Vi pričate, mi slušamo

Dovoljan je jedan poziv sa nepoznatog broja, na koji se čak i ne morate javiti. Dovoljan je jedan mejl ili poruka sa čudnim linkom na koji, kako stručnjaci tvrde, više i ne morate kliknuti, da bi vam se telefon zarazio malverima poput Pegazusa ili Predatora, koji potpuno preuzimaju kontrolu i nadzor nad svim podacima u tom telefonu. Ozloglašeni virusi kamere i mikrofone pretvaraju u špijunska sredstva za prisluškivanje i posmatranje svih koji se nalaze blizu osobe sa inficiranim uređajem.

MARINIKA TEPIĆ (SSP)

“Vozila sam ka Novom Sadu. Tamo mi živi porodica. Hladno i maglovito veče, 13. novembar. Loše vreme za vožnju. Sela sam u restoran benzinske pumpe da popijem kafu pre nego što nastavim put i razbistrim glavu, da ne uđem sa teškim mislima u kuću i tako uznemirena uspavljujem svoju devojčicu”, kaže narodna poslanica Marinika Tepić iz Stranke slobode i pravde. “Razmišljala sam o padu nadstrešnice na Železničkoj stanici, pogibiji ljudi…”

Tada je saznala da neko pokušava da dopre do nje, njene intime, poruka, planova… Naime, na mobilni telefon stigla joj poruka, a odmah i mejl.

“Proizvođač telefona – firma Ajfon – poslao mi je obaveštenje da je u toku napad na moj telefon. Neko je pokušavao da dođe do svih podataka ubacujući mi ozloglašeni spajver Pegazus”. U upozorenju su bili izričiti da su na udaru i kamera i mikrofon, koje neko upravo pokušava da pretvori u sredstva za prisluškivanje. Upozorili su me i da ne znaju da li je maliciozni malver već prodro u moj telefon i da moram hitno da se zaštitim”, kaže Tepić i nastavlja. “Znala sam šta me čeka. Vraćanje telefona na fabrička podešavanja. To znači da ostajem bez većine poruka, pa čak i nekih fotografija, uspomena koje nisam uspela da prebacim na poseban mejl ili laptop. Bilo mi je muka od besa, to nije bilo prvi put.”

Tepić kaže da je to bio treći napad na njen telefon samo u poslednjih deset meseci, od kada se protiv izborne krađe u decembru 2023. godine pobunila štrajkom glađu. Primećivala je i da, kada otvori neke poruke, ekran počne sam da blica, kao da radi skrin šotove. Sve je počelo još mnogo ranije.

“Bila je jesen 2021. godine. Isto tako neko hladno veče. Spremali smo se da legnemo. Uzela sam telefon da navijem alarm i prebledela. Prvi put sam videla poruke upozorenja. Nisam imala pojma šta to znači. Ali nije bilo dobro. Ukućani su primetili moj izraz lica, počela sam da se znojim. Kratko sam rekla: ‘Ne mogu na spavanje. Idem u dnevnu sobu.’ Zabrinuli su se. Iako imaju razumevanja za moj posao političarke, nisu hteli da me ostave samu. Zajedno smo seli na ugaonu i počela je besana noć.”

Marinika se seća kako je odmah kontaktirala tim mladih stručnjaka iz stranke i pitala ih šta znači upozorenje Ajfona. Povezali su se s njenim telefonom i rekli joj:

“Izlomi i baci telefon. Imaš nezvane goste u telefonu. Dupli ekran, sad vidimo da imaš duplu sliku koju ti ne vidiš, dakle sve tvoje poruke, sve što listaš na telefonu, vesti koje čitaš, pripreme za konferencije… Sve to vide i oni koji su ti ubacili elektronski virus.”

Tepić kaže da je tada promenila telefon, ali i dalje nije shvatala šta se desilo, ko joj je to uradio i zašto. Sumnjala je na BIA i državne strukture, ali joj je, kako navodi, bilo nelagodno da o tome govori u javnosti, da se ne pomisli da je paranoična, da skreće pažnju.

“Te 2021. godine u Srbiji se malo znalo o tome. Bila sam zbunjena. Falili su mi dokazi, da ih sakupim crno na belo i da ih javno objavim. A onda su počeli da izlaze tekstovi BIRN-a na tu temu. Istraživački novinari su otkrili kako BIA kupuje softvere za nadzor sa malverima baš poput Predatora i Pegazusa. Jedna od karakteristika zemalja sa režimima sklonim diktaturi postala je ta da pomoću takvih malicioznih virusa hakuju telefone političkih neistomišljenika.”

Tepić navodi i da je i sama počela da istražuje da li je na merama prisluškivanja i praćenja. Kako kaže, izvori iz suda i tužilaštva potvrdili su joj da je više puta i zvanično stavljana na takve mere, poput terorista i pripadnika organizovanih kriminalnih grupa.

“Saznala sam da su nalog za moje prisluškivanje davale sudije u Pančevu, Novom Sadu, pa čak i u Sremskoj Mitrovici. Međutim, izvori su strahovali da mi daju i dokumentaciju koja to potvrđuje. Prema zakonu, ta prisluškivanja su mogla da traju najduže šest meseci i ako mi ne pronađu neko krivično delo za to vreme, takođe po zakonu, trebalo je da me obaveste da sam bila pod nadzorom. Međutim, nikada me niko o tome nije obavestio, ali su se nelegalni pokušaji za nadzor mog telefona očigledno nastavili, čim i Ajfon ima potrebu da me o tome obaveštava”, zaključuje Tepić.

Narodna poslanica Stranke slobode i pravde kaže da sada veruje da su istinite i priče zaposlenih u Domu Narodne skupštine koji su ih više puta šapatom upozoravali da su im ozvučene sve kancelarije za sastanke u Parlamentu, kao i opozicione stranačke prostorije.

“Moramo da se sastajemo i razgovaramo. Sklonimo telefone, ali slaba vajda. Šta treba? Da više od 80 opozicionih poslanika izađe na livadu, Avalu, Košutnjak, da se šetamo i u hodu dogovaramo aktivnosti dok se ovi iz BIA veru po drveću? Šta je rešenje? Evo, kupiću ja na rate opet novi telefon, ali dok ga isplatim, koliko će mi novih upozorenja Ajfon poslati? Svesni smo da nas prisluškuju – sve. Ali im strah ne damo. Mi ćemo preživeti, ali ovom režimu će i doživotno i istorijski ostati ljaga koliko su bili nečasni i čime su se sve služili”. odlučna je poslanica Marinika Tepić.

foto: aleksandar barda / fonet

MIROSLAV ALEKSIĆ (NPS)

“Počelo je još 2020. godine. Bio je početak korone. Ja sam i tada bio poslanik, ali Narodne stranke. Samo što je počelo da se govori o koroni u Srbiji, još nisu postojale ni smernice za lečenje, i jednog jutra supruga i ja se budimo sa temperaturom. Odmah smo posumnjali, ‘mora da je korona’. Plašili smo se da ne zarazimo nekoga, pa sam odmah pozvao rođenog brata da ga obavestim i zamolim da nam donosi hranu do vrata stana. Brata sam pozvao oko 9.45, već u 10.22, dakle ni 40 minuta kasnije, stigla mi je poruka od jednog novinara, a sadržaj te poruke bio je zapravo prepričan razgovor mog brata i mene:

‘Miroslav Aleksić je svojevoljno u kućnom karantinu. Ima temperaturu, slomljen je, glavobolja i slab bol u grlu. Pretpostavlja da je koronu dobio od Vuka Jeremića, koji je po dolasku iz inostranstva zarazio celo najuže rukovodstvo NS. O navedenom je informisao svog brata Ivana Aleksića telefonskim putem. Dogovaraju se da ga u narednom periodu Ivan snabdeva potrepštinama, koje će donositi do vrata Aleksićevog stana u Trsteniku. Simptomi su mu se pojavili posle tri dana od kontakta sa Vukom’.”

Sadašnji lider Narodnog pokreta Srbije kaže da je tada prvi put shvatio da ga prisluškuju, i to u realnom vremenu, i da njegovu intimu službe upravo prosleđuju medijima. Telefon mu je tih dana non-stop zvonio, zvali su ga i drugi novinari, ali je izbegavao da se javlja.

Aleksić navodi kako poslednje dve godine ima čudna dešavanja i sa telefonskim aplikacijama, preko kojih su razgovori navodno sigurniji zato što se odvijaju preko interneta.

“Poruke kasne, internet neočekivano počinje da mi se gubi, veza se prekida, tako da budem prinuđen da nekoga pozovem na otvorenu vezu.”

Dok smo se dogovarali za ovaj razgovor za nedeljnik “Vreme”, poslala sam nekoliko poruka poslaniku Aleksiću. Stizale su konfuznim rasporedom ili se nisu isporučivale. Napomenula sam mu da možda ima loš internet…

“Ako mi je BIA ušla sa nekim malverom u telefon, ne dozvoljavam da mi uđu i u glavu i izazovu paranoju. Pričaću šta hoću kao slobodan čovek do slobode.”

Ipak, Aleksićeva odluka da se ne prepusti sumnji ne znači da su se bizarne situacije okončale.

“Polovinom decembra u stranci se održavao sastanak Izvršnog odbora. Prisutan je bio i narodni poslanik Uroš Đokić, potpredsednik NPS. U jednom momentu njemu počinje da zvoni telefon – android – pokazuje se kao da ga, i to na aplikaciju Signal, koja važi za bezbedniju, zove kolega koji sedi preko puta njega i ne dodiruje svoj telefon. Pogledaju telefone, Đokiću i dalje zvoni dok je stranačkom kolegi neaktivan i ne beleži nikakav poziv. Zatim Đokiću opet zvoni telefon, sad ispada da ga ja zovem, a ja takođe niti sam taknuo telefon, niti imam zabeležen ikakav odlazeći poziv ka Urošu Đokiću.”

Miroslav Aleksić kaže da je jedino rešenje da se ljudi rasterete straha ako se svi pobune: studenti, poljoprivrednici, ljudi u institucijama, da službe prosto neće moći da prisluškuje sve.

“Sramota, letos smo imali dva teroristička napada u Srbiji, jedan u Beogradu, gde je policajac teško ranjen, i drugi kod Loznice, gde je jedan mladi policajac ubijen, a drugi ranjen. E vidite, BIA nije sprečila te terorističke napade, nisu imali pojma da već od ranije poznati ekstremisti spremaju napade. Nisu prisluškivali teroriste već opoziciju, aktiviste, civilno društvo, novinare, studente, poljoprivrednike… Prethodnih godina u Srbiji su ubijani ljudi koji su na merama prisluškivanja i praćenja i kriminalci, ali i advokati poput Dragoslava Miše Ognjanovića, i njihove ubice i dalje nisu otkrivene. Evo ja vam kažem, odgovaraće za to. I baš i želim da čuju, to nisu političke pretnje to je obećanje”, zaključuje Aleksić.

PRIČA RADOMIRA LAZOVIĆA (ZLF)

Lazović, opozicioni poslanik i kopredsednik Zeleno-levog fronta, kaže da nema pismeni dokaz iz institucija, ali da zna da ga prisluškuju. Detalji njegovih privatnih razgovora iz ovog decembra završili su na opskurnim portalima.

“Partnerka i ja se godinama borimo da dobijemo potomstvo. Radimo gomilu medicinskih pretraga. Čuli smo da je hlamidija najrasprostranjenija polna bolest, ali da ne pokazuje često simptome, pa smo razgovarali o tome da možda i taj test uvrstimo u listu pretraga. Ubrzo posle razgovora, na proruskom portalu “Vaseljenska” pojavio se tekst sa naslovom “Radomir Lazović – promoter obojenih revolucija ili distributer hlamidije?” Osećaj je bio grozan, takvo besramno zadiranje u privatnost. Srećom zdravi smo – nemamo hlamidiju, pa evo da ovim putem dopunimo arhivu BIA,” ironičan je poslanik ZLF.

Lazović je ubeđen da njega i kolege prisluškuju još od rušenja u Savamali, kada su pokrenuli proteste. Napominje da je teško dogovarati česte akcije bez komunikacije telefonom i da su se nedavno uverili da i kada se krug informisanja svede na minimum, plan ipak “procuri”.

“Kolega Dobrica Veselinović i ja smo se dogovorili da simbole crvene šake stavimo na zgradu Vlade. Pozvali smo da sa nama krene i tridesetak aktivista koji nisu znali radi čega se okupljamo. Međutim, kada smo došli u Nemanjinu ulicu, pred Vladom nas je dočekao ogroman kordon policije priljubljen uza zidove. Bilo je jasno, prisluškuju ili Dobricu ili mene, a pre će biti obojicu. Mi borbu nastavljamo, trudićemo se još pažljivije, ali nećemo dozvoliti da nas sputaju i zastraše. I borićemo se i živećemo svoje živote”, odlučan je Lazović.

Opozicioni poslanici nisu jedini koji su izloženi tajnom nadzoru bezbednosnih službi. Ta krađa detalja iz tuđih privatnih i poslovnih života do sad nije naišla na institucionalne reakcije ili sankcije, a vrh vlasti se hvali “znamo mi šta radi opozicija”. Neizvesno je da li će se ikada saznati razmere prisluškivanja svih koji su označeni kao opasnost ili neprijatelji ovog režima. Izvesno je pak da oni koji se bez časnog cilja bave tuđim životima, zapravo sebe sprečavaju da žive svoj. Posle svega, ostaće im samo tuđa sećanja.

Elektronski virusi za tajni nadzor

Instaliranje malvera poput Pegazusa i Predatora veoma je brzo i zahteva tek nekoliko minuta ako se fizički unosi u telefon, dok je za online instalaciju potrebno samo da korisnik dobije link koji mu je poslat u vidu neke lažne vesti ili reklame. Samo Predator i Pegazus, kako je trenutno poznato javnosti, imaju mogućnost da se online instaliraju. Deinstaliranje softvera je takođe moguće na daljinu i veoma kratko traje, a vlasnik telefona ne primećuje ništa neobično. Nedavno istraživanje BIRN-a i forenzička analiza Amnesty Internationala otkrili su da je BIA, koristeći izraelsku tehnologiju Cellebrite, otključavala telefone aktivista koje je pozivala ili privodila na razgovore, a potom na te uređaje ubacivala domaći špijunski program NoviSpy. S obzirom na to da opozicione političare koji su narodni poslanici BIA ne privode jer imaju imunitet, oni su očigledno bili meta daljinskih napada elektronskih virusa za tajni nadzor kao što su Pegazus i Predator.