Vreme nasilja i neizvesnosti

Prošla 2023. počela je nasilno kada su na Kosmaju, tokom obične zimske šetnje, tri opasna vlasnička psa napala i ubila beogradskog novinara Vladana Radosavljevića. Psi su imali ogrlice sa pločicama na kojima je bio napisan broj telefona vlasnika. U januaru je za portal Cenzolovka Veran Matić napisao: “Nasilna smrt Vladana Radosavljevića i velika nesreća koja je zadesila njegovu porodicu je tragedija našeg društva, države i sistema koji su dopustili da nešto tako jezivo uopšte bude moguće”. Ispostaviće se, ovo je bila baš takva godina.

NASILJE

Samo u prvih devet meseci 2023. u Srbiji je, prema podacima Autonomnog ženskog centra, ubijeno 26 žena, ali kako piše CINS, taj broj može biti i znatno veći jer kod nas još uvek ne postoji zvaničan registar femicida. Iako su mnoge organizacije utvrdile da je ove godine ubijeno više žena nego ranije, nadležne institucije ili nisu reagovale ili su demantovale ove podatke. Ana Brnabić je na jednoj sednici Narodne skupštine izjavila da se pitanje femicida “koristi za politizaciju”, kako je pisao N1. I drugi političari i političarke su pokušali da relativiziju femicid. Ostaće upamćena i apsurdna, sramna izjava zaštitnika građana Zorana Pašalića, koji je tokom kampanje “Stop femicidu” izjavio da je izraz femicid pogrešan termin: “Ne da koristimo izraz da muškarci ubijaju žene zato što su žene. Ne ubijaju ih zato. Nasilje se ne vrši zato. Nego zbog poremećenih partnerskih, supružničkih ili bilo kojih drugih odnosa kao što su mnogi odnosi u društvu između ljudi…”.

Treći i četvrti maj ostaće zauvek upamćeni po strašnim masovnim ubistvima. U beogradskoj Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” naoružani trinaestogodišnjak ubio je čuvara i devetoro učenika, a ranio petoro đaka i nastavnicu istorije. Dan kasnije, u selima Malo Orašje kod Smedereva i Dubona kod Mladenovca, Uroš B. je ubio devet osoba, od kojih je dvoje bilo maloletno. Ranio je dvanaestoro ljudi. Kako su preneli mediji, u slučaju masakra u “Ribnikaru”, podignuta je optužnica protiv roditelja dečaka, a tužilaštvo traži 12 godina kazne zatvora za oca koji je u pritvoru i dve i po za majku, jer njihov sin, koji je u trenutku zločina imao manje od 14 godina, prema postojećim zakonima ne može krivično da odgovara. Protiv Uroša B. Više javno tužilaštvo u Smederevu podiglo je optužnicu zbog masovnog ubistva u mestima u okolini Mladenovca. Njemu se stavlja na teret da je “izvršio krivično delo teško ubistvo, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila”, navodi se u tekstu Radija Slobodna Evropa.

Nezapamćene majske tragedije pokrenule su seriju građanskih protesta “Srbija protiv nasilja”, organizovanih na ulicama Beograda i širom Srbije pod sloganom “Sve mora da stane”, na kojima je od 8. maja do 4. novembra učestvovalo više desetina hiljada ljudi koji su zbog konitnuiranog propagiranja nasilja u medijima, ćutanja institucija povodom toga i brojnih propusta tokom istrage masovnih ubistava u Beogradu zahtevali ostavke članova Saveta REM-a, predsednice Vlade Ane Brnabić, ministra policije Bratislava Gašića, šefa BIA Aleksandra Vulina i predsednika Aleksandra Vučića, kao i gašenje rijaliti programa i ukidanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi. Nijedan od zahteva nije ispunjen. Iz protesta “Srbija protiv nasilja” u oktobru 2023. osnovana je istoimena politička koalicija, koja predstavlja saradnju stranaka koje su učestvovale u organizaciji protesta, a koje su početkom novembra potpisale koalicioni sporazum pred izbore zakazane za 17. decembar.

IZBORI

Parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori raspisani su 1. novembra za 17. decembar, a političke stranke su imale samo 45 dana za kampanju, i to u neravnopravnim izbornim uslovima s obzirom na ogromnu dominaciju SNS-a u medijima i zatvorenost televizija sa nacionalnom frekvencijom za opozicione partije. Prema ocenama stručnjaka, kampanja je bila kratka, neravnomerna, oštra i prljava. Iako je Vučić dao ostavku na mesto predsednika SNS krajem maja ove godine, on je, očekivano, bio glavni protagonista izborne liste SNS “Srbija ne sme da stane”. Inače, kako su u medijima diskutovali opozicioni političari, to je rečenica vezana za ubijenog premijera Zorana Đinđića. Vučić je u medijima obrazložio da je slogan “Srbija ne sme da stane” odgovor “licemerju” pokreta “Srbija protiv nasilja”, koji je i nastao na talasu masovnih protesta nakon majskih tragedija pod sloganom “Sve mora da stane”.

“Istinomer” je izračunao da se predsednik tokom 44 dana kampanje obratio čak 45 puta, a da je u poslednja 24 sata pred izbornu tišinu imao čak četiri medijska nastupa. BIRODI je pred izbore u decembru izašao sa podacima medijskog monitoringa, prema kome je Vučić tokom kampanje na nacionalnim televizijama i TV N1 zauzeo najviše prostora u odnosu na sve druge političke aktere. CRTA je objavila da je predizborna kampanja u Srbiji protekla u “atmosferi sistematske zloupotrebe institucija, javnih funkcija i najvažnijih medija kojima su učesnici predstojećih izbora stavljeni u neravnopravan položaj”. Politikolozi su ocenili da je jedan od velikih koraka uoči izbora u decembru bio i to što je grupa opozicionih stranaka uspela da postigne politički dogovor i zajedno nastupi na listi “Srbija protiv nasilja”. Za razliku od njih, grupa desnih stranaka nije mogla da formira jednu kolonu, niti da pređe cenzus. Kampanja će ostati upamćena i po “ProGlasu”, inicijativi koju su pokrenuli ugledni i stručni ljudi, nestranačke javne ličnosti, a koju je potpisalo više od 190.000 ljudi.

Na izborima u decembru glasalo se za 18 izbornih lista. Vučić je proglasio pobedu na svim nivoima liste koju predvodi SNS, dok lista “Srbija protiv nasilja” traži poništavanje izbora u Beogradu navodeći da je reč o “izbornoj krađi i prekrajanju izborne volje građana”. I domaći i strani posmatrači prijavili su veliki broj nepravilnosti tokom izbornog dana. Predstavnici liste “Srbija protiv nasilja” nakon izbora tvrde da je vlast dovodila birače iz inostranstva i da je to, uz kupovinu glasova i druge oblike pritiska, izmenu biračkih spiskova i korupciju birača, dovoljno da se ponište gradski izbori. Dan posle izbora, lideri koalicije započeli su proteste u centru Beograda ispred zgrade Republičke izborne komisije u Beogradu zahtevajući da RIK poništi beogradske izbore jer je pobeda SNS rezultat “izborne krađe” koju ne priznaju. Istovremeno, Marinika Tepić, jedan od nosilaca liste koalicije “Srbija protiv nasilja” i nekoliko narodnih poslanika štrajkuju glađu do ispunjenja zahteva. Demonstracije ispred RIK-a i dalje traju, policija se sukobila sa demonstrantima ispred Skupštine grada, studenti su započeli proteste i blokade u gradu zahtevajući da se hitno revidira birački spisak.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

ChatGPT je, prema izveštajima Rojtersa, početkom januara 2023. imao 100 miliona aktivnih korisnika na mesečnom nivou. Prema podacima iz novembra, broj aktivnih korisnika je porastao na 180 miliona, a samo tokom oktobra ovu platformu je posetilo 1,7 milijardi ljudi. Džefri Hinton, tvorac veštačke inteligencije u kompaniji Gugl, u maju 2023. napustio je tu kompaniju i upozorio svet na dalji razvoj četbotova i tehnologije veštačke inteligencije. Od tada do danas debata o ovome zauzima značajan prostor u svetskim, pa i domaćim medijima, a posebno odnos tehnologije prema novinarstvu kao profesiji. Postavljaju se pitanja ugroženosti poslova novinara i drugih zanimanja unutar medijske produkcije. S jedne strane, pokazalo se da neki alati veštačke inteligencije mogu da pomognu u obavljanju pojedinih poslova, poput sređivanja dokumentacije, prevođenja, pisanja mejlova, pomoći oko istraživanja i pisanja, analize jezika, čišćenja podataka itd. U ovom trenutku, istraživanja Univerziteta u Kolumbiji pokazuju da 28 odsto redakcija u svetu već koristi veštačku inteligenciju u svakodnevnom radu i izveštavanju, a da veštačka inteligencija može, u ovom obliku i za sada, da zameni samo 12 odsto novinarskih veština. U našim medijima ove godine mnogo je prisutniji negativan narativ o ovoj temi i to prvenstveno iz ugla ugroženosti novinarstva, u tekstovima o tome da novinari i drugi medijski radnici skoro izvesno ostaju bez posla, da veštačka inteligencija ulazi u sve pore društva i da predstavlja egzistencijalnu pretnju po skoro svako zanimanje u Srbiji.

RAT

Sedmog oktobra ove godine ekstremistička organizacija Hamas ispalila je na hiljade raketa na Izrael, probila bodljikavu žicu, upala na teritoriju Izraela, u izraelske gradove, ubijala civile i vojnike i zarobila taoce. Izrael je proglasio rat protiv Hamasa, a izraelski premijer je najavio najveću odmazdu protiv terora ove militantne grupe. Od tada do danas, nakon 80 dana rata, stradalo je oko 20.000 ljudi, od kojih je 8.000 dece, više od 6.000 žena i 60 novinara. Ovaj sukob izazvao je neviđenu pažnju svetskih medija, koji su se, izveštavajući o ratu, pitali kako je moguće da je najbolje opremljena obaveštajna agencija na Bliskom istoku i svetu uopšte propustila da bude obaveštena i unapred pripremljena za ovakav napad. Odgovor Izraela na Pojas Gaze bio je žestok – skoro dva miliona Palestinaca je od početka rata moralo da napusti Gazu.

Početkom 2023. u medijima se diskutovalo da li će tokom ove godine Rusija možda da se umori posle iscrpljujućih borbi i gubitaka u ratu u Ukrajini, koji traje od 24. februara 2022. Svetski stručnjaci, među kojima su poznati istoričari i politikolozi, predviđali su da bi krajem ove godine rat zapravo mogao da bude završen jer ni Rusija ni Ukrajina ne mogu da postignu svoje ciljeve, a obe strane bi iscrpele sve resurse, oružje, municiju, vojnike. Međutim, ovo je bila godina rata. Ruski predsednik Vladimir Putin je na redovnoj godišnjoj konferenciji u decembru najavio da se Rusija i dalje drži svojih ciljeva i da ciljevi “specijalne vojne operacije ostaju nepromenjeni”. “Njujork tajms” je u avgustu 2023. objavio kako je od početka rata bilo blizu 70.000 ukrajinskih žrtava. Međutim, ni Ukrajina ni Rusija do sada nisu objavile podatke o sopstvenim gubicima tokom rata. Evropska unija je sredinom decembra 2023. otvorila pristupne pregovore o članstvu Ukrajine u EU. Istovremeno, u Ukrajini, kako piše Dojče vele, bukti najveći politički sukob od početka invazije Rusije i to oko toga da li u martu 2024. treba da se održe izbori u toj zemlji ili ne.

MEDIJSKI ZAKONI

Novi medijski zakoni, Zakon o javnom infomisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima usvojeni su na sednici Narodne skupštine krajem oktobra 2023, posle višemesečne debate o problemima na koje su ukazivala medijska udruženja, fondacije, novinari i stručnjaci. Iako je nadležno Ministarstvo telekomunikacija i informisanja ocenilo usvajanje dva zakona, prvi put posle 2014, kao važan korak na unapređenju medijske scene u Srbiji, način na koji je o njima vođena javna rasprava, pa i podmetanje “fantomskih” članova bez znanja radne grupe predstavljaju sve samo ne poligon za unapređenje ionako razvaljene medijske scene. Nacrti dvaju zakona su se posle dužeg vremena našla pred javnošću na jesen 2023. Rokovi za njihovo usvajanje su probijeni nekoliko puta, nadležno ministarstvo je bez dogovora sa radnom grupom više puta menjalo predloge, a nakon okončane javne rasprave samo je formulisalo nove članove predloga zakona koji su bili u suprotnosti sa onim što je dogovoreno sa medijskim stručnjacima. U jednom trenutku, u predlogu zakona je stajala odredba da se prilikom dodele novca na medijskim konkursima traže podaci Saveta za štampu, ali samo za medije koji priznaju nadležnost Saveta. Ovo je pokrenulo burne reakcije stručnjaka, novinarskih udruženja, Koalicije za slobodu medija i drugih koji su se usprotivili ovoj odredbi koja bi ne samo unazadila medijsku etiku, nego bi potvrdila da ista pravila ne važe za sve.

Tokom javne rasprave, brojne “gongo” organizacije su pokušavale da diksreditiju Savet za štampu kao samoregulatorno telo apsurdnim predlozima da osim jednog može biti više saveta za štampu. Ovi predlozi su, srećom, pritiskom javnosti, a pre svega Koalicije za slobodu medija, izbačeni iz verzije nacrta zakona koji su otišli na usvajanje. Međutim, u nacrtu Zakona o elektronskim medijima našle su se dve sasvim nove formulacije, koje bi naštetile kablovskim operatorima, a išle u korist emitera sa nacionalnom frekvencijom. Pojedini članovi radne grupe su tokom oktobra upozoravali da su takvi predlozi ubačeni u nacrt zakona “preko noći”, ističući i štetnu odredbu u predlogu zakona prema kojoj medije može da osniva privredno društvo u vlasništvu države, sa ciljem da se legalizuje uloga koju Telekom kao državna kompanija već ima na medijskom tržištu. Na intervenciju OEBS-a, kako je pisao Novi Magazin, “stopirano je brzopotezno usvajanje nafilovanih zakonskih predloga, pa je došlo do višesatnog češljanja i usaglašavanja. Ili, kako neki vole da kažu, “kompromisa”. Poslanici su usvojili predloge dvaju zakona i nisu prihvatili da, prema saopštenju Koalicije za slobodu medija, obrišu članove kojima se državnim preduzećima poput Telekoma Srbija omogućava da imaju medije u svom vlasništvu, da unesu odredbe koje omogućavaju sudsku i građansku kontrolu postupanja REM-a po žalbama građana i organizacija i da unesu odredbe kojima se ograničavaju funkcionerske kampanje i propisuju kriterijumi i metodologija na osnovu koje REM prati izveštavanje medija tokom izbornih kampanja.