Deo beogradske političke čaršije koji retko greši proteklih dana prepričavao je dve priče. Prema jednoj, lokalni funkcioneri DSS-a zalagali su se za nastavak saradnje sa Tadićevim DS-om, ali su zbog takve jeresi "dobili lekciju". Druga priča kaže da su predstavnici DS-a o postizbornoj koaliciji na nivou republike pregovarali sa nižim nivoima SPS-a, što je ozbiljno naljutilo vrh stranke i dovelo do kontraefekta
Uprkos boljem rezultatu koji su na izborima u Beogradu ostvarili Demokratska stranka i njen najistureniji igrač Dragan Đilas, prestonicom bi, ukoliko se ostvare zvanične najave, ubuduće mogli da upravljaju radikali, sa Aleksandrom Vučićem na čelu.
Pregovori i „pouzdane informacije“ koje ih prate su takvi da nijednu „zvaničnu“ najavu ne bi trebalo uzimati bez rezerve. Ako se na kraju ipak desi da drugoplasirana stranka u Beogradu okupi partnere za formiranje gradske vlasti, neće to biti nikakav presedan: do poslednjih izbora, u poziciji izbornog pobednika koji gubi vlast bili su, na republičkom nivou, upravo radikali, koji su imali najveći broj poslanika u Skupštini, ali nisu učestvovali u vršenju vlasti (makar ne zvanično).
Takav ishod – formiranje vlade Srbije u kojoj nije bilo mesta za najuspešniju stranku na izborima, tumačen je programskim i političkim razlozima. Na aktuelnom primeru Beograda, međutim, nameće se, makar na prvi pogled, jedan daleko ciničniji zaključak – onaj koji u obzir uzima neke stranačke i personalne (poslovne?), a ne „državne“ i druge „više razloge“.
Jer, da je dosadašnja koalicija Demokratska stranka – Demokratska stranka Srbije – G17 plus, na nivou Beograda, funkcionisala sasvim uzorno, isticale su sve njene članice. Za takve tvrdnje i birači su imali razumevanja: te tri stranke, u zbiru posmatrano, imale su nešto više glasova od dosadašnje opozicije, što ukazuje na neodrživost teze da su „građani glasali za promene“.
PRETRČAVANJE: Ukoliko se, dakle, krajem sedmice, ostvari najava predstavnika Srpske radikalne stranke, Socijalističke partije Srbije i DSS-a da će te tri partije formirati novu vlast u Beogradu, to bi pre mogao biti rezultat odluke jedne stranke (DSS) da „pretrči“ u drugi stranački blok, nego posledica odluke birača da kazne dosadašnju vlast.
Sličan zaključak mogao bi se izvući i u nekim drugim slučajevima. Drugim rečima – osim u onih nekoliko opština u kojima je jedna izborna lista dobila apsolutnu većinu glasova, samo na osnovu prebrojavanja glasova gotovo da je nemoguće zaključiti kako će u narednom četvorogodišnjem periodu izgledati politička mapa Srbije. Tu veliku tajnu, do poslednjeg trenutka, znaće samo ovlašćeni stranački pregovarači.
Zato vesti koje stižu o međustranačkim dogovorima postignutim na lokalnom nivou, ponekad deluju prvenstveno kao vid pritiska na pregovarače na republičkom nivou.
Onaj deo beogradske političke čaršije koji retko greši, proteklih dana prepričavao je dve priče koje se baš dobro uklapaju u to tumačenje. Prema jednoj, lokalni funkcioneri DSS-a zalagali su se za nastavak saradnje sa Tadićevim DS-om, ali su (između ostalog, i uz pomoć neprijatnog teksta objavljenog u jednom tabloidu) zbog takve jeresi „dobili lekciju“. Druga priča kaže da su predstavnici DS-a o postizbornoj koaliciji na nivou republike pregovarali sa nižim nivoima SPS-a, što je ozbiljno naljutilo vrh stranke i dovelo do kontraefekta – ubrzanja pregovora o pravljenju koalicije sa radikalima i narodnjacima na nivou Beograda.
KOGA VOLI SPS: Nisu, međutim, samo zagovornici formiranja saveza SRS-DSS-SPS ubeležili pozitivan poen u disciplini vršenja pritiska na „glavne“ pregovarače: odmah nakon prve vesti o dogovoru Vučića i prijatelja o formiranju beogradske koalicije, iz nekih drugih gradova počele su da stižu informacije o dogovoru Tadićevog DS-a i socijalista. Takva većina, prema najavama, postignuta je u Kragujevcu (gde socijalisti nisu bili neophodni) i Inđiji, a u utorak se tvrdilo da se slični dogovori prave i u Nišu i Leskovcu.
„Mi imamo većinu u Kragujevcu, skoro bez ikoga, ali ponudili smo to i socijalistima. Zašto? Ne trebaju nam što se tiče broja mandata, već da imamo konzistentnu vlast i u Republici i na lokalu“, objasnio je lider G17 plus Mlađan Dinkić, koji nije malo puta dokazao da poseduje izuzetan marketinški, ali i politički talenat. Dinkić je uz to zapretio da G17 plus neće učestvovati u vladi ako bude postignut dogovor sa SPS-om samo na republičkom, a ne i na beogradskom nivou.
Konfuziju je upotpunila, a uslove za širenje glasina i najneverovatnijih tumačenja i prognoza dodatno unapredila, vest iz Novog Sada da su se SRS, DSS i SPS dogovorili o uzajamnoj podršci u drugom krugu izbora za Skupštinu Vojvodine po većinskom sistemu. Konferenciji za novinare na kojoj je ta vest u ponedeljak saopštena, prisustvovali su, međutim, samo predstavnici SRS-a i DSS-a, ali ne i socijalisti, što je bilo dovoljno za cvetanje raznih teorija vezanih za parametre na osnovu kojih se opredeljuje najpoželjnija srpska „udavača“ – SPS (i njeni partneri, familija Krkobabić i Jagodinac Dragan Marković Palma).
ZLU NE TREBALO: Uprkos najavama da će dogovor ovoga puta brzo biti postignut (bilo je čak i ultimatuma, kao što je poruka Tomislava Nikolića Ivici Dačiću da se opredeli najkasnije do 25. maja) stvoreni su, „zlu ne trebalo“, i uslovi za izvesno, mada ne i nedogledno, odugovlačenje.
Tako je u Beogradu, u utorak, kada je pripreman ovaj broj „Vremena“, još bilo nemoguće „izračunati“ zakonski rok za formiranje nove gradske vlasti. Izbori su, naime, ponovljeni na tri mesta, ali se, u vreme pripreme lista, još nije znalo kada će biti saopšteni zvanični rezultati (koji neće biti znatno promenjeni u odnosu na rezultate saopštene pre ponovljenog glasanja). Da bi rezultati bili saopšteni, naime, potrebno je da se iscrpe svi pravni lekovi. Tim povodom, zakon kaže: ako se neko žali Gradskoj izbornoj komisiji, to mora da učini u roku od 24 časa od trenutka kada je učinjen propust na glasačkom mestu. Komisija ima 48 sati da na to odgovori. Ukoliko je pritužba odbijena, podnosilac ima pravo da se obrati nadležnom sudu u roku od 24 časa. Komisija je dužna da u roku od 12 sati sudu dostavi potrebne podatke za odlučivanje, a sud odluku mora da donese u roku od narednih 48 sati. Sudska odluka je pravosnažna i ne može se preinačiti. To bi značilo da odluka može da se prolongira najmanje za šest dana, ali i više, s obzirom na mogućnost ponavljanja izbora (u slučaju da je ocenjeno da je žalba bila osnovana).
Mogućnost odugovlačenja, dakle, postoji, ali to ne znači i da će biti do kraja iskorišćena. Do petka, kada ovaj broj „Vremena“ bude na kioscima, slika bi mogla biti jasnija, kako na lokalnom tako i na republičkom nivou. Kladionice bi, u međuvremenu, mogle da se pozabave raznim pitanjima – da li će socijalisti ulaziti u različite saveze na lokalnom i na centralnom nivou, da li će priliku da učestvuje u ispravljanju višedecenijske gluposti i u izgradnji mosta u Beogradu dobiti Aleksandar Vučić ili Dragan Đilas, da li će Lidija Vukićević doći na čelo nekog beogradskog pozorišta, neke republičke institucije, ili ništa od toga…
Hapšenja iz čista mira, progon iz zemlje, batinanja… Sve nas je to snašlo samo u poslednjih nedelju dana. Srpska napredna stranka, rođena iz pene koju je za sobom ostavio njihov duhovni otac Vojislav Šešelj, vraća se korenima. Od sebe pobeći ne mogu
“Poluge moći nisu u njihovim rukama”, rekao je vladika Grigorije. “Ali ima nešto u Svetom pismu što mi se veoma dopada, a to je da se sila Božija u nemoći otkriva. Dakle, sva ovozemaljska moć je na jednoj strani. A na drugoj strani, u rukama ovih mladića i devojaka je nemoć ovozemaljska. Ali u toj njihovoj nemoći se pojavljuje sila Božija ili Božija pravda. Zato su oni u tako velikoj prednosti”
Režim i njegovi mediji mesecima na sva zvona trube o “građanskom ratu”, a vlast je jedina koja ima patent na mir i stabilnost – naravno, uz pomoć propagandne mašinerije i upotrebe sile. “To je propagandna taktika SNS-a koja kaže: ‘nasilje je svuda, teroristi nas okružuju, ali tu smo mi da vas spasemo’”, objašnjava za “Vreme” profesorka komunikologije Jelena Kleut
Studenti i građani koji ih prate na ovim šetačkim podvizima, dočekani su kao najrođeniji skupa s onima koji su došli dan ranije iz drugih mesta. Na bini pored šetališta uz reku pušten je i golub mira – taj simbolički gest dvoje studenata najupečatljiviji je gest razumevanja i poštovanja između bošnjačkog i srpskog naroda od završetka ratova u nekadašnjoj Jugoslaviji
Trodnevni sabor za promociju Aleksandra Vučića i njegovog Pokreta za narod i državu realno je bio fijasko. Ali on je pre svega bio zamišljen kao medijski spektakl za režimske televizije u režiji dvorskog promotera Željka “DJ Žeksa” Mitrovića, uz scenografiju i ikonografiju prilagođenu srpskom političkom tržištu
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
