Šta se dešavalo tokom noći u kojoj se rodila "nova srpska opozicija" – i zašto je to važno
nedelja, 24. april („Cveti„)
„KIŠA PADA PO CELOM TERENU“
„Ovaj Bog je definitivno naprednjak“ – rezignirano je konstatovao Sin, gledajući kroz prozor tmurno nebo i tešku, jesenju kišu, koja je neumoljivo tukla po poluspuštenim roletnama. „Verovatno“, rekoh. „Ali nije isključeno ni da su Ameri ponovo uključili onaj harp kod Barajeva, da nam upropaste izborni dan i omoguće još jednu Vučićevu ubedljivu pobedu.“
Doduše, nastavljam u sebi, moguće i da su u pitanju Rusi (poznat je Borin stih od pre više od četvrt veka: „zajebali Rusi klimu / mesto leta, šalju zimu“ – dakle, mogu oni to, a tehnologija je, u međuvremenu, još kudikamo napredovala). Jer, kad pratite srpske režimske medije, teško je proceniti da li Vučića više podržavaju jedni ili drugi. (O Angeli i Kurcu, da i ne govorimo.) Mrtva je to trka, ponekad se prosto čini kao da će međusobno da zarate samo zato što ne mogu da se slože oko toga čiji je on igrač i ko ga od njih više voli i više podržava.
Sad, da li Bog ili harp, Rusi ili Ameri, teško je proceniti. Ali, fakat, tu nisu čista posla, da posle onakve prekrasne subote, pa i čitave prethodne sedmice, grune ovakav kijamet – koji će, uzgred rečeno, proći negde u večernjim satima, kad su se birališta zatvorila i u ponedeljak ponovo osvanuo lep sunčan dan?! Neko je tu umešao prste. Drugo je, pak, pitanje – tačnije, prvo i pravo – zašto su, sa ili bez ovog „teološkog“ i „konspirološkog“ dodatka, doslovno svi tu nedeljnu kišu shvatili kao „božji dar“ i prednost za SNS. Kao da kiša nije padala i njihovim glasačima, mahom starijim i mahom raspoređenim po ruralnijim oblastima, gde se moralo više šipčiti i često po blatu probijati do biračkog mesta. Pošteno govoreći, i u tom grmu takođe leži poneki zec, „njihovi“ birači glasanje tretiraju, delom, kao „građansku obavezu“, a delom kao dobru priliku za druženje, izlazak i provod (skoro kao krštenja, daće i sahrane). Dok „naši“ to vide kao „gnjavažu“, „smor“ i muku. Pri čemu u toj dijagnozi srećemo neobično visok stepen saglasnosti između blaziranih (vele)gradskih blejača, koji sebe vole da vide kao radikalne levičare, i salonskih kultur-nacionalista koji – i jedni i drugi – „znaju“ da su izbori samo „gubljenje vremena“, a demokratija „opijum za narod“. No, to je već tema za neki drugi tekst.
• „Možda će da stane“, kažem neuverljivo, gledajući u sivo i sve tamnije nebo. Ali nije stala. Padala je sve jače i jače. Ipak, odvukosmo se nekako do glasačkog mesta, ispunismo „građansku dužnost“ – što, uzgred rečeno, u Novom Sadu nije bilo nimalo lako, jer pored parlamentarne i lokalne, imate i pokrajinsku listu, pa još na svim onim jezicima „naroda i narodnosti“, dušu dalo za zbunjivanje – i odjezdismo za Prestonicu.
(ZA)IGRALE SE DELIJE
„Kako ti se čini?“, pita me u neko doba moje „duboko grlo“ iz sedišta SPS-a (verovatno zove redom sve koji nešto znaju i znače). „Sve dok je izlaznost ispod 60 odsto, vi ste bezbedno drugi i dvocifreni. Biće frka oko nas.“
• U sedištu Koalicije gužva i uznemirenost. Strepnja dublja od nade. Nema one arogancije i osionosti koju stare stranačke kuke, po difoltu, osećaju prema „gušterima“ koji im se motaju okolo i njima zaslužnima zauzimaju dragocena mesta na listi. Malo im trljam nos zbog odustajanja od „patriotskog bloka“ i glupavog slogana (heštag „sreća“), ali šta vredi ćoravom crtati i gluvom šaputati. „Šta kažeš?“, pita zabrinuto Aca Popović (koji nipošto ne spada u maločas pomenutu grupu). „Celzijus“, kažem. „Ali tanak, ko najtanji špricer.“
A onda, bomba. Cesid saopštava ono čuveno: SNS 56! Tu su SRS i SPS, ostali potop. Detalja se ne sećam, niko ih se ne seća. Rečeno je ono što je trebalo da se kaže i da se zapamti. (Ne znam zašto, prisetih se crnogorskog referenduma, kada je, takođe, usred brojanja, Cesid objavio pobedu, Milo napravio vatromet, i to je bilo to.) Posle je ta prva procena malo-pomalo revidirana u pravcu realnosti, ali psihološki efekat je odradio svoje.
• „Pa šta hoćeš? Niste li i vi istraživači takođe fulali?“ Hmm. Pa, zapravo, i nismo. Pogledajte poslednje NSPM-ove rezultate u „Vremenu“. Pa i većinu drugih. Sve je uglavnom tu, redosled i procenti, uz minimalna i logična odstupanja. (Jedina suštinska greška i istovremeno najveće iznenađenje ovih izbora jeste odličan rezultat „Dosta je bilo“, čiji je rejting bilo teško uhvatiti na opštem uzorku zbog ogromnih oscilacija, to jest, neproporcionalne i izrazito visoke podrške u urbanim centrima.) Ali poenta je nešto drugo, a što ljudi često ne razumeju i brkaju. Jedno je predizborna anketa – koja skenira javno mnjenje i objavljuje retroaktivno stanje kakvo je bilo u trenutku ispitivanja – a na osnovu toga stranke, kladioničari i ostali rade svoje projekcije, kampanje i prognoze. Drugo je kladioničarska prognoza izbornog rezultata, koja se pravi na osnovu anketa, prethodnih rezultata i kladioničarskog osećaja – i koja obično biva vrlo pouzdana, osim ako se ne zloupotrebljava u političke svrhe. A treće je Cesidov, Stratedžikov, Crtin ili čiji već izveštaj na osnovu reprezentativnog uzorka, tj. već prebrojanih i obrađenih rezultata sa odabranih biračkih mesta. I tu, ako je posao odrađen, ne bi smelo da bude odstupanja većeg od onog koje se meri promilima, ili najviše do 0,5 odsto. (Četvrto je, naravno, RIK-ov izveštaj koji je jedino merodavan, mada je, kao što smo se u međuvremenu mogli uveriti, i on podložan „prepravkama“ i kreativnoj interpretaciji.)
Bilo kako bilo – da li greška il’ namera teška – Cesidov prvi izveštaj je bio predigra i podloga za Vučićevu („pobedničku“) konferenciju za medije, na kojoj je on objavio svoje, tj. SNS-ove rezultate (koji su, kako je rekao, pouzdaniji od Cesida i RIK-a) i koji bi verovatno bili i formalno ozvaničeni, samo da se – kao što im i priliči, usred noći – nisu pojavile „sile mraka“ i ostali „skotovi“ da pokvare već projektovanu „narodnu volju“.
„Ovo su bili najmirniji izbori sa najmanje nepravilnosti u poslednjih 25 godina i oni su pokazali da je Srbija pokazala i sebi i svetu da je ujedinjena u zajedničkim zalaganjima za bolju budućnost“, objavio je Premijer. „Na osnovu 77 odsto obrađenih podataka, lista „Srbija pobeđuje“ osvojila je 50,9 odsto… DS 5,44, i tri liste su ispod cenzusa.“ Doduše, precizirao je: „Za jednu listu je još moguće da prođu, to je SDS-LDP LSV, oni imaju 4,73 odsto. „Dosta je bilo“ ima 4,53 odsto i DSS-Dveri 4,45 odsto glasova. Ostalo je još 23 odsto da se obradi, ali tu imamo još dosta glasova iz Novog Pazara, Tutina i Sjenice gde je teško očekivati da ove stranke dobiju značajniji procenat.“ Takva je bila premijerova procena i takav je, očito, bio „zacrtani“ ishod ovih izbora.
• Oko 23 časa. Specijalna izborna emisija na portalu „Blic“. Tamo Olja, Miša i staro društvo. Ali, vraga, ja upadam u „stranački blok“. Nema više, moj brajko, „filozofiranja“, soliranja i „slobodnog uverenja“. Pitanje: „Kakav je stav koalicije DSS-Dveri povodom ovih izbora?“ Nemam pojma. Uostalom, Koalicija u tom trenutku verovatno i nema stav. A i da ga ima – ja, po običaju, iznosim svoj: „Izbori nisu samo izborni dan i uredno prebrojavanje glasova (mada se ispostavilo da čak ni to ne mogu ili ne žele korektno da odrade). Izbori su čitav izborni proces, demokratske procedure i nepristrasne institucije koje se o tom procesu staraju. I ukoliko to imamo u vidu, jasno je da u ‘naprednoj’ Srbiji nema ni ‘r’ od regularnih uslova i ni pomena od iole normalne klime za održavanje koliko-toliko demokratskih i fer izbora.
Stoga su ovi izbori neregularni. I takvi bi bili čak i da nije bilo svih ovih ‘bugarskih vozova’, kupovina i pritisaka koji su obeležili izborni dan. Uprkos tome, ukoliko se ispostavi da su svi prošli, kao što po svemu sudeći jesu, SNS bi – uprkos odličnom rezultatu – mogao da se nađe među nezadovoljnijima ishodom ovih izbora. Za nekog ko je osvojio toliko glasova i čija lista (ali ne i stranka!) ima čak 131 mandat u parlamentu, svakako se ne može reći da je ‘gubitnik’. Ali 1) Nije osvojio zacrtanih 50 odsto, 2) Nije spustio SPS ispod deset odsto 3) Nije do kraja „ubio“ DS i DSS, 4) Nije oborio najmanje dve liste ispod cenzusa, i zbog toga će 5) imati znatno manje poslanika nego u prethodnom sazivu i znatno aktivniju, kao i znatno ljuću opoziciju u parlamentu.“
25. april, ponedeljak
NOĆ U KOJOJ SE RODILA OPOZICIJA
Ponoć već je davno prošla – ali izborni dan je još daleko od završetka. Po povratku iz „Blica“ svratih do „Vremena“. Primam polučestitke za poluulazak u poluparlament – svi se smeju i interesuju za onaj legendarni skupštinski restoran i ja, kao što je red, i baš kao pravi (novo)pečeni političar, svima obećavam besplatan ručak. (Posle vidim da je i Vučić pominjao taj restoran kao mesto na kom će postepeno zgasnuti opozicioni revolucionarni žar. On to valjda zna iz iskustva, tako je verovatno, vremenom, u dotičnom restoranu – ili je u pitanju ipak bio pariski „Ric“? – gasnuo njegov i Tomin radikalski radikalizam.)
• Posle odlazim u NSPM. Slična scena. Kombinacija čestitki, brige i zavitlavanja. Pitam kako je ko glasovao. Muška većina – normalno – za mene, tj. Koaliciju. Ženski deo („ćud je ženska smiješna rabota“, ali volim što su bar iskrene), bogme, mahom „građanistički“ – a jedan glas je, po svoj prilici, otišao i Vojvodi Šešelju. Elem, to vam je NSPM pluralizam i unutrašnja demokratija na delu. Mada, sad kad gledam, sa tih par „rasutih“ glasova Koalicija bi sigurno bila u parlamentu. (Ili bi samo, pre će biti, Dejan Đurđević i RIK imali jedan domaći zadačić više.)
• Zovem „Centralu“ i čujem da su Sanda i Boško (na Pajtićev poziv) otišli do sedišta DS-a, a odatle u RIK, da vide zašto se ućutao i zašto se odlaže više puta najavljivana konferencija za novinare. Stižem u RIK u trenutku kad i prvi džakovi sa izbornih mesta stižu na pokretnu traku. Na ulazu nervoza i vrzmanje. Ni meni nije baš jasno u kom svojstvu sam došao (valjda „zainteresovani građanin“), ali ulazim taman kad počinje ta čuvena noćna konferencija u RIK-u, na kojoj smo svi mi „zainteresovani građani“ malo prorešetali zbunjenog Đurđevića i iznudili više puta ponovljeno obećanje da će „svima koji to traže“ biti omogućen uvid u izborni materijal (zbog toga ga je „šef“ verovatno posle ribao, pa je morao da se iskupljuje). A onda je bila i ona – još čuvenija – „istorijska“ zajednička konferencija za medije opozicionih lidera, na kojoj je praktično rođena „Nova Srpska Opozicija“, odnosno postavljene konture nečega što bi – bar teoretski i u perspektivi – Vučiću moglo malo da pomrsi konce, bilo na ulici, bilo na nekim drugim, ali drugačijim i pravim izborima.
I verujte mi (bio sam tamo) nije tu bilo ni „z“ od nekakve unapred smišljene „zavere“, pa čak ni do kraja jasne namere ili, nedajbože, plana – već samo kombinacije opravdanog gneva zbog sve očiglednije mućke i još opravdanijeg straha za ličnu i političku sudbinu. U tome svakako leži određena slabost, ali to je istovremeno i najveća snaga ove nastajuće političke priče. A samo kao ilustracija koliko su teorije o „unapred smišljenom planu“ i „ambasadorskoj zaveri“ besmislene (tačnije, „smislene“ isto koliko i ona moja o kiši i harp-u sa početka teksta) može da posluži i podatak da su se neki“zaverenici“ tek tu, u RIK-u, i u tim ranim jutarnjim satima, prvi put videli, upoznavali i razmenili brojeve telefona.
• Nekoliko sati sna, a onda ponovo sastanak „slučajnih partnera“ u sedištu DSS-a, gde bi ono spontano začeto u zgradi RIK-a trebalo da dobije svoju kakvu-takvu operacionalizaciju. Gospode Bože! Svi razumni, svi konstruktivni, kooperativni i dobronamerni. Konstatujem to glasno i dodajem kako „da je pre nekoliko meseci bilo bar upola ove pameti, ne bismo sad sedeli ovde i bili u ovoj situaciji“. Niko ne oponira. Većina odobravajuće klima glavom. Ali činjenica je – priznajem – i to da bi u manje dramatičnim okolnostima biračima i jednih i drugih i trećih bilo teže objasniti ovo okupljanje.
Šta da se radi? Kao najhitniji zadatak nameće se provera zapisnika, posebno onih „kosovskih“, mada stižu vesti da je krađe i prekrađe bilo na doslovno svim stranama. (Radulović tvrdi da je na različite načine ukradeno najmanje 300.000 glasova, meni se čini da je brojka ipak niža, ali da je svakako šestocifrena.) No, računa se samo ono što se može dokazati. Pa čak ni to, nego samo ono što RIK verifikuje, to jest, proglasi kao sporno. Polako se naziru dve strategije – obe legitimne – koje će verovatno i u narednom periodu biti polovi između kojih će se kretati i oscilovati sve opozicione aktivnosti: 1) temeljna i beskompromisna delegitimizacija vlasti, po svaku cenu, a na osnovu sve brojnijih dokaza o izbornim falsifikatima i zloupotrebama, 2) da se, za početak, osigura prolazak svih lista u parlament, pa ćemo onda da vidimo šta i kako ćemo dalje. (Da ne ogrešim dušu, neću reći ko je naginjao na koju stranu. Ali to ćemo ionako videti vrlo brzo i neće se moći sakriti.)
• 11 časova. RIK na konferenciji saopštava rezultate na osnovu 97,46 odsto obrađenog biračkog tela, prema kojima i lista Boris-Čeda-Čanak i koalicija DSS-Dveri prelaze cenzus. Što bi rekao „Informer“, rezultati „noćnog upada“ postaju vidljivi. Ali, nakon početne zbunjenosti, i „zdrave snage“ su se konsolidovale i krenuće da brane „narodnu volju“. Kao posledica te odbrane, iako je za prvih 13 sati nakon zatvaranja birališta Republička izborna komisija obradila čak 97,46 odsto biračkih mesta, za preostala dva i po procenta će joj biti potrebno još ravno tri dana i 15 sati.
• Oko 20 časova. Predsednik RIK-a saopštava rezultate na osnovu obrađenih 98,56 odsto biračkih mesta, po kojima takođe nema praktično nikakve razlike u odnosu na prethodno objavljene rezultate – SNS ima nešto preko 48 odsto i sve stranke prelaze cenzus.
26. april, utorak
• Predsednik RIK-a oko 18 časova saopštava rezultate na osnovu obrađenih 98,04 odsto obrađenih biračkih mesta – za 0,52 odsto manje nego što je juče bilo obrađeno, bez ikakvog objašnjenja i reakcije prisutnih novinara.
Tek nakon nekoliko sati, kada su ljudi na internetu počeli da ukazuju na ovu nelogičnost, pa su to preneli i mediji, RIK pokušava da opravda svoj potez objašnjenjem da su ono juče bili objavljeni „preliminarni rezultati“, na osnovu „prvog unosa“.
IGRANKA SA PRIGOVORIMA
Značaj prigovora sa biračkih mesta jeste u tome što se samo na osnovu njih mogu ponoviti izbori na biračkom mestu. Ukoliko prigovor ne postoji, RIK neispravne i nelogične zapisnike može samo da poništi („anulira“) ili verifikuje, odnosno prihvati (mada je ovoga puta radio i nešto treće, to jest, prepravljao ih – a što nije smeo). Dakle, ako nema prigovora, nema ponavljanja izbora. Tačka.
• Predsednik RIK-a je u ponedeljak na konferenciji u 20:30 časova (na istoj onoj gde su objavljeni rezultati za 98,56 odsto obrađenog biračkog tela) saopštio da su do kraja roka za podnošenje prigovora sa biračkih mesta (ponedeljak, 20 časova), podneta samo dva prigovora, oba od strane Srpske napredne stranke. I to je podatak kojim se premijer Vučić takođe hvalio na svojoj konferenciji za novinare. („Žale se na krađu, a ima samo dva prigovora, oba od strane SNS-a.“)
• U utorak pre podne je Đurđević saopštio da ima ukupno tri prigovora (Jagodina, Vranje) i da će se izbori na tim mestima ponoviti. No, na konferenciji u 20 časova, Đurđević saopštava da je RIK-u do isteka roka stiglo još nekoliko prigovora, „koji se razmatraju“, kao i da će opoziciji biti odobren uvid u glasački materijal.
27. april, sreda
PROŠAO (BUGARSKI) VOZ!
• 15.30 časova. RIK saopštava da je odobrio svim strankama uvid u glasački materijal, ali je predsednik Đurđević odmah upozorio da „bilo kakvi prigovori na osnovu tog uvida neće imati nikakvu vrednost i neće biti razmatrani, jer je rok za podnošenje prijava istekao u ponedeljak“.
Dakle, nema nikakvog efekta što opozicija pronalazi brojne dokaze krađe i nepravilnosti u vrećama i zapisnicima sa biračkih mesta na Kosovu, gde je veliki broj glasova opozicije „prebačen“ SNS-u i SPS-u, i gde su glasali pokojnici, kao i – poznato nam je to već iz „zlatnih dana“ srpskog višestranačja – brojni Albanci. Ipak, dokazi očigledne krađe nemaju nikakvo „pravno dejstvo“, jer je – obratite pažnju – RIK već verifikovao i uneo sva biračka mesta sa KiM, a „rok za prigovore je istekao“.
• 21 čas. Još jedan grom iz vedra neba. RIK saopštava da se izbori poništavaju i ponavljaju na ukupno 15 biračkih mesta, na osnovu razmatranja 60 prigovora koji su – naknadno, ali regularno – pristigli! Iako je do pre nekoliko sati tvrdio da je RIK-u stiglo „tek nekoliko prigovora“ i da je rok za podnošenje davno istekao, odjednom se pojavilo 60 fantomskih prigovora, na osnovu kojih je RIK poništio izbore na još 13 mesta, uključujući dva u Beogradu i pet u Nišu (uzgred, onih na kojima je koalicija DSS-Dveri postigla između šest i osam odsto glasova).
28. april, Veliki četvrtak
• Predstavnici opozicionih stranaka zahtevaju od RIK-a da saopšti odakle se odjednom pojavilo fantomskih 60 prigovora, na osnovu kojih je odlučeno da 18.000 građana ponovo ide na glasanje, ko ih je i kada poslao, kako su se na volšeban način našli, tj. (ne)uredno zavedeni u RIK-u, ali ne i knjizi prijema pošiljki (svi pisani istim fontom i skoro svi potpisani istim rukopisom) – i zašto su prihvaćeni ako je ponedeljak bio poslednji dan za njihovo podnošenje. RIK nije odgovorio, ali se zato oglasio SNS saopštenjem da „Pajtić, uz pomoć Tuđmanovog propagandiste Macana pokušava da izazove haos u državi, ali mu to neće poći za rukom“.
• Zvanično objašnjenje RIK-a za kašnjenje sa objavljivanjem konačnih rezultata i obradom poslednjih dva odsto glasova bilo je da postoje 164 „sporna biračka mesta“, za koje „statistika ne može da utvrdi rezultate glasanja“. Uglavnom se radilo o „neurednim i nelogičnim zapisnicima“, ali zanimljivo je da se među njima nije našao nijedan zapisnik sa Kosova i Metohije, gde se krađa odvijala doslovno na svim nivoima izbornog procesa.
U skladu sa zakonom, jedina ispravna stvar je bila nulirati rezultate sa ovih biračkih mesta, ali je RIK (tačnije, njegova od SNS-a kontrolisana većina) selektivno odlučio da neke od spornih biračkih mesta nulira, a negde da otvara džakove (često neplombirane i nezapečaćene) i na osnovu uvida u njih naknadno utvrđuje „volju građana“. Pr čemu su sporna biračka mesta u Nišu, Beogradu, Smederevu, gde je opozicija (uključujući i DSS-Dveri), bolje prošla uglavnom „nulirana“, dok su se identične ili gore situacije na drugim mestima drugačije razmatrale. Tu je RIK, kako reče predsednik Đurđević, „napornim radom“ uspeo da „rekonstruiše istinsku volju birača“ i spasi glasove sa ovih mesta propadanja i „nuliranja“.
29. april, Veliki petak
„GOLGOTA“
• Konačno, čin za koji se scena nameštala i scenario minuciozno pravio svih prethodnih dana. U pola tri ujutru, nakon što je selektivno prihvatao i/ili anulirao sporna biračka mesta, RIK saopštava rezultate na osnovu 99,81 obrađenog biračkog mesta, prema kojima je koalicija DSS-Dveri ostala ispod cenzusa – sa 188.534 glasa, odnosno za – verovali ili ne – nešto manje od jednog glasa (za cenzus bilo neophodno 188.535). Boško eksplodira na balkonu („Sram vas bilo“), dolazi do koškanja ispred sale, Vučić i njegovi mediji izveštavaju o „brutalnom pritisku opozicije“ i „nasilju na Veliki Petak“.
• Ovakvim raspletom, međutim, više niko nije bio iznenađen. Sada već skoro-pa-ujedinjena opozicija najavljuje protest.
foto: tanja valić / tanjug
30. april, Velika subota i…
VASKRSENJE?
Bugarski voz je možda prošao. Ali izgleda da je prošao i voz kada se medijskom halabukom i zastrašivanjem opozicija mogla držati u mišjoj rupi. Ono što je začeto u RIK-u u noći između nedelje i ponedeljka, a nastavilo tokom nekoliko susreta i konferencija za novinare, javno je demonstrirano u subotu, na – za te uslove, dan pred uskrs i Prvi maj – vrlo solidno posećenom i vrlo uspelom zajedničkom mitingu opozicionih partija i pokreta. Uzalud duhovite pakosti Tibora Jone na račun novog „bratstva“ Pajtića i „Dveri“. Zalud očinska upozorenja Dragana Vučićevića i „Đuke Molera“ patriotskim glasačima kako im lideri stoje rame uz rame sa onima koji su „izdali Kosovo“ i hoće da nas vode u NATO. Lažnu, odnosno veštački nametnutu političku provaliju za koju bi im inače bile potrebne godine, demokratska opozicija je, uz pomoć Vučićeve megalomanije, pregazila za manje od 24 časa. Ono čime je sve vreme, posredstvom svojih medija, Vučić plašio „svoj“ narod i mobilisao svoje birače – „svi će se udružiti protiv mene“ – postalo je realnost, najviše baš zahvaljujući njegovoj sopstvenoj paranoji i političkoj alavosti. Opozicioni lideri i liderčići, koji su – uz izuzetak Radulovića – imali razloga da posle ovih izbora i te kako strahuju za svoj politički opstanak, preko noći su postali „nova snaga“, koja zrači „novom energijom“. I to je – bez šale i ironije – taj novi kvalitet koji će možda čak i više od (ne)očekivanog prolaska u parlament nekih opozicionih lista uneti novu dinamiku u zamrli, još-malo-pa-jednopartijski srpski politički život.
Ko to ne vidi, ili je politički slep – ili radi za Vučića.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dirljivo izgledaju natpisi koje stariji građani nose na nekim antirežimskim akcijama, a na kojima se na različite načine ispisuje ista poruka: “Studenti, molimo vas, spasite nam državu!” Trenutno je blokirano tridesetak fakulteta, sa tendencijom da se ovaj broj značajno uveća, a masovnost demonstranata poraste, čemu uveliko doprinosi osionost Vučićeve vlasti. Snaga studentskog bunta iskazuje se kroz rađanje kompleksne i inovativne kulture otpora koja je do sada toliko nedostajala, kao i kroz međusobnu solidarnost
“Lično me je napao batinaš za koga sam kasnije saznao da je član vladajuće partije. Prisustvovao sam i napadu na Pavla Cicvarića od strane još jednog člana Srpske napredne stranke, kao i na još neke aktiviste. To je zaista tragičan prizor: u jednoj državi, visoki zvaničnici vladajuće partije na ulicama napadaju studente koji mirno stoje”, kaže za “Vreme” Petar Seratlić
Studenti iz Niša poručuju svojim kolegama da su tu i da ne ćute. Iako im je trebalo malo više vremena da se odazovu blokadama, pokazuju istrajnost u nameri da dođu do cilja, a to je svakako ispunjenje zahteva. Neki su zabrinuti kako će polagati ispite, a neki su samouvereni da su položili onaj najvažniji – iz etike i solidarnosti
Istraživanje NSPM – Beograd 2024.
11.decembar 2024.Đorđe Vukadinović i istraživački tim NSPM
Nezadovoljstvo naprednjačkim upravljanjem Beogradom polako ali sigurno gazi preko opštinskih međa i “urbano-ruralne” granice. Naime, svega 27,8 odsto građana Beograda SNS-SPS vladavinu glavnim gradom ocenjuje kao “sposobnu i efikasnu”, dok čak 40,1 procenat smatra da je “nesposobna i koruptivna”. A raspoloženje prema aktuelnom gradonačelniku još je i gore od toga
Uticaj Moskve u Srbiji danas je u prvom redu posledica tri fenomena: pitanja statusa Kosova, energetske zavisnosti Srbije, kao i postojanja većinske proruske orijentacije javnosti čak i nakon agresije na Ukrajinu, u šta se uklapa delovanje (pro)ruskih medija. Kako prenose mediji, Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koje su dopustile delovanje ruskih službenih medija (Sputnjik, RT – Russia Today) na svojoj teritoriji. Uz to, neke od najgledanijih srpskih TV stanica sa nacionalnom frekvencijom, poput TV Happy, imaju specijalizovane dnevne emisije čiji je sadržaj u službi ruske propagande
Dok dezavuiše najbliže saradnike i pokušava da uplaši narod kukanjem na „hibridni rat“ i zazivanjem tajnih službi, u obraćanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića sve više se oseća smrad sumpora iz Šešeljevih dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!