fotografije: reuters
Ustupanjem zemljišta za izgradnju "najveće solarne elektrane na svetu", koja bi trebalo da bude izgrađena "negde na jugu Srbije", ako je računica ispravna, od poreza na dobit država će ostvarivati prihod od čak 10.000 evra po hektaru pašnjaka na kojima decenijama nema stoke, već zvrje prazni. Još samo kada bi se to zaista i ostvarilo
Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja u Vladi Republike Srbije Oliver Dulić i članovi Upravnog odbora kompanije „Sekurum ekviti partners Evropa“ Alesio Kolusi i Ivan Matejak potpisali su Memorandum o izgradnji solarnog parka u Srbiji, najvećeg pojedinačnog solarnog parka u svetu.
Posle potpisivanja ovog dokumenta Dulić je objasnio da je reč o solarnom parku vršne snage 1000 megavata (MWp – megavata u piku), da će se prostirati na površini od 3000 hektara, a da je ukupna vrednost investicije oko dve milijarde evra, da će se struja u njemu proizvedena izvoziti, da će gradnja trajati od tri do pet godina, da će na gradnji ovog objekta biti angažovano 2500 do 3000 radnika, a kada solarni park počne sa radom, biće zaposleno 500 do 600 ljudi.
Za izgradnju ove elektrane država Srbija se obavezala da će besplatno ustupiti zemljište za izgradnju na 25 godina, a očekuje da će tokom tog perioda ostvariti oko 750 miliona evra prihoda od poreza, objasnio je ministar Dulić i dodao da će na izgradnji ovog parka biti angažovana MX grupa, jedan od najvećih proizvođača solarnih panela u Evropi, koja bi trebalo da prenese proizvodnju i svoje evropske operacije u Srbiju, pri čemu bi za njima trebalo da dođu i njihovi kooperanti, što bi donelo dodatnih 1000 radnih mesta.
Matejak je naveo da bi izgradnja parka mogla da počne već početkom naredne godine, ali da će to zavisiti od pronalaženja adekvatnog zemljišta i od brzine dobijanja neophodnih dozvola, a da je Srbija izabrana jer ima ozbiljnu industrijsku istoriju, visokokvalifikovanu radnu snagu i spremnost za saradnju na svim nivoima vlasti, jer ima veliku količinu sunčevog zračenja, koja je za oko 40 odsto veća nego u drugim delovima jugoistočne Evrope, uz opasku da se još razmatra na kojoj će se tačno lokaciji u Srbiji graditi taj park.
Predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković, koji je prisustvovao potpisivanju Memoranduma, naglasio je da je veoma važno to što je ovaj projekat potpuno izvozno orijentisan, što će uposliti domaću radnu snagu i doneti nove i visoke tehnologije. Zbog toga, kaže, Vlada ovaj projekat i podržava.
(NE)OBAVEZUJUĆE: Krajem prošle godine, otprilike u vreme kad je objavljeno i da će se otpočeti sa eksploatacijom uljnih škriljaca kod Aleksinca, Ministarstvo za prostorno planiranje je sa ovim luksemburškim investicionim fondom potpisalo sporazum da se na jugu Srbije izgradi solarna elektrana, povodom čega je sad potpisan Memorandum.
„Predstavnici (te) firme došli su kod nas i ponudili da se na jugu Srbije izgrade solarni paneli ukupne snage od 1000 MW“, izjavio je tada Bojan Đurić, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja. „Ukoliko se taj projekat realizuje, u Srbiji bismo imali najveći solarni park na svetu. Trenutno vodi onaj u Kaliforniji, s ukupnom snagom od 500 MW. Projekat dobro zvuči, ali tek smo na početku pregovora i tek treba da pričamo o uslovima. Za sada smo potpisali samo sporazum o saradnji, koji pravno gledano nije obavezujući dokument.“
Tri meseca kasnije, krajem februara, na konferenciji za novinare na kojoj je ovaj projekat (ponovo) predstavljen, objavljeno je da je „Sekurum ekviti partners“ potpisao sa MX grupom, vodećim italijanskim proizvođačem solarnih panela i prateće opreme, ugovor o izgradnji solarne elektrane o kojoj je reč vredan 1,755 milijardi evra (bez PDV-a), po sistemu „ključ u ruke“, a na teritoriji Srbije.
PLAN: Ugovorom je predviđeno da gradnja traje tri godine u blokovima od 10 MWp, njih stotinu ukupno. Radovi na izgradnji bi trebalo da započnu 2013. godine, pod uslovom da se ispuni nekoliko „kad“: kad se odredi lokacija za izgradnju, dovoljno blizu magistralnim dalekovodima, kad se završe pregovori sa lokalnim i republičkim vlastima, kad budu izdate sve potrebne dozvole, što građevinske što elektroenergetske…
Tom prilikom Karmelito Denaro, jedan od direktora MX grupe, izjavio je da se planira i izgradnja fabrike solarnih panela u Srbiji, kapaciteta od 60 do 120 MWp i projektovanim prihodom između 40 i 80 miliona evra. Sve ovo je ponovljeno i treći put, na početku drugog poluvremena predsedničkih izbora.
Sva tri puta posebno je naglašavano da će ovaj projekat biti realizovan preko „NEPER fonda“, doduše tek/još u osnivanju, ali „specijalizovanog za međunarodne profesionalne i institucionalne investitore“ i da on – projekat, zbog toga „ne zahteva niti predviđa nikakav oblik finansijske potpore ili druge vrste subvencija od strane države Srbije“.
Može li išta ovome da se zameri: u pravom smislu reči „grinfild“ investicija pa još od dve milijarde evra, posao za dve i po hiljade ljudi u sledećih pet godina dok se elektrana gradi, potom za još pet-šest stotina u narednih dvadeset godina dok bude radila, nit dimi, nit galami, a sve što proizvede ide u izvoz, dakle eto blagotvornog uticaja na spoljnotrgovinski debalans. Još kad se tome doda moguće „seljenje“ proizvodnje solarnih panela u Srbiju, pa opet nova radna mesta…
IPAK: U svom portfoliju „Sekurum ekviti partners“ ima samo ovaj projekat – Neper solar park inkubator. Isto je i kad je reč o američkoj kompaniji „Euro Solar Park“, koja je uz zurle i talambase najavljivana kao investitor u izgradnji solarne elektrane kod Vranja: na stranici „projekti“ zvanične internet prezentacije ove kompanije stoji samo ta investicija. Kao da su obe kompanije osnovane samo zbog plasiranja novca u Srbiji.
U pozivu investitorima da ulože u ovaj projekat, „Sekurum ekviti partners“ garantuje godišnji prihod od (čak) 15 odsto i to tokom svih dvadeset godina eksploatacije elektrane. Štaviše, za učlanjenje u ovaj investicioni fond, to je posebno naglašeno, ne naplaćuje se provizija, niti ima ikakve, inače uobičajene provizije za vođenje posla. Doslovce, doduše prevedeno sa engleskog: „Kao posledica organizacionog pristupa koji je više preduzetnički nego striktno finansijski, investitori (koji imaju dovoljno iskustva i znanja da odmere rizike i osnovanost investicione mogućnosti) nemaju obavezu da plaćaju ni ulaznu, niti organizacionu proviziju, već samo da preuzmu svoj deo profita kad inicijativa u koju su uložili dostigne svoju profitabilnost.“
To je već za podizanje obrva: ko to plasira tuđi kapital, ostvaruje pozamašan profit vlasniku kapitala, a sve bez provizije za veštinu i trud? Ko, ali i zašto? Sa druge strane, koga briga: važno je da će od svega toga Srbija imati koristi, mada je i ta korist upitna, naravno samo ako/kad od svega ovoga išta bude.
RAČUNICA: Oliver Dulić računa sa oko 750 miliona evra u dvadeset godina eksploatacije, a da nije objasnio po kojoj računici je do tog iznosa došao, sem da će to biti od poreza, kojeg god. Na upit poslat Službi za odnose sa javnošću Ministarstva, koji se tamo kiseli već 10 dana, niko nije blagoizvoleo da pošalje bilo kakav odgovor, ni na telefonske pozive niko nije odgovarao. Može samo da se nagađa.
Ipak, nije ta računica Sveto pismo: solarna elektrana od jednog gigavat-pika stacionirana na jugu Srbije i na nadmorskoj visini reda 1000 metara godišnje može da proizvede 1387 GWh električne energije. Reč je o egzaktnom podatku koji je merljiv i nepromenljiv: dana ima koliko ima, sunce sija koliko sija, a iskorišćenost solarnih ploča je tolika kolika je. Po prosečnoj ceni struje u Srbiji ta proizvodnja vredi nešto više od 76 miliona evra, po prosečnoj ceni na tržištu najmanje dvostruko više, a po „fid-in“ tarifi rezervisanoj za povlašćene proizvođače električne energije, koja je dvostruko veća od one tržišne, vrednost proizvodnje je malo jača od 300 miliona evra godišnje, baš onoliko koliko je navedeno u pozivu investitorima.
Solarne elektrane imaju veoma niske, skoro pa zanemarljive troškove eksploatacije, ukupan promet je ujedno i profit, podložan oporezivanju, a kako je porez na dobit u Srbiji deset odsto, izlazi da bi po osnovu tog poreza Srbija inkasirala tridesetak miliona evra godišnje, za 20 godina 600 i više miliona evra. Kad se tome doda PDV na opremu, eto tih 750 miliona evra, ali samo ako se sva struja proda po „fid-in“ tarifi: po tržišnim cenama, dobit je dvostruko manja, time i poreski „inkas“. Na bonus u vidu poreza i doprinosa na plate onih stotina i hiljada zaposlenih takođe ne treba da se računa: solarnim elektranama upravlja automatika, pa onih 600 zaposlenih visokokvalifikovanih radnika spada u uobičajeni krizno-predizborni vokabular, kao i onih 2500 radnika na montaži.
NE BIVA: Sve evropske države i ne samo one, imaju predviđene povlastice za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora – solarne, vetro, hidro i bio elektrane, ali ograničenog kapaciteta: kod nas je to ograničenje za solarne elektrane na pet megavat-pika, u Nemačkoj deset. Sve elektrane većeg kapaciteta smatraju se komercijalnim, te ne mogu da imaju status povlašćenog proizvođača. Takođe, države odobravaju te povlastice za elektrane izgrađene na svojoj teritoriji, povlastice se odobravaju na najviše 12 godina, tako da je više nego upitna osnovanost računanja na „fid-in“ tarifu i to tokom svih 20 godina. Prosto, ne pije vodu.
U celoj ovoj priči ima još jedna takoreći sitnica: izvođač radova – MX grupa, jeste solidna firma, u svom programu ima široku paletu solarnih panela namenjenih prevashodno za ugradnju na krovove, ali i solarnih elektrana, kojih je do sada, nije nevažno, izgradila svega četiri ukupnog kapaciteta nešto manjeg od 2 MWp.
Proizvodni kapacitet MX grupe je (svega) 180 MWp godišnje, tako da, sve i da napravi pogon u Srbiji, ukupan kapacitet će i dalje biti manji od onoga na šta se MX grupa ugovorom obavezala, sve i da svaki proizvedeni panel bude ugrađen u „najveću elektranu na svetu“, što ne biva: niko ozbiljan ne stavlja sva jaja u jednu korpu.
Srbija je idealan partner za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora po nekoliko osnova: raspolaže značajnim vodnim resursima pogodnim za proizvodnju električne energije, ima proporcionalno svojoj veličini veliku površinu zemlje koja nije pogodna za poljoprivredu, geografski lociranu tako da je stepen konverzije sunčeve energije u električnu među najvišim u Evropi. Nadalje, Srbija je zemlja koja, po procenama međunarodnih tela, pruža dobre osnove za društvenu i ekonomsku stabilnost sa očekivanim ekonomskim razvojem u sledećih pet godina većim od svih članica EU.
Drugi pozitivan faktor koji je uticao na našu odluku je bliskost Srbije zemljama EU, kao i veoma razvijena infrastruktura za prenos električne energije dobro povezane sa glavnom kontinentalnom prenosnom mrežom. Sledeći pozitivan aspekt je dobro obučena i obrazovana radna snaga za održavanje postrojenja tokom eksploatacije.
Prošle godine u ovo doba „udaren“ je kamen temeljac za „prvu srpsku solarnu elektranu“ na Zlatiboru snage 5 MWp, za koju su kapital udružili EPS i Dunav osiguranje, sa sve najavom da će ih se graditi još nekoliko, ali od tada ni makac – još se, kako „Vreme“ saznaje, razmatra kako paneli treba da budu orijentisani.
Prošle jeseni govorilo se o izgradnji solarne elektrane od 150 MWp kod Vranja u koju je američka kompanija „Euro solar park“ (kao) bila spremna da uloži 300 miliona evra. I tu su potpisivani sporazumi i memorandumi, a gradnje je trebalo da se prihvati „najveća privatna kineska kompanija koja se bavi izgradnjom postrojenja za eksploataciju obnovljivih izvora energije“, pa ni od toga ne bi ništa. Malo zatim, najavljena je izgradnja iste takve elektrane, ali kod Leskovca, pride je trebalo da se grade i fabrike za proizvodnju solarnih panela, čas u Vranju, čas u Leskovcu, gde je računato na po 500 radnih mesta, pa i od toga ne bi ništa.
U pretposlednjoj nedelji izborne kampanje udaren je još jedan kamen temeljac, za još jednu solarnu elektranu kod Kuršumlije, ovog puta „najveću solarnu elektranu u Srbiji“, snage 2 MWp. Polaganju kamena temeljca prisustvovali su direktor italijanske kompanije „Multienerdži konsalting“ Pjerpaolo Urbinati, specijalni savetnik premijera Srbije za energetiku dr Petar Škundrić, predsednik upravnog odbora EPS-a dr Aca Marković, predsednica opštine Kuršumlija Vesna Jakovljević, predstavnici „Elektrosrbije“ i PD „Jugoistok Niš“, koji su učestvovali u realizaciji čitavog projekta, predstavnici instituta „Mihajlo Pupin“, „Jaroslav Černi“ i „Nikola Tesla“, koji su obavili reviziju i nadzor projekta, predstavnici kompanije „Metalac“ iz Kuršumlije, koja će izvoditi radove i brojni gosti.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
