Ceremonija otvaranja 33. Letnjih olimpijskih igara u Parizu, prva koja se nije dogodila na stadionu, ostaće upamćena po eksploziji kreativnosti, kiši i nerazumevanju pop-kulturnih referenci od strane Marije Zaharove i Ilona Maska preko hrišćanskih i desničarskih krugova širom sveta do dela, teorijama zavere sklone, domaće javnosti
“Sve će biti u redu. Vešaćemo aristokrate na ulične lampe”, otpevala je odsečena glava kraljice Marije Antoanete refren čuvene pesme iz Francuske revoulucije Ça ira, u verziji Edit Piaf iz 1953. Nekako u tom momentu počela je da pada i kiša.
Bio sam na Letnjim olimpijskim igrama u Pekingu 2008, Londonu 2012. i Riju 2016. a na poslednje dve bio sam i na Vembliju i Marakani na ceremonijama otvaranja. Ono što su za Britance pop-muzika i kraljica, za Brazilce Žizel Bundšen što hoda preko stadiona uz Girl from Ipanema koju na klaviru svira i peva unuk autora te čuvene pesme, to su za Francuze odsečena glava Marije Antoanete, kabare, parodije, prerušavanje, autoironija prema sopstvenoj istoriji i većinskog religiji. Sve ono što Marija Zaharova, Ilon Mask i deo naše javnosti – nisu shvatili.
FRANCUZI TO RADE OVAKO
Kada sam se sutradan uključio u jutarnji program jedne naše televizije sa nacionalnom frekvencijom, morao sam da prokomentarišem: “Evo, kada Marija Zaharova, Ilon Mask i ovi naši poklonici teorija zavere budu organizovali neke sledeće Olimpijske igre, oni neka to naprave drugačije. Francuzi su to uradili ovako!”.
Razumem motive Marije Zaharove, ali ostali – kao da nisu gledali nijedan film, mjuzikl, nijednu od više stotina reinterpretacija Da Vinčijeve Poslednje večere, pogledali neki mjuzikl ili film.
A pre nego što je počela da pada kiša, stigli smo u Pariz sa šest sati zakašnjenja jer je naš avion, već spreman za poletanje na pisti Aerodroma “Nikola Tesla”, promptno iskrcan pošto je primećena pukotina na prozoru u pilotskoj kabini. Sačekali smo da sleti avion identičnog kapaciteta iz Antalije i umesto u 6.40 odleteli za Pariz u 13.00.
Vesti o sabotažama na železnici i najave štrajkova pratile su nas tokom celog puta. Iz hotela koji je pored Parka Vilet, u kojem se nalaze nacionalne kuće nekih od zemalja učesnica, pa i srpska, odmah smo krenuli ka obalama Sene. Tu su nas na ulazu L2 u Zoni D čekala mesta sa kojih ćemo posmatrati spektakularnu ceremoniju otvaranja 33. Letnjih olimpijskih igara. Prvu koja se ne dešava na stadionu nego na reci pored koje su građevine što reprezentuju istoriju Francuske i dobar deo političke i kulturne istorije sveta.
VATROMET KREATIVNOSTI
Kontrast s prethodnom ceremonijom otvaranja nije mogao da bude veći: na “Igrama korone” 2021. u Tokiju bilo je dopušteno pojavljivanje samo 1.000 pozvanih gostiju, među kojima je bilo tek 15 šefova država. Ovaj put, oko 120 šefova država i vlada pratilo je ceremoniju.
Program, koji je osmislio tim francuskog glumca i pozorišnog reditelja Tomasa Žolija, bio je pravi vatromet kreativnosti, neki će reći i – Francuzima primerene provokacije. “Prava revolucija u mentalnom, umetničkom i tehničkom smislu!”, kako mi je napisala koleginica Radmila Stanković.
Program je započeo vatrometom u francuskim nacionalnim bojama na Pont d’Austerlic. Odatle je i krenula parada brodova na Seni koja je za par minuta stigla do mesta na kojem smo mi sedeli.
Na 85 brodova i čamaca Senom su plovili timovi iz ukupno 206 nacionalnih olimpijskih komiteta, kao i tim izbeglica Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK). Odmah sam primetio da su kod Južne Koreje pročitali pogrešno ime države – Severne Koreje (Demokratska Narodna Republika Koreja). Ono što je do danas ostala misterija jeste kako je brod sa sportistima Izraela prošao prazan – samo sa natpisom Izrael, prazne stolice i ispred njih Island, a onda se par minuta kasnije na ekranu koji smo videli i mi na lokaciji i gledaoci u direktnom prenosu – pojavio brod sa sportistima Izraela koji mašu publici. Nezvanično, ta scena je snimljena sedam sati ranije kako bi se izbegli bezbednosti rizici, kao i potencijalno zviždanje publike.
Impresivno je delovao “srpski brod” sa 113 predstavnika iz naše zemlje, što je najveći tim u odnosu na ceo region. Među njima nisu bili Nikola Jokić i Novak Đoković što, kako je tada kiša već ozbiljno padala, nismo mogli odmah da primetimo nego smo pročitali kasnije. Inače, reč je ujedno i o najvećoj delegaciji srpskih sportista na nekim Olimpijskim igrama od raspada Jugoslavije.
Paradu brodova pratile su brojne plesne i muzičke tačke. Za prvi veliki šou pobrinula se Ledi Gaga koja je u senci katedrale Notr-Dam otpevala klasičnu šansonu Mon truc en plumes. Usledio je prikaz francuske kulture i načina života: od “kankana” preko opere Karmen i scena iz mjuzikala Jadnici i Fantom iz Opere i hevimetal bendova; od modne revije na mostu, preko prikaza poznatih umetničkih dela koja su stajala u Seni blizu obale, do izvedbi brejkdensa, jedine nove sportske discipline na igrama u Parizu.
Nakon završetka parade brodova, olimpijska zastava je preneta preko Sene do Trokadera, na metalnom konju koji je nosila jahačica. Onda je zastava sa olimpijskim krugovima greškom podignuta naopačke, što je deo teoretičara zavere kako u svetu tako i kod nas protumačio kao jasan dokaz da su “satanisti tu umešali prste”.
Francuski bivši fudbalski as Zinedin Zidan započeo je poslednju fazu nošenja baklje, koja je išla od Trokadera preko Sene do Luvra. Međunarodne i francuske sportske zvezde predavale su baklju jedna drugoj. Među njima su bili španski teniski as Rafael Nadal, koji se oprašta od svojih poslednjih olimpijskih igara u Parizu, bivša teniska zvezda Serena Vilijam, sprint legenda Karl Luis iz SAD-a, kao i bivša rumunska svetska prvakinja u gimnastici Nađa Komaneči i bivša francuska NBA zvezda Toni Parker. Na kraju, dvoje trostrukih olimpijskih pobednika iz Francuske zapalili su olimpijski plamen na prostoru Luvra: bivša trkačica Mari-Žoze Perek i bivši džudista Tedi Riner. Plamen je podignut balonom u parisko kišno noćno nebo. Za emotivni završetak pobrinula se kanadska pevačica Selin Dion koja boluje od Stiff-Person sindroma, retke autoimune bolesti. Od 2020. nije nastupala uživo, a sada je pod Ajfelovim tornjem otpevala šansonu Hymne à l’amour legendarne Edit Piaf.
TOLERANCIJA ZAJEDNICE
Najveću prašinu podigla je “reinterpretacija” Da Vinčijeve slike Poslednja večera, pa su sutradan nakon otvaranja organizatori uputili izvinjenje svima koje je ta scena mogla da uvredi. Umetnički direktor ceremonije Tomas Žoli rekao je da nije bilo namere da se “bilo ko ismeva ili omalovažava” i dodao da je ta scena osmišljena da upućuje na paganske bogove. “Jasno je da nikada nije postojala namera da se pokaže nepoštovanje prema bilo kojoj verskoj grupi”, rekla je An Dešan, portparolka Organizacionog komiteta Pariz 2024 novinarima u nedelju, dan nakon događaja. “Naprotiv, mislim da je Tomas Žoli pokušao da predstavi i proslavi toleranciju zajednice. Verujemo da je u tome uspeo!”
Očekivano, najviše drvlja i kamenja ka ceremoniji otvaranja došlo je od onih koji “nisu pozvani na zabavu”, tačnije iz Rusije. Ruski državni zvaničnici i verski lideri ogorčeno su kritikovali ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara u Parizu 2024, uhvativši se za kišu i upadljive kostime kako bi skrenuli pažnju s igara na kojima je učešće Rusije striktno ograničeno, uz zabranu njenih nacionalnih simbola zbog invazije na Ukrajinu. Poslednja zabrana usledila je posle prethodnih ograničenja učešća ruskih sportista i isključivanja ruskih nacionalnih simbola i zvaničnika zbog korišćenje dopinga uz pomoć države. I rusko Ministarstvo spoljnih poslova i rukovodstvo Ruske pravoslavne crkve izneli su komentare uperene protiv LGBT populacije posle raskošne ceremonije otvaranja u petak, na kojoj je više od 10.000 sportista iz više od 200 zemalja i teritorija defilovalo Senom. “Kulturno i istorijsko samoubistvo se dešava u jednoj od bivših hrišćanskih prestonica evropske civilizacije”, rekao je Vahtang Kipšidze, portparol Ruske pravoslavne crkve sa sedištem u Moskvi.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova u subotu je kritikovala kemp scenu s ceremonije u Parizu koju su neki povezali s Tajnom večerom Leonarda da Vinčija, navodeći da je to “izrugivanje svete priče za hrišćane” i optužila organizatore ceremonije da su Hristove apostole prikazali “kao transvestite”. “Očigledno su u Parizu odlučili da ako su olimpijski prstenovi raznobojni, sve to možete pretvoriti u jednu ogromnu gej paradu”, rekla je Zaharova. Zaharova je rekla da je taj događaj bio “smešna ceremonija na otvorenom koja je primorala goste da sede satima pod kišom” i sugerisala da je organizatorima trebalo da razmisle o “zasijanju oblaka” kako bi pokušali da izmene vreme.
Pod navalom ruske kampanje dezinformacija protiv Olimpijskih igra u Parizu, francuske vlasti su ove nedelje objavile i bizarno pritvaranje 40-godišnjeg ruskog kuvara za koga se tvrdi da je bio umešan u zaveru “velikih razmera” za remećenje Igara.
Međunarodni olimpijski komitet je prošle godine, posle zabrane za ruske sportista zbog sistematskog dopinga, suspendovao Rusiju zbog invazije na Ukrajinu i tvrdnje Moskve da je anektirala četiri ukrajinska regiona. Potom je MOK saopštio da pojedini ruski i beloruski sportisti mogu da se prijave za učešće pod strogim kriterijumima. MOK je na kraju dao dozvolu da se 14 ruskih i 11 beloruskih sportista takmiče pod neutralnim statusom u biciklizmu, gimnastici, dizanju tegova i rvanju. Svetska antidoping agencija (WADA) zaključila je 2016. da je više od 1.000 ljudi učestvovalo u razrađenoj i dugoj šemi dopinga između 2011. i 2014. koju je pomagala ruska država.
SRBIJA
Kada je reč o našoj zemlji, osim u Olimpijskom selu i na sportskim borilištima, srpski se može čuti na svakom koraku u Parizu. Ovo su, kako sam u tekstu pre sedam dana napisao, prve olimpijske igre u proteklih 20 godina koje se održavaju u kontinentalnoj Evropi i za koje građanima Srbije ne treba viza. Sledeće 2028. su u LA-u, one 2032. biće u Brizbejnu u Australiji, tako da je za mnoge ovo jedinstvena životna prilika da prisustvuju ovakvom događaju. Srbija se tokom Igara predstavila i na dve posebne lokacije u Parizu. Prva je Kulturni centar Srbije gde su uoči otvaranja olimpijskih igara predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Božidar Maljković, ministar sporta Zoran Gajić i olimpijska takmičarka u boksu Sara Ćirković otvorili izložbu Put pravih vrednosti. Među predmetima se posebno izdvajaju prva medalja u atletici Ivana Gubijana sa OI u Londonu 1948. godine, srebrna medalja u rvanju Branislava Martinovića iz Rima 1960, pismo Novaka Đokovića i Viktora Troickog iz Rija 2016. Predstavljeno je mnogo eksponata, autentičnih fotografija, sportske opreme, spisa…
Dan kasnije, svečano je otvorena i “Srpska kuća” u parku La Vilet. Otvaranju je prisustvovao predsednik Aleksandar Vučić, koji je presekao crvenu vrpcu. Park La Vilet će za vreme Igara poneti ime “Park nacija” jer je u njemu čak 15 nacionalnih kuća. Domaćin “Srpske kuće” Danijel Nikolić predstavio je postavku Koreni autora Dušana Jovovića, koji je prikazao značajne ličnosti kao što su Nikola Tesla, Milutin Milanković, Mileva Marić Ajnštajn i mnogi drugi. “Srpska kuća” je zamišljena kao jedinstveni centar koji će posetiocima ponuditi bogato i interaktivno iskustvo srpske kulture, istorije, sporta i gastronomije. Bila je velika gužva na otvaranju pa sam se ja odmah pozicionirao u epicentru ovog poslednjeg dela – gastronomije. U atmosferi tradicionalne srpske kafane sa kockastim stolnjacima odmah sam poslužen rakijom, a posle i tradicionalnim srpskim jelima koja su na moderan način pripremili najtalentovaniji mladi kuvari Srbije iz Junior Chef’s Club-a.
Nakon dva kišna dana osvanula je sunčana nedelja što sam iskoristio, naravno, da olimpijski Pariz obiđem biciklom. Puno nasmejanih ljudi po celom gradu, vidno prisustvo naoružane policije, ali sve deluje prilično opušteno. Za one koji su u gradu za vreme Igara, moguće je čak i bukirati posetu muzejima Luvr ili Orsej par dana ranije. U javnom saobraćaju i na ulicama nema preteranih gužvi jer se dogodilo nešto slično kao u Londonu 2012. Naime, građani Pariza su u velikom procentu otišli iz grada pre početka Igara.
U trenutku kada šaljem ovaj tekst, stiže i vest o prvoj zlatnoj medalji za Srbiju na ovim olimpijskim igrama. Srpski strelci Zorana Arunović i Damir Mikec u disciplini 10 metara vazdušni pištolj pobedili su turski par Seval Ilajda Tarhan/Jusuf Dikec rezultatom 16:14. Večeras ćemo u “Srpskoj kući” proslaviti njihovo zlato.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Otvaranje Olimpijade u Parizu u svom je šarenilu praznik slobode za koju stalno traje borba, za razliku od sletova na nekim od ranijih ceremonija, jer su oni uvek ogledalo totalitarizma
Koliko je Nikola Jokić bitan za igru reprezentacije Srbije? Sa njim na terenu Srbija je bila u potpunom rezultatskom egalu (81:81), dok je periode sa Jokićem na klupi protivnik iskoristio da napravi neverovatnu razliku (3:29)
Prvi put je na Olimpijadi učestvovao 1936. u Berlinu i tada je postigao državni rekord u skoku motkom. Prisustvovao je Olimpijskim igrama u Tokiju zato što je jedini znao da otpeva japansku himnu. Bio je takmičar, prvak, trener, pokretač, masovik, pisac, svirao je violinu. Bio je sportska legenda
Kako je Spiridon Luis, nepismeni vodonoša iz Atike bez mnogo mogućnosti u životu, pobedio u prvom maratonu na Olimpijskim igrama u Atini 1896; uticao na moderni olimpizam više od bilo koga, osim Pjera de Kubertena; odbio besplatno brijanje do kraja života; uručio Hitleru grančicu mira sa svete masline u Olimpiji; vratio se u svoje selo Marusi i umro u martu 1940, nekoliko nedelja pre nego što su u Grčku upali Italijani
Prošlog petka u zoru, onog jutra pred sad već mitsko otvaranje pariskih OI 2024, tri od četiri glavna kraka brzih pruga francuske železnice našla su se “izbačena iz koloseka”. Razlog: serija veoma koordinisanih aktova sabotaže. Istraga je u toku i ide u nekoliko pravaca. Da li je u pitanju delo ultralevičarskih militanata? Ili se iza svega možda krije “strani faktor”?
