Tenderi i kasarne

Da u Srbiji ne postoji institucija tendera, Niš bi već preplavili Izraelci koji bi gradili stanove i kuće, „ako treba i poneku crkvu“, ali bi i obnovili Elektronsku industriju (EI) i ugrađivali kamere po gradu koje bi snimale nesavesne Nišlije koji bacaju đubre sa solitera.

Idilična slika, koju kvari jedino tender, nastala je u glavi niškog gradonačelnika Smiljka Kostića, koji je boravio u radnoj poseti Izraelu i tamo video kako su oni dobro organizovali svoju zemlju „na onom kamenu“.

Osim stanova, kuća i crkava, elektronike, sofisticiranih kamera po svim važnim punktovima u gradu, Izraelci bi mogli da naprave i aerodrom istovetan onom u Tel Avivu, na koji je gradonačelnik Niša sleteo i zadivio se. Niš je tek nedavno uspeo, uz pomoć norveške vlade, da obnovi svoj aerodrom, ali on bi mogao da bude preseljen jer će građani uskoro imati problema zbog buke mnogobrojnih aviona. „Buka od velikog broja aviona može polako da ošteti sluh građana“, kaže niški gradonačelnik i dodaje da je jedino neophodno da „jedna kompanija iz Izraela napravi studiju o isplativosti“ tako velikog poduhvata.

„Video sam da gradonačelnik u Izraelu preko monitora ima uvid u situaciju na punktovima u gradu. Tražiću da se to uradi i u Nišu, kako stanari iz solitera ne bi više bacali đubre na moju kuću ili na ulicu. Kako sam se samo bedno osećao kada nisam mogao da potpišem ugovor, iako je kompanija spremna da investira u grad, ali je prepreka Zakon o javnim nabavkama i tumačenje iz grada da ja to ne mogu da potpišem. Ipak, ako je to korisno za grad i ako se ne troše sredstva iz budžeta, ja ću to potpisati pa neka me prozivaju“, tvrdi Kostić zaboravljajući da je tender valjda i smišljen da pojedinac ne bi samostalno donosio odluke, makar one bile od najveće koristi.

„U Nišu u ovom trenutku može da se započne posao vredan oko tri milijarde evra i da se s ljudima van zemlje pokrene posao, i to kad je reč o rešavanju problema u saobraćaju i pokretanju poslova u Elektronskoj i Mašinskoj industriji. Sav taj novac pristigao bi mimo budžeta“, objašnjava Kostić i ističe da je Nišu potrebna i jaka banka koja bi obezbeđivala garancije za sve veće investicije. Planovi niškog gradonačelnika ne odnose se samo na ugovore o kućama, kamerama… Prema njegovoj oceni krajnje je vreme i da se počnu rešavati saobraćajni problemi u gradu, da se razvija seoski turizam, promeni Generalni urbanistički plan, da se kupi kolor-štamparija za lokalni dnevnik, izgradi hotel visoke kategorije, novi gradski stadion, uvedu telefoni i internet do svake seoske kuće…

Da bi svi Kostićevi planovi mogli da se realizuju, naročito posle najava da će za svaki projekat formirati stručne timove, neophodno je da se kabinet gradonačelnika preseli u kasarnu, i to onu najlepšu u gradu koja osim visoke ograde i velikog broja prostorija ima i divne kule.

„Smatram da bi trebalo da se pronađe drugi objekat za rad gradonačelnika jer ovaj sadašnji nije adekvatan. S predstavnicima vojske razgovaram o ustupanju kasarne ‘Filip Kljajić’“, objašnjava Kostić uz ocenu da tako nešto „nije razmaženo“ jer preseljenje iz sadašnjeg objekta u kasarnu Vojske SCG ne bi plaćali građani, već bi sredstva bila obezbeđena iz „projekata“.

Militari atmosfera sigurno da ne bi smetala gradonačelniku jer je ionako okružen brojnim obezbeđenjem, angažovanim iz preventivnih razloga.

„Verujte, znam šta radim. Ja sam u žiži javnosti još od 1989. godine i razumem se u neke stvari“, kaže Kostić, ali ne želi da govori o tome da li mu neko preti. „Obezbeđenje ne plaća grad, ja sam u jednom trenutku izvadio pare iz džepa i platio ga. Ali, ako nam bude potrebno obezbeđenje za više gradskih objekata, možda će neki od tih ljudi dobiti posao“, rekao je Kostić.

Mnogi aerodromi u svetu smešteni su u samim gradovima i niko normalan neće da troši orgomna sredstva da premešta aerodrom na neko drugo mesto, ukoliko je problem buke moguće rešiti na neki drugačiji način. Taj problem se u svetu rešava standardima koji važe za avione. Osim toga, aerodrom ima sve moguće domaće i međunarodne dozvole i nesporno je da se ne nalazi na mestu koje je nepodesno i neprihvatljivo“, kaže bivši predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada Niša Toplica Đorđević, uz ocenu da nije čudno što Kostić napada upravo aerodrom jer je to jedan od najvećih uspeha prethodne vlasti koji ne može da se ospori.

„Sve ovo je farsa u kojoj će svi drugi biti krivi što jedan genijalan plan o velikim parama ne može da se realizuje“, zaključuje Đorđević.

Male kancelarije koje novom gradonačelniku smetaju za rad i ideja o preseljenju u kasarnu VSCG, prema Đorđevićevim rečima, samo je jedan u nizu „u najmanju ruku čudnih detalja vezanih za gradonačelnika“.

„Siguran sam da će čudnih izjava biti i ubuduće jer je reč o čoveku koji je sklon da daje čudne izjave. Mislim da će građani biti vrlo često iznenađeni zbog onog što će se sve dešavati u budućnosti“, kaže Đorđević.

Osim tendera i skučenog prostora za rad, niškom gradonačelniku smeta i gradsko veće koje je, po njegovoj oceni, suvišan filter za njegove ideje. „Gradsko veće je organ koji je, po meni, nepotreban, ali kvalitet mog programa biće toliko visok da će onemogućiti negativno filtriranje predloga“, rekao je Kostić.

Dodatni problem za realizaciju velikih planova niškog gradonačelnika jeste i činjenica da osim njega u gradu nije izabran još nijedan organ lokalne samouprave, mada ni sam Kostić još nije odlučio ko će biti na funkcijama glavnog arhitekte i menadžera.

Za arhitektu bi Kostić voleo da postavi nekoga ko ima viziju, ali je prema njegovoj oceni izbor menadžera veliki problem. „Tražio sam lične karte svih kolektiva u gradu, ali nisam dobio nijednu. Teško mi je da u svetu govorim kako je Niš industrijski grad, a da to nemam čime da opravdam. U takvoj situaciji zaista ne vidim čoveka koji bi se nametnuo kao glavni menadžer“, rekao je Kostić.

Da je u toku predizborna kampanja, skoro megalomanski planovi niškog gradonačelnika Kostića mogli bi da izazovu podsmeh, ali tek mesec dana posle izbora ostavljaju građanima mogućnost da o njima sude na kraju mandata gradonačelnika. Naravno, samo da nije tih tendera.