Za sudiju Opštinskog suda u Mionici, a sva prilika bude i predsednik, po DHSS preporuci imenovana Slavica Ćirović, koja nije član Batićeve partije, nego, kako zakon dozvoljava, samo simpatizer. Lokalna samouprava hitno pisala na najviše adrese, odgovora nema, pa spremaju nove vidove protesta, do raspuštanja opštinske skupštine
Mionica je mala, samim tim, podrazumeva se, neobična opština. Imala onaj zemljotres za Miloševićevog vakta, za koji se još drži, ima i da je rodno mesto vojvode Mišića, i ima da se tek za to ‘vata. Nedavno stigao i Sinalko, koji u banji Vrujci planira fabriku vode, i sadržaja još, ali to je pravac razvoja na koji se tek treba priključiti.
Kao mala i neobična opština, Mionica, treba li reći, funkcioniše. Na vlasti izvorni DOS, u kome su, što je neobično, demokrate, radikali, ali narodni, SPO i Nova demokratija koja se više ne zove tako. Sve funkcionisalo kako treba i za primer, kad, pojavio se problem. Uprkos mišljenju lokalne samouprave, uprkos lobiranju, i ostalim instrumentima, za sudiju opštinskog suda, gde nego gore, imenovana advokat Slavica Ćirović, koja nema ni ovolicno podrške lokalne vlasti, ali zato ima punu podršku Batićeve partije. I to pored, i uprkos, pismenim upozorenjima.
Kad im se desio novi sudija, DOS, u neobičnom sastavu, i sa potpisima, piše novo pismo premijeru Živkoviću, sa oznakom hitno. Šta pišu, pišu da je, i pored više pisama sa jednoglasnim stavom, i to dok se Mionica bavila kreativnim i konstruktivnim potezima, interesna grupa novokomponovanih boraca za demokratiju oktobarske klase, odskora učlanjenih u Batićevu stranku uspela da krajnje i mučki progura svoje. Tako je jednom skinuta (sa Odbora za pravosuđe) Slavica Ćirović, bez dana sudijskog iskustva, postavljena za sudiju Opštinskog suda, sa željom da je batićevci na jesen postave za predsednika, a protiv zaključaka SO Mionica i DOS–a Mionice, a dugogodišnji sudski stažista Snežana Panić nije proglašena ni za sudiju. Sramota. Zato izražavaju protest i zahtevaju da se vrati zrno razuma kad je divljanje po unutrašnjosti Srbije, naročito u sudstvu, u pitanju. U znak gnušanja, zbog ignorisanja i nepoštovanja mišljenja lokalne samouprave, spremni su na kolektivnu ostavku.
OBAVEZNO DEMANTUJ: Da vidimo lice mesta, zgrada opštine, u čijem je prizemlju Opštinski sud, kao što se zna, načisto i zemljotresno oguljena. Predsednik opštine, narodni radikal i diplomirani pozorišni reditelj Miroslav Trifunović i potpredsednik i demokrata Miodrag Živanović za razgovor spremni. Hitno pismo, koje su uputili na gornje adrese, nije bilo za javnost, ali kad je do javnosti došlo, da kažu, odgovora na njega nema, valjda su adrese na odmoru. Još da kažu, kako nego složno, da ne znaju kad je Ćirovićeva imenovana za sudiju, valjda u junu, znaju da je prethodno, na njihov zahtev, njeno imenovanje na Odboru za pravosuđe skinuto, može i odbijeno. Problem je što je imenovana na insistiranje DHSS-a, čuli da je sekretar Opštinskog odbora Batićeve partije. Problem je i što je planiraju za predsednika suda. U sudu imaju problema, nedovoljno kadrova – protiv bivšeg predsednika Ivanovića vodi se krivični postupak, sudija Radosavljević uhapšen tokom Sablje, jer je ukrao čekove iz sekretaričine torbe – zato su predložili Snežanu Panić, dugogodišnjeg stažistu, koja ima sve superlative, i vlasti i građana, džaba, imenovali Ćirovićevu. Potpredsednik Mija ima konkretnu zamerku, nije ispoštovan kriterijum stručnosti i dostojnosti. Tako im je uvaljen neki polusvet za sudije porotnike, kad optuženi uđe kod sudije i vidi ih, izlazi, uz izvinjenje, da sačeka da sud završi s njima.
Da se vrate na dostojnost, pa novi sudija nikad nije ni viđena u opoziciji, nisu je viđali ni na kulturnim događajima, Mionica malo mesto, svaki građanin ima rejting, ko li reče, kakav ona može imati ugled kad ima dva vanbračna deteta. Neka ih proglase za malograđane, ali tako palanka gleda ljude. Šta ima još, našlo im se pismo koje je Slavica Ćirović poslala načelniku okruga Milanu Gavriloviću, Mioničaninu i DHSS-ovcu, sa uputstvima šta da kaže predsedniku Okružnog suda u Valjevu Dušku Đukanoviću, povodu njene kandidature. U pismu piše svašta, ajde, pa između ostalog, da citiramo: Sve što ti bude rekao za mene, ako išta kaže, ti obavezno demantuj, jer znaj da nije tačno, opet između ostalog, Poenta razgovora je da on promeni mišljenje, saglasi se sa mojim imenovanjem i da to kaže Batiću, ja i ti u ovom ništa ne dobijamo lično, ali moramo da se izborimo i radi našeg ugleda, i ugleda odbora u Mionici, i uspeha na sledećim izborima. Ima i kraj, a na kraju piše: O tome da je predsednik opštine, sa ostalima, protiv mog imenovanja rekla mi je sinoć i tetka Nada koja mu je kuma…
Predsednik i potpredsednik jedinstveni i u oceni da su oni najkrivlji za ovo što im se dogodilo. Sva šteta nastaje od načelnika Kolubarskog okruga Milana Gavrilovića, koji je posle izbora, na predlog SPO-a, kao nestranačka ličnost, postao predsednik opštinske vlade. Nedugo potom učlanio se u DHSS i postao načelnik. Sa mesta načelnika pravi partiju, postavlja svoje ljude u MUP, sad u sud. I neka im neko kaže da li je ovaj kraj prepušten Batiću, da znaju na čemu su. Kako će reagovati, hoće li dati ostavke, nešto će videti, sud je u opštinskoj zgradi, glupo je da ih sele u prostorije Batićeve stranke, ima i drugih načina.
ĐOKA U KOMPJUTERU: U prizemlju opštinske zgrade Opštinski sud. Branka Piper, provincijski napirlitana, v.d. predsednika suda. Pitamo za novog sudiju, videla u službenom glasniku da je imenovana, nije se pojavila na poslu, ima dva meseca vremena. Lično jedva čeka da ne bude v.d., o politici misli sve najgore, i o novinarstvu, sve to degradirano. Za novog sudiju je niko nije pitao, kolegijum dao saglasnost za Snežanu Panić, tri puta i bezuspešno. Njihovo mišljenje samo formalno, politika odlučuje! Ajmo i do novog sudije. Ima advokatska tabla, ima kancelarija, ima i pomoćnica, novi sudija na suđenju u Ljigu. Jel’ advokat postao sudija, nije, treba Skupština Srbije da verifikuje izbor.
Okrenemo, pa telefonom, i Batićevog Gavrilovića. Ne zna za hitno pismo opštinskog rukovodstva, zna da su pisali ranije, kome nisu. Šta da kaže, opštinsko rukovodstvo ne može da se pomiri sa tim da ovo nije Miloševićevo vreme, da postoje institucije koje postavljaju sudije, Visoki savet za pravosuđe, pa Odbor za pravosuđe, Skupština Srbije. Oglas je javan, za predsednika suda se nije javio niko sem Slavice. Nikakva partijska aktivnost nije u pitanju, nego redovna procedura, opštinsko rukovodstvo se plaši Slavice jer niko od njih nije čist. On lično je demohrišćanin i kao takav se zalaže da predsednik suda bude neko ko će napraviti rez, a Slavica je ambiciozna i hoće da uvede red. Slavica nije član DHSS-a, ona je simpatizer, slaže se sa politikom stranke, ono za Srbiju, i ono za kralja i otadžbinu, kao sudija i predsednik suda ne može biti partijski angažovana.
A da li je načelnik video pismo sa uputstvima koje mu je poslala Ćirovićeva, to su zajebancije, gde je tu potpis, poturačina. Sve je to uradio Đoka, koji joj nešto bakće oko kompjutera, video tekst za Gavrilovića i ukr’o. Koji Đoka, pa Đorđe Bogdanović, član opštinske vlade, smešno. Jel’ tužen Đoka zbog krađe, nije, samo više ne popravlja kompjuter. Ma, cela halabuka oko novog sudije je zato što su demohrišćani prepreka samovolji opštinskog rukovodstva.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
