Proizvođač brenda hello! uspeo je za tri godine da osvoji četvrtinu tržišta negaziranih pića u Srbiji
Za tri godine kompanija za proizvodnju voćnih sokova Fruvita je sa prepoznatljivim brendom hello! uspela da zauzme četvrtinu tržišta negaziranih pića u Srbiji. Ovaj visoki rejting kompanija je postigla od maja 2003. godine, kada je počela s radom prva fabrika na 900 kvadrata u selu Lunjevac kod Smedereva, poznatom voćarskom kraju. Danas su proizvodni pogoni i skladišta Fruvite smešteni na oko 5000 kvadrata. Fruvita godišnje prerađuje oko 3000 tona voća, koje otkupljuje od lokalnih uzgajivača, uglavnom iz smederevskog kraja, a kapacitet tri proizvodne linije iznosi 100 miliona litara gotovih proizvoda godišnje.
KLJUČNA ODLUKA: Generalni direktor Fruvite Goran Redžić kaže za „Vreme“ da kompanija, od samog početka, nije mnogo obraćala pažnju na jaku konkurenciju, nego se okretala potrebama potrošača insistirajući na poštenom pristupu i kvalitetu proizvoda. Iako je početni plan bio da se u veoma jakoj konkurenciji Fruvita probije proizvodnjom kvalitetnih voćnih nektara, najveći rast kompanija je ostvarila izbacivanjem na tržište voćnih napitaka u plastičnoj (PET) ambalaži sa 12 odsto voćnog sadržaja.
„U jednom trenutku smo, zbog ograničenih kapaciteta, morali da odlučimo da li ćemo da proizvodimo u podjednakim a nedovoljnim količinama i voćne nektare i voćne napitke, ili da se opredelimo za proizvod sa većim izgledom za uspeh“, podseća na dilemu Redžić. On objašnjava da je segment voćnih napitaka, u to vreme, bio nov na našem tržištu i potrošači su pokazivali veliko interesovanje za tu vrstu proizvoda i ambalaže. Pored toga, podaci sa tržišta razvijenih evropskih zemalja ukazivali su na to da je ovaj segment najbrže rastući među negaziranim pićima u Evropi. „Zato smo doneli odluku da voćni napici budu težište naše proizvodnje. Današnje tržišno učešće od 75 odsto u kategoriji voćnih napitaka potvrđuje ispravnost te odluke. U kategoriji voćnih nektara učestvujemo sa 10 odsto, ali u budućnosti ćemo se mnogo više baviti njima. Svi naši proizvodi zajedno čine 25 odsto tržišta negaziranih pića u Srbiji“, navodi direktor Redžić.
Kompanija je jednu od najvećih investicija ostvarila 2004. godine kupovinom italijanske opreme za preradu voća i proizvodnju voćnih kaša sa aseptik punjenjem. Do 2005. godine Fruvita je voćnu kašu i koncentrate kupovala od domaćih i stranih proizvođača, ali u nekim periodima nije bilo moguće nabaviti sirovine odgovarajućeg kvaliteta, što je prouzrokovalo da neke osetljive ukuse, kao što je, na primer, voćni nektar jagode, kompanija ne proizvodi godinu dana. „Sada je ovaj problem rešen. Sopstvena linija za preradu voća omogućava nam da u potpunosti kontrolišemo kvalitet sirovina i gotovih proizvoda. Ipak, najznačajnijom investicijom smatram kupovinu KHS apsetic linije za punjenje voćnih napitaka bez konzervansa. Pokretanjem ove linije Fruvita je postavila nove standarde kvaliteta za nadolazeću konkurenciju u oblasti voćnih napitaka i sačuvala poziciju lidera“, tvrdi Redžić.
Prema njegovim rečima, Fruvita trenutno izvozi samo 10 odsto od ukupne proizvodnje na tržišta Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, gde je 2004. osnovana Fruvita Montenegro.
BRZ RAST: „Vrlo brzo smo rasli i nismo imali problem kako prodati, nego kako proizvesti dovoljno da bismo zadovoljili tražnju potrošača. Od 2003. godine povećali smo broj zaposlenih 10 puta, tako da kompanija sada zapošljava oko 200 ljudi. Fruvita ima potencijal da zaposli još ljudi u proizvodnji, ali mladi se teško odlučuju da rade van Beograda“, navodi direktor Redžić. On smatra da je, pored mogućnosti da poslovnu karijeru započnu u inovativnoj domaćoj kompaniji koja kontinuirano ulaže u sebe i svoje zaposlene, dobar podsticaj i to što je najmanja plata u Fruviti na nivou prosečne u Srbiji, a prosečna za 30 do 50 odsto veća od prosečne u Srbiji.
Fruvita je na ovogodišnjem Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu osvojila devet zlatnih i tri srebrne medalje za voćne napitke i voćne sokove i nagradu Dobar dizajn za dizajn hello!, voćni nektar u brik pakovanju.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
