranje novih prilika za našu zemlju i narod“, naveo je Vučić.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

Zatim je Srbiju posetio i direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) SAD Vilijam Berns, iako zvanične najave ovog dolaska nije bilo.

Nakon sastanka predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su razgovori sa direktorom CIA bili „vrlo korisni i dobri“, kao i da su razgovarali o svim temama važnim za budućnost regiona i Srbije.

„Oni su izneli svoje stavove, mi smo izneli naše stavove. Imali smo vrlo koristan, pristojan i važan sastanak“, rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara.

Vučić je naveo da se, kada se razgovora sa gostima, vidi da li oni hoće javnost ili ne.

„Mi kao ozbiljna zemlja smatrali smo da je ovo najbolji mogući način, a i Amerikaci su, kao najozbiljnija zemlja uz Kinu na svetu, smatrali da je ovo najbolji mogući način praćenja posete“, rekao je Vučić komentarišući činjenicu da posle posete šefa CIA Beogradu nije bilo zvaničnog saopštenja o razgovorima.

Poslednji zapadni lider koji je posetio našu zemlju je predsednik Francuske Emanuel Makron.

„Želeo bih da danas svojim prisustvom ponovo uputim poruku prijateljstva Francuske Srbiji i da na najodlučniji način izjavim da je vašoj zemlji mesto u Evropi, Evropskoj uniji“, rekao je Makron nakon sastanka sa Vučićem.

„Pouzdan partner“

Razgovor na marginama ekonomskog samita u Vladivostoku bio bi prvi susret jednog visokog srpskog zvaničnika sa Putinom u Rusiji od početka invazije na Ukrajinu i uvođenja zapadnih sankcija Moskvi.

Na najavljeni susret, iz Brisela je stigla kritika i opomena Srbiji, koja teži članstvu u EU, da je Uniji potreban „pouzdan partner“ i da veze sa Rusijom ne mogu ostati iste kao pre invazije na Ukrajinu.

S druge strane, premijer Srbije Miloš Vučević smatra da „nije ništa strašno“ da se potpredsednik Vlada na čijem je čelu sastane sa Putinom i podsetio na to da Srbija nije prekinula diplomatske odnose sa Rusijom.

Vladimir Međak iz organizacije Evropski pokret u Srbiji ocenio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da Srbija nastavlja politiku igranja na „više koloseka“.

„To je nastavak politike koje svakom nudi da vidi ono što želi da vidi, a u principu srpska politika nastavlja dalje istim pravcem“, kazao je.

Samo nekoliko dana pre nego što je stigla najava Vulinove posete Vladivostoku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da sa Vladimirom Putinom nije zvanično razgovarao najmanje dve i po godine, otkako su ruske trupe prešle ukrajinsku granicu u februaru 2022.

Ipak, susreta je bilo – poslednji put Vučić i Putin sreli su se u Pekingu u oktobru 2023, ali na marginama međunarodnog samita Pojas i put.

Vučić je tada izjavio da to nije bio bilateralni sastanak, već da su „kratko razgovarali“.

Ivana Stradner saradnica nevladine Fondacije za odbranu demokratije iz Vašingtona kaže da Vučić već duže vreme pokušava da balansira između Istoka i Zapada.

„Uvek ima ‘šargarepe’ i za Brisel i Vašington ali i za Peking i Moskvu“, ocenila je ona za RSE.