Tri kilometra asfalta

Sa sajta Predsednika, u najavi događaja, dođe obavijest da će Vučić gospodin posetiti mobilne punktove za vakcinaciju, u Zvečki, kod Obrenovca, i Vrelu, nedaleko Uba. Reporter krene, i stigne, u Vrelo, koje sedam kilometara od tamnavske varošice Ub. Levo skretanje sa asfaltnog puta, crkva, preko puta montažni objekat lokalnog fudbalskog kluba, sa sve što treba, u koji uložio fudbaler Nemanja Matić, koji iz tog sela.

Reporter stigo skoro sat pre vremena, no, sve na svom mestu. Tu ubski Palma, pogonski geometar, gospodin Darko Glišić, koji se vodi kao predsednik IO SNS-a. Glišić već mobilan, sa svoju frizuru, plave espadrile, farmerke, kaiš, plavi sako, sitnokockasta košulja otkopčana na jedno dugme. Na pomoćnom terenu, koji preko puta taj montažni objekat, veliki transparent „Predsedniče Vučiću, dobro došli u Vrelo“. Do objekta, plavi pano „Vakciniši se i ti“, dva čupava mikrofona, ispred kojih podest u neku kvalitetnu plavu tkaninu, biće da je damast, ili balon svila. Pod pravim uglom od sve to, i okolo, narod u svi uzrasti, pride fudbaleri ubskog Jedinstva, u crvenoj sportskoj opremi.

DVA „PINK“ MIKROFONA

Kamere se već postrojile, narod prilazi stolu sa te artije, da se upiše za vakcinaciju, medicinska sestra izjavljuje u mikrofon da očekuju da će se vakcinisati sto građana, na dopunsko pitanje odgovara da je ostalim danima u ubskoj opštini kako kad. Eto i Pink nagrađivane novinarke, koju Glišić gospodin, posle zagrljaja, uvede pokaže prostorije.

I šef protokola Vlade pozdravi odlikovanu novinarku Pinka, koja se, sa dva crna mikrofona na koji pisalo Pink, odma dade na poso, upita stariju ženu jedno pitanje, ova odgovori da je došla zbog Predsednika, a odlikovana novinarka postavi dopunsko pitanje, Šta vam znači što Predsednik dolazi? Tu se i reporter ohrabri, upita ženu, ima li kakvih para, vaučera, ona odgovori da ne zna, samo oće vidi Predsednika, jedan do nje uze ponavlja, da je najvažnije zdravlje! Vamo, na putu, gde treba stignu Vučić i državni mobilijar, Glišić gospodin, sve se ispomažući desnom rukom, razgovara sa šef protokola Vlade, pridruži im se gospođa sabijena u svetloplavi komplet. Eto policije na motori, iz jednog audija izađe ministar Lončar, iz drugog sama premijerka, koja dade zagrljaj Glišić gospodinu. Onda premijerka, braon cipelice, farmerke, sakojčić na sitne kocke, plava košulja otkopčana na jedno dugme, mahnu levom u prazno.

Reporter upisa da u prvi red i nekoliko njih sa kesama, prvi, koji iz Novaka, reče da doneo Predsedniku pršutu, domaću kobasicu i rakiju, do njega je bio čovek sa balonom, žena sa manjom, gospodin sa brkovi sa većom šarenom kesom. Stiže i Vučić gospodin, sive cipele od prevrnute kože, tamne pantalone, plavi sako na najsitnije kocke, bela košulja otkopčana na jedno dugme, svi dadoše aplauz, pre nego što je podigo levu ruku.

Primače se Savetnica za medije, crna lagana haljina, braon blejzer, braon kosa, a maska joj u roze boju. Sve, sa sve kamera, uđe u jednu prostoriju, Vučić svima nazva dobar dan, svima zahvali, Glišić gospodin predstavi direktorku Doma zdravlja, koji su opremili ko Klinički centar, ova se predstavi da za sada imaju sve. Vučić pređe na, Srećan rad svima, reporter se izmače da iz prostorije izađe premijerka, ova mu se, dobro napuderisana, zahvali.

Sve uđe u drugu prostoriju, jedna žena je primala vakcinu, Glišić gospodin je predstavi, Mlada majka, ako se ne varam! Vučić joj se zahvali, u ime Srbije, da bude još dece, pređe na, Srećan rad želim! Srećan rad želim potraja, Savetnica za medije rasporedi medije, završi se i epizoda Srećan rad želim, Vučića, i prateći mobilijar, posadiše u baštu Sport bifea. Predsednik sede u čelo stola sa kariranim stolnjakom, uze vodu, Brnabić i Glišić kolu, ministar Lončar ništa.

foto: slobodan miljević / tanjug

Napustiše baštu bifea, Vučić pogleda na fudbalski teren, reče da bi mogo šutne jedan penal, ko će brani, tu se nađe Glišić gospodin, imaju golmana Belog, koji je odbranio ne zna koliko penala. Izneše žutu loptu, dadoše je Predsedniku, ovaj sa loptu, sav taj mobilijar, siđe u šesnaesterac. Obezbeđenje je obezbeđivalo aut i korner liniju, Vučić skide naočare, zatrča se, šutnu u desnu golmanovu stranu, poluvisoko, golman krenu na pravu stranu, pa stade, bi gol. Glišić prvi čestita, čestita i Lončar, i golman mu čestita, Predsednik, u Pink prenosu, objasni tehniku šuta, gol se najlakše postiže, što je malo morgen, ako se šutira poluvisoko.

No, ne napustiše šesnaesterac, priliku dobi odlikovana novinarka sa dva Pink mikrofona, koja je u direktnom prenosu pitala Predsednika, Koji je rezultat Srbije protiv korone, da li se zbog njega više ljudi vakciniše, i da li će ih biti još više?, a Predsednik je odgovarao da mu je to posao. Kako taj posao uze traje, reporter pokuša da uđe u šesnaesterac, pita Predsednika, oli će se prijaviti za 3000 dinara, no, obezbeđenje reče, ne mere.

foto: dragan todorović / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

SVI VAKCINISANI, I SVI GLASAJU

Zato novinar uze obrati pažnju na okolnost da premijerka bila u srdačan razgovor sa dve žene u bordo prslucima, na kojima pisalo „Tepih servis Profi“. Obrati pažnju i na ženu koja je mahala papirima, nisu joj dali subvencije za krave, za 2019. godinu, 125.000 dinara, vele zagubili, poslala kopiju, ne javljaju se, ni na telefon. Uze iznese problem premijerki, ova je rado sasluša, reče da imaju odličnog ministra poljoprivrede, žena ponovi da se niko ne javlja na telefon, a krave traže pare, premijerka obeća da će sad zove ministra Nedimovića, uze od žene broj telefona, zapisa, 014 347…

Uto se Vučić vrati sa terena, žena bez subvencija reče, Hvala Vučiću za sve što je uradio, Premijerka se glasno složi, Predsednik uze decu da se slika. Pa gospodin Vučić stade pred dva čupava mikrofona, svi, zajedno sa pristigli direktor EPS-a, markantni gospodin Grčić, dadoše aplauz, Pa bi, Radićemo, i pobedićemo, i bi, drugi neka pričaju, mi ćemo da radimo, moramo da radimo brže od najrazvijenijih zemalja, plata bila 330, sad 550 evra… nema Vrela nigde drugo na svetu, moramo da se borimo za svoju Srbiju, potrebno nam je još dece… treba više da verujete u svoju zemlju, kao što je on, sa dve leve noge, dao gol najboljem golmanu, tako i vi treba da verujete u sebe… najbolji smo u Evropi, i nastavićemo, jedina smo zemlja koja daje finansijsku pomoć onima koji se vakcinišu, svi će dobiti potvrdu, i sutra će, sa tom potvrdom, moći u Tursku, i u Grčku, Egipat, Severnu Makedoniju, Albaniju, Mađarsku… Lično je primio vakcinu, i ništa nije osetio, ko boga vas molim da se vakcinišete…

Odmače se od mikrofona, ne bilo pitanja za novinare, novinarima sve reko u šesnaestercu, gde jedino bila odlikovana novinarka Pinka. Onda, po taj scenario i režiju, koji se ponavljaju u ovakve situacije, jedan, iz prvog reda, viknu, Može li pitanje. Vučić mu, po taj scenario i režiju, priđe, reče, A što ne bi moglo, ovaj viknu da laže predsednik opštine, nema do Ždralovice, koja je romsko naselje, jedan, nego četiri i po kilometra, Predsednik ga pozva na pristojnost, pa reče da je dogovoreno kilometar asfalta, da mu je rečeno da je to romsko naselje, i upita, je l’ video koliko je puteva urađeno na Ubu. Seljak odgovori da jeste video, ali da je i predsednik mesne zajednice lažov. Vučić, po scenariju, još jednom pozva na pristojnost, okrete se Glišiću, ovaj reče da su Putevi Srbije obećali kilometar asfalta, Predsednik upita, a što nisu i ostalo, uze pita, pošto kilometar, osam miliona dinara, znači treba 30 miliona, upita seljaka, zna li koliko ima sela u Srbiji…

Pa Predsednik, po taj scenario, i tu režiju, pozva šefa kabineta Kojića da od stranke uzme broj telefona, preseče, obraćajući se seljaku po nadimku, Tošo, pozvaće te posle Vidovdana, da mi kažeš da li je urađen put. Toša odgovori, ja ti verujem, i da ti kažem, svi Cigani, 92 posto, su vakcinisani, i svi glasaju za tebe. Van scenarija se javi jedan kome treba put do groblja, žena koja oće prespe put, obeća da će sve da reše… Vučiću priđe omladinac da mu preda dres FK „Vrelo“, reče da je, pre njega, u Vrelo, 1908, dolazio kralj Petar, i da je darovo 12 zlatnika. Predsednik odgovori da nema zlatnike, ali asfaltira puteve…

Ondak, po taj sinopsis, primi balon vina, od gospođe malu kesu u kojoj bila teglica sa neko slatko, dariva ga i gospodin sa brkovi sa svoju kesu, na red dođe i onaj iz Novaka, Vučić odloži pršutu, odloži i domaću kobasicu, uze flašu rakije, upita, koliko je stara, dobi odgovor, oko 20 godina, e, to mora da proba.

Bi razlaz, narod je moro sačeka dok se fukcioneri ne rasporede po audijima. I odoše, Vučić i njegov mobilijar, u puno kola, jer su u puno automobila i došli.