Tužioci bez zaštite od Vučićevih pritisaka

Zvanično je: neprimeren uticaj na tužioce u Srbiji vrše televizija, portal i dnevne novine “Informer”, predvođeni glavnim i odgovornim urednikom Draganom J. Vučićevićem, narodni poslanici Dragan Đilas i Vladimir Đukanović, portal “Republika” i demonstranti koji su blokirali zgrade pravosudnih institucija u Novom Sadu u novembru 2024. godine.Tako je, barem utvrđeno na vanrednoj sednici Visokog saveta tužilaštva (VST) održanoj 7. maja, više od pola godine nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Na istoj sednici utvrđeno je i da predsednik države Aleksandar Vučić nije među onima koji vrše pritisak na rad javnih tužilaca, uprkos brojnim izjavama koje su značajan deo stručne javnosti navele da pomisli suprotno. Na koji to način predsednik Srbije ne vrši pritisak na javne tužioce? Krenimo unazad.

ZAKASNELA REAKCIJA POVERENIKA

Nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu pala je 1. novembra, optužnicu u vezi sa ovim predmetom Više javno tužilaštvo u tom gradu podiglo je 30. decembra, a u međuvremenu je rad javnih tužilaca postao redovan predmet rasprave. Od novembra, rad tužilaca gotovo svakodnevno komentarišu i kritikuju celokupna javnost, mediji i najviši državni i partijski funkcioneri.

Situacija je eskalirala 11. aprila, kada je 26 javnih tužilaca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu uputilo otvoreno pismo povereniku za samostalnost Milanu Tkalcu, članu Visokog saveta tužilaštva koji postupa u slučajevima neprimerenog uticaja na tužioce, sa zahtevom da reaguje na izjave predsednika države. Odnosno, na konkretnu izjavu Aleksandra Vučića da će “lično goniti” tužioce koji se usude da pokrenu pitanje traktora poređanih oko Pionirskog parka uoči protesta 15. marta. “Lično ću podneti krivičnu prijavu protiv tužilaca, pošto sam ja kriv. Za traktore koji su zagadili ne znam šta, a hiljade traktora širom Srbije koji su angažovani na opozicionim demonstracijama, valjda ništa nisu zagadili nigde. Pa je lepo da te traktore jašu, a ovi traktori koji su spasavali živote mladih ljudi pa su uništeni, pa treba još da im gazde budu kažnjene. Ja sam ih svakog dovezao lično, ja sam kriv za sve to, pa neka mene gone”, rekao je Vučić 9. aprila. Dodao je i sledeće: “A ja ću lično da gonim sve te tužioce koji to rade, da vidim šta će neki drugi tužioci da kažu i šta će neki drugi sudovi da kažu.”

Umesto hitne reakcije poverenika, usledila je tišina. Vanredna sednica VST zakazana je tek za 7. maj, skoro mesec dana nakon otvorenog pisma tužilaca.

“Vreme” je uoči sednice poslalo mejl Visokom savetu tužilaštva, upitavši, između ostalog, da li će poverenik – i kada – preduzeti korake povodom pisma tužilaca. Takođe i zbog čega na veb stranici poverenika i dalje ne postoji izveštaj o nedozvoljenom uticaju na javne tužioce za 2024. godinu, koji je prethodnih godina objavljivan najkasnije krajem februara. Odgovor je stigao ekspresno.

“Obaveštavam vas da će ova pitanja biti razmatrana na vanrednoj sednici Visokog saveta tužilaštva, koja je zakazana za 7. maj 2025. godine”, u potpisu: Poverenik za samostalnost Milan Tkalac.

O VUČIĆU RASPRAVA, ALI NE I GLASANJE

Tako je i bilo. Na tročasovnoj vanrednoj sednici Saveta, dostupnoj na njihovom “Jutjub” kanalu, poverenik je izneo predloge predmeta u kojima je smatrao da je bilo nedozvoljenog uticaja na tužioce. Sednica funkcioniše na sledeći način: pošto se usvoji dnevni red, raspravlja se i glasa o svakom predlogu pojedinačno. Tako je i izglasano da su na tužioce neprimereno uticali, primera radi, i “Informer” i Dragan Đilas.

Stvari su išle relativno glatko dok na red nisu došle izjave predsednika Srbije. Razgovaralo se o dve Vučićeve sporne izjave. Pored one da će “lično goniti tužioce” kojima zasmetaju traktori oko Pionirskog parka, predmet rasprave bila je i Vučićeva izjava iz marta, kada je najavio da će svi tužioci koji “ne štite poredak i zakon” biti smenjeni. Međutim, uprkos živoj raspravi, nije bilo glasanja. Naime, poverenik za samostalnost je procenio da šef države nije vršio neprimeren uticaj na tužioce.

Zbog čega ove izjave za poverenika nisu sporne? Kako je Tkalac rekao na sednici, jedan od razloga je to što je predsednik države neko ko uživa najviši legitimitet među građanima. Uz to, poverenik je procenio da Vučićeve izjave nisu pritisak jer “nisu ostvarive”, s obzirom na to da predsednik države nije nadležan da postavlja i smenjuje tužioce. Međutim, tu nadležnost nemaju ni “Informer”, ni “Republika”, ni demonstranti, a odnedavno ni narodni poslanici Đilas i Đukanović, pa je ipak utvrđeno da su oni vršili neprimeren uticaj na tužioce.

Tako je, tri nedelje nakon apela tužilaca koji su zatražili zaštitu od pritisaka sa vrha države, stvar zaključena a da suštinski nije ni otvorena.

“SELEKTIVNO TUMAČENJE”

Predsednica Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić u pisanoj izjavi za “Vreme” navodi da su gledaoci sednice Visokog saveta tužilaštva “mogli da budu svedoci selektivnog tumačenja ko i kako može da vrši neprimeren uticaj na javne tužioce”.

“Kad su u pitanju određeni mediji i narodni poslanici, članovi Saveta, pa i sam poverenik konstatovali su da postoji neprimeren uticaj. Međutim, kad je u pitanju predsednik Republike, očigledno je bilo da ne postoji namera većinskog dela Saveta da njegove izjave oceni kao neprimeren uticaj. Kolega Predrag Milovanović, kao član Saveta, pokušao je da u diskusiji ukaže Savetu na težinu izgovorenih reči predsednika Republike. Diskusija je otišla toliko daleko da je dobila prirodu pravnog filozofiranja i jezičkog tumačenja svake izgovorene reči. Sam poverenik nije dostavio izričit predlog da je takva izjava neprimerena, sa kojim stavom nismo saglasni”, navodi predsednica Udruženja tužilaca Srbije.

Na kraju sednice izglasano je saopštenje u kojem se pozivaju svi, pa i najviši državni i politički predstavnici, da se uzdrže od neprimerenog uticaja na tužioce.

“Saopštenje je po našoj oceni preblago, a izbegavanje poverenika za samostalnost Milana Tkalca da izričito iznese svoj stav kad su u pitanju izjave predsednika Republike profesionalno je neprihvatljivo”, navodi naša sagovornica.

ZBOG ČEGA SAVET NE REAGUJE

Iako je poverenik na kraju sednice procenio da Aleksandar Vučić nije vršio neprimeren uticaj na nosioce javnotužilačke funkcije, još jedna stvar je interesantna: zbog čega je Savet, uprkos otvorenim pismima i apelima tužilaca, toliko dugo čekao da tu temu uopšte pokrene?

Više je razloga. Među njima su nedostatak kvoruma, kao i izbori za javne tužioce koji su se odvijali tokom zime, a kojima je Savet bio okupiran.

“Sve je ovo vrlo kasno. Utisak je da neka nevidljiva ruka upravlja radom Saveta, a mislim da je ta ruka pre iz Savske nego iz Nemanjine ulice. Odnosno, da iza toga stoji glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović”, kaže za “Vreme” dobro obavešteni izvor.

foto: marija janković

Više javno tužilaštvo u Beogadu imalo je ključnu ulogu u Vučićevoj “žestokoj” borbi protiv korupcije iz februara ove godine, a tužilac Stefanović, koji nije u najboljim odnosima sa Vrhovnom javnom tužiteljkom Zagorkom Dolovac, u međuvremenu je pokrenuo i sopstvenu istragu o padu nadstrešnice u Novom Sadu.

“Trenutno se nalazimo u nekoj vrsti zahuktavanja predizborne kampanje. Izbori za Visoki savet tužilaštva biće održani na jesen ove godine. Jasno je da se kroz te izbore pokušava raspodeliti moć, a Stefanović u svemu tome želi da ima svoje igrače”, dodaje sagovornik “Vremena”.

Na pitanje koja je svrha toga što predsednik Srbije stalno pominje tužioce, izvor “Vremena” kaže da je ideja “zastrašivanje, pokoravanje i želja da se tužioci dovedu u stanje autocenzure”.

“Većina sudija i tužilaca i dalje oportuno gleda na stvari i poput suncokreta se okreće ka izvoru moći. Nije spremna da istupi imenom i prezimenom. Znajući kako su postradali neki koji su se ranije javno pobunili, ljudi biraju liniju manjeg otpora. Ali to ne znači da ne dele stavove ujedinjene kritične manjine. Borba za pravnu državu i vladavinu prava u ovoj zemlji traje već dugo”, zaključuje naš sagovornik.

ISTORIJA VUČIĆEVIH IZJAVA

Dva slučaja o kojima se razgovaralo na sednici Visokog saveta tužilaštva nisu jedini primeri potencijalno spornog odnosa predsednika države prema tužiocima. Još u novembru prošle godine, samo tri dana nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, Vučić je u uživo programu na televiziji Hepi izneo procenu da će tužiocima i sudijama u tom slučaju “biti mnogo teško”.

Zatim je u februaru, kada je zvanično počela pomenuta “borba protiv korupcije”, nastavio što je započeo u novembru. “Tužilaštva širom Srbije spremna su za široku akciju hapšenja. To će biti svaki dan. Da li će biti od utorka, srede ili petka, nemam pojma. Tužioci će da rade, da obaveštavaju. Imaju odrešene ruke, biće teških stvari za nas”, najavio je Vučić na televiziji Pink, a tužilaštvo se, kao na dugme, uključilo. Hapšenja su usledila dva dana kasnije.

Dalje, kada su u martu opozicioni poslanici opstruisali rad Skupštine dimnim bombama i protivpožarnim aparatom, Vučić je tražio reakciju tužilaštva.

“Tražimo odgovornost, krivično-pravnu i čekam da vidim šta će tužilaštvo da uradi i kako će da reaguje. Da je bilo obrnuto, do sada bi svi (iz vlasti, prim. nov.) bili obešeni”, izjavio je tada Vučić.

Nije moralo da prođe mnogo vremena da bi predsednik ponovo spomenuo tužioce. Već 21. marta Nišlije su dočekale jajima funkcionere Srpske napredne stranke. Uhapšeno je nekoliko studenata, ali su oni ubrzo pušteni, zbog čega je predsednik razjareno najavio sankcije prema tužiocima i policiji.

“Oni policajci koji ne budu želeli da štite poredak i zakon biće promenjeni, tužioci koji neće da to štite biće promenjeni”, rekao je Vučić sutradan u razgovoru s građanima u Narodnom pozorištu u Leskovcu, tokom posete Topličkom i Jablaničkom okrugu. Ocenio je i da je “ovo što su tužioci uradili u Nišu sramota nad sramotama” i pitao kako je moguće da kod “tolikog nasilja sinoć u Nišu tužioci ne traže pritvor”.

Na to je Više javno tužilaštvo u Nišu odmah zatražilo pritvor do 30 dana za jednog od studenata koji su učestvovali u incidentima prilikom dočeka naprednjaka u tom gradu. Međutim, sud je ovakav predlog odbio.

Inače, upravo je Vučićeva izjava da će tužioci koji ne štite poredak i zakon biti promenjeni podigla najviše prašine. Zbog ove izjave, više od 500 sudija i tužilaca potpisalo je saopštenje u kom se navodi “da je poslednji trenutak da sudije i tužioci koji su do sada ćutke posmatrali proces porobljavanja pravosuđa dignu svoj glas i suprotstave se ovakvom i sličnom delovanju”.

Poverenik za samostalnost je taj trenutak propustio.

Stefanović protiv Đilasa

Jedna od osoba za koju je VST procenio da vrši neprimeren uticaj na tužilaštvo jeste Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde i narodni poslanik, koji je u novembru rekao tužiocu Nikoli Panteliću da je u Srbiji “kratak put od tužioca do optuženog”.

Nakon saopštenja VST, Đilas je ovom telu uputio otvoreno pismo, u kojem je naveo da su u tekstu “zaboravili da pomenu predsednika Srbije Aleksandra Vučića”.

“Niste primetili, gospodo visoki savetodavci, da čovek koji ima svu vlast u ovoj zemlji govori ko bi trebalo da bude uhapšen, a ko oslobođen? I koji hapsi i oslobađa preko šefa Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića. Niste čuli da traži, recimo, moje hapšenje, a Koluvijino oslobađanje?”, naveo je Đilas.

U najkraćem roku oglasilo se i Više javno tužilaštvo u Beogradu, koje se obratilo Visokom savetu i pozvalo ga da “hitno i odlučno” reaguje povodom “ponovnog targetiranja javnih tužilaca” i navoda predsednika Stranke slobode i pravde o radu tužilaštva, smatrajući ih “nedopustivim pritiskom tog opozicionog političara”.

Usledio je još jedan odgovor Dragana Đilasa.

“Nenad Stefanović, šef Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, jedini je tužilac na svetu koji tvrdnju da će se zakoni poštovati i da će ih, bez pritisaka političara, tužioci i sudije sprovoditi – doživljava kao pretnju i pritisak. Čega se plašite, gospodine Stefanoviću, ako niste kršili zakon?”, napisao je, između ostalog, predsednik SSP.

Visoki savet tužilaštva u trenutku pisanja ovog teksta nije reagovao na zahtev Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Politički zatvorenici u Novom Sadu

U trenutku kada nastaje ovaj tekst, VJT u Novom Sadu podneo je Višem sudu u tom gradu optužni predlog protiv 12 aktivista Pokreta slobodnih građana (PSG) i organizacije STAV.

Njima se na teret stavljaju krivična dela pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, napad na ustavno uređenje i pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja.

“Tužilaštvo je predložilo da Viši sud u Novom Sadu, nakon održanog glavnog pretresa, okrivljene oglasi krivim i da im izrekne maksimalne zakonom propisane kazne za krivično delo koje im se stavlja na teret”, navodi se u saopštenju tužilaštva.

Aktivistima prete kazne do pet godina zatvora.

Šestoro novosadskih aktivista u pritvoru se nalazi gotovo dva meseca, nakon što se u medijima pojavio audio-snimak sastanka na kom su navodno planirali upad u Skupštinu Srbije i Radio-televiziju Srbije tokom protesta 15. marta u Beogradu. Drugih šest aktivista je od tada van Srbije, a za njima je raspisana poternica.

Kako zaštititi javne tužioce

Na pitanje “Vremena” da li su javni tužioci u Srbiji u mogućnosti da rade bez političkog uticaja i straha od posledica, predsednica Udruženja tužilaca Srbije kaže da ustavnu definiciju samostalnosti tužilaštva “u poslednje vreme u javnom diskursu koriste od pojedini narodni poslanici, koji su počeli da zagovaraju ideju da se ponovo promeni Ustav i javno tužilaštvo stavi pod kontrolu izvršne vlasti, odnosno Vlade Srbije”.

“U ovom momentu, iako postoje brojni zakonski mehanizmi koji štite javne tužioce, oni se u praksi ne primenjuju, prvo od samih javnih tužilaca, a zatim i tela koje je zaduženo da štiti samostalnost, a to je Visoki savet tužilaštva”, ističe Komlen Nikolić.

Sagovornica “Vremena” navodi da lično smatra da “pojedini javni tužioci pristaju da u određenim predmetima postupaju na osnovu poruka koje su mogli da čuju u određenim medijima”.

“Oni svesno pristaju na to i time narušavaju ugled javnotužilačke organizacije. Pojedini javni tužioci, s druge strane, još uvek pamte katastrofalnu reformu pravosuđa iz 2009. i evidentno je da obazrivo postupaju u određenim predmetima. Treća grupa javnih tužilaca jesu oni koji žele i rade svoj posao samostalno bez ikakvih uticaja. Ti javni tužioci nemaju efikasnu zaštitu svoje samostalnosti. Ne samo da nemaju zaštitu, već se dovodi u pitanje i svako njihovo buduće napredovanje u javnotužilačkoj organizaciji. Integritet u radu javnih tužilaca postao je nepoželjan i kažnjava se izostankom napredovanja”, kaže predsednica Udruženja tužilaca Srbije.

Kao odgovor na pitanje šta bi mogla da bude adekvatna institucionalna reakcija na političke pritiske, Komlen ističe da bi u Srbiji to bila pravovremena reakcija Visokog saveta tužilaštva, koja bi bila jasna, nedvosmislena i dostavljena javnosti.

“Javni tužioci bi, s druge strane, mogli sami sebe da zaštite načinom na koji obavljaju svoju funkciju i postupaju u određenim predmetima. Nepristajanjem da rade po naredbama pojedinih glavnih javnih tužilaca. Prestankom osluškivanja javnosti i ukidanjem autocenzure u svom radu. I na kraju, uvek mogu da se obrate javnosti. U poslednje vreme, mogli smo da se uverimo da jedino javnost može da pruži zaštitu javnim tužiocima”, zaključuje Komlen Nikolić.