Pre nego što se 12. jula u Trstu, u okviru Samita Zapadnog Balkana, sastanu najviši državni funkcioneri Albanije, BiH, Kosova, Makedonije, Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Slovenije, Austrije, Francuske, Nemačke i Italije, kao i lideri EU, sa podjednako velikim ambicijama u ovom italijanskom gradu sastaće se i predstavnici civilnog sektora iz regiona.
Forum civilnog društva, koji će se održati od 10. do 12. jula, okupiće udruženja građana, ekspertske grupe, institute i razne druge nedržavne aktere Zapadnog Balkana koji već mesecima organizovano sarađuju na pripremi preporuka, koje će zatim biti upućene političarima.
Ideja je, pre svega, da se u proces usvajanja evropskih vrednosti temeljnije uključe svi oni kojih se to direktno tiče: građani, eksperti, sindikati, strukovna udruženja. Ili, preciznije, da proces evropskih integracija ne ostane samo na nivou otvaranja i zatvaranja poglavlja ili ispunjavanja famoznih „uslova“, da ne bude projekat koji je nametnula država, sa dirigovanim tempom i dirigovanim stepenom usvajanja vrednosti. Promene koje Srbiju i druge države regiona vode ka životu koji već ima dobar deo Evrope, podrazumevaju da oko tih promena postoji društveni konsenzus – a on je nemoguć bez uključivanja građana i građanki u političke i društvene procese.
I u zrelim i razvijenim demokratijama uloga civilnog društva smatra se veoma važnim delom sistema provere i nadzora vlasti. U našim balkanskim partokratijama, tj. demokratijama u pelenama, uloga civilnog društva još je i značajnija. Pored „demokratije“, „pomirenja“ i „suočavanja sa prošlošću“, „građansko društvo“ je jedan od pojmova koje mi iz dvorišta EU treba da stvorimo i prigrlimo, pre nego što budemo spremni da se pridružimo tom elitnom klubu. Naređeno – učinjeno: građansko društvo postoji kod nas više od dve i po decenije. Prigrlili ga baš i nismo. Formalno, sve države Zapadnog Balkana prihvatile su mantru o civilnom društvu i ono je – kako gde – donekle i uključeno u proces pregovaranja sa Evropskom komisijom. No, u praksi to obično znači da se daje deklarativna podrška građanskom društvu, ali da vlasti na civilni sektor i dalje gledaju sa podozrenjem. Posebno ako se bave nezgodnim pitanjima poput ljudskih prava, slobode govora, suočavanja sa ratnim zločinima ili stvarnim značenjem reči „demokratija“.
Susret kakav će se dogoditi u Trstu, inače, ne predstavlja novitet. On je zapravo nastavak sličnih „vezanih susreta“ nevladinih organizacija s jedne, i lidera Zapadnog Balkana s druge strane. Za razliku od inicijalnog susreta u Berlinu 2014, gde su politički lideri pokrenuli tzv. Berlinski proces, kojim se jača regionalna saradnja i Zapadni Balkan kao celina približava EU – već na sledećem samitu, u Beču 2015, predstavnici civilnog društva zauzeli su važno mesto u tom procesu. Na prošlogodišnjem samitu u Parizu, kao i na predstojećem u Trstu, ta je praksa nastavljena, zato što je prepoznat značaj organizacija civilnog društva u jačanju saradnje i „stanicama“ koje Zapadni Balkan čekaju na putu ka Evropskoj uniji.
Teme kojima će se u više panela i u završnim preporukama baviti predstavnici nevladinog sektora odnose se na unapređenje regionalne saradnje i bilateralnih odnosa, vladavinu prava i borbu protiv korupcije, saradnju mladih u regionu, poslovnu klimu za razvoj inovativnih preduzeća. Kao nove teme, istaknuta su pitanja od izuzetnog značaja ne samo za region: životna sredina, energija, klimatske promene, migracije, medijske slobode, uticaj Bregzita na evropsku perspektivu Balkana, kao i unapređenje efikasnosti komunikacije o Berlinskom procesu i njegovim rezultatima.
„Značaj Foruma civilnog društva je u tome što je to jedinstvena regionalna platforma kroz koju građani Zapadnog Balkana i njihove organizacije mogu da utiču na promene Balkana i Evrope. Izgradili smo mehanizam koji omogućava da interes građana i građanki bude predstavljen vladama država regiona i postane deo političkih odluka koje one donose. Bez građanskog učešća odluke se donose isključivo „sa vrha naniže i napredak je teško ostvariv“, objašnjava za „Vreme“ Hedvig Morvai, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan, koji je i organizator ovog susreta, uz Fondaciju „Hajnrih Bel“, ERSTE fondaciju i Fondaciju „Fridrih Ebert“ kao i italijanske domaćine.
„Jedan od uspešnih primera doprinosa civilnog društva Berlinskom procesu jeste Deklaracija o bilateralnim pitanjima, koju su vlade Zapadnog Balkana potpisale na samitu u Beču. Rezultat naše inicijative je bio obavezivanje država Zapadnog Balkana da će rešiti sva otvorena bilateralna pitanja i da ih neće koristiti kako bi međusobno blokirale napredak u evropskim integracijama. Ove godine ćemo razgovarati sa predstavnicima vlada i pozvaćemo ih da potvrde svoju posvećenost regionalnoj saradnji i zajedničkom radu u duhu Bečke deklaracije“, kaže Morvai, ističući da je od „suštinske važnosti da građani imaju jasnu sliku o uspesima Berlinskog procesa jer to je preduslov da ga istinski podrže i doprinesu ostvarenju njegovih krajnjih ciljeva – evropeizaciji i čvršćoj saradnji regiona“.
Realno gledano, za ispunjenje svih zadataka i ulazak u EU klub (a ne, nije reč o obliku ili boji kravate koju treba da stavimo, već o suštinskim promenama paradigmi i načina razmišljanja) nama na Balkanu je potreban dvostruki „pritisak“. Onaj odozgo, koji sprovode lideri EU i zemalja Berlinskog procesa (kojem se uskoro pridružuje i Berlin+ koji će naglasak staviti na vladavinu prava i borbu protiv korupcije). No, ovaj „pritisak odozgo“ dovodi eventualno do promene forme i normative. Do „delikta“ verbalnog obećanja za koje se vlastodršci nadaju da neće morati da pretoče u praksu. Jer bi time sadašnje političke elite izgubile moć koju imaju. Za suštinske, duboke i trajne promene neophodan je još i „pritisak odozdo“, društveni konsenzus s početka ovog teksta. A njega može stvoriti samo udružena koalicija građana i građanki, civilnog društva, ekspertskih grupa, instituta i drugih nedržavnih aktera. I to je ono što Forum civilnog društva ima kao glavni cilj u Trstu, a i nadalje.
Jedan od ciljeva Berlinskog procesa na prvom samitu 2014. odnosi se na povećanje boljitka putem održivog ekonomskog rasta, a tiče se delom i pitanja životne sredine. Preporučen je dalji razvoj Energetske zajednice, tj. poboljšanje energetske sigurnosti i efikasnosti i smanjenje efekata klimatskih promena.
Sledeće godine u Beču posebna pažnja biće posvećena ekonomskom prosperitetu i povezanosti regiona. Dogovoreno je nekoliko konkretnih projekta za poboljšanje energetske povezanosti, a EU je izdvojila oko 200 miliona evra za njihovo finansiranje.
U Parizu 2016. godine, EU je izdvojila dodatna sredstva za energetsku efikasnost, za ulaganja u stambene zgrade i održivi razvoj, kao i za istraživanje iskorištavanja hidroenergetskih potencijala. Potpisana je i „Povelja o održivosti Zapadnog Balkana“ gde su kao glavni ciljevi istaknuti unapređenje prosperiteta, zdravlja i radnih mesta, unapređenje životne sredine i ubrzane tranzicije ka niskougljeničkom i klimatski otpornom razvoju.
Cilj „ekološkog“ dela Foruma civilnog društva u Trstu jeste da se odrede pokazatelji koji će pratiti napredak nacionalnih i regionalnih napora i identifikovati neposredne akcije koje će sprovoditi organizacije civilnog društva – a sve to kako bi pomogli nacionalnim vladama i regionalnim procesima i institucijama da reše konkretne probleme u oblasti životne sredine i osiguraju održivi napredak. Nakon opsežnog procesa onlajn konsultacija u kome je učestvovalo preko 100 predstavnika civilnog sektora iz celog regiona, i koji je koordinisala Kancelarija Fondacije „Hajnrih Bel“ u Beogradu, zajednički su precizirane najznačajnije teme za razgovore u Trstu. Tu će predstavnici civilnog sektora pokušati da ponude konkretne odgovore na strateška pitanja, između ostalog i za sledeće oblasti: 1. smanjenje energetskog siromaštva kroz povećanu stambenu i ukupnu energetsku efikasnost, 2. poboljšanje kvaliteta vazduha borbom protiv zagađenja kao glavne pretnje i po ekonomiju i zdravlje građana, 3. promovisanje i fokusiranje resursa civilnog društva na direktnu akciju, podsticanje i inspirisanje jače veze između „tink-tenkova“ i građana, paralelno sa uticajem na kreiranje državne politike. Zaključci i odluke sa Foruma u Trstu biće iskorišćeni za dalje planiranje i preduzimanje akcija civilnog društva na Zapadnom Balkanu u predstojećem periodu, posebno do sledećeg samita u Londonu 2018. godine.
Stavovi izneti u članku ne predstavljaju nužno stavove Fondacije Hajnrih Bel
