Što vlast želi, vlast i dobije

Očekivani reizbor rektorke Ivanke Popović nije se dogodio. Umesto nje, prvi čovek Univerziteta u Beogradu sada je Vladan Đokić. Ni deset dana od ovog događaja mnogi još nisu upamtili ime novog rektora, ali oko jedne stvari postoji saglasnost: u izbor rektora umešala se vlast, kod koje nije stvar u tome da baš želi Vladana Đokića na mestu rektora, već u tome što apsolutno ne želi Ivanku Popović.

Reizbor Ivanke Popović bio je praktično gotova stvar. Senat Univerziteta dao joj je većinu glasova i očekivalo se da isto potvrdi i Savet. Međutim, prvi put u istoriji Univerziteta u Beogradu dogodilo se da Savet glasa suprotno odluci Senata. I tako je Vladan Đokić postao rektor. Izbor je u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju i to niko ne spori. Problem je, međutim, sve što se u vezi sa ovim izborom događalo, a nije obuhvaćeno zakonom. Ili, u pojedinim segmentima, zahvata zakon, ali samo zahvaljujući njegovim izmenama iz 2017. godine, o kojima i dan-danas postoji polemika u smislu da li narušava autonomiju univerziteta.

foto: rade prelić / tanjug

Evo kako to zapravo izgleda. Senat je najviši stručni organ Univerziteta i ima 46 članova: rektora, četiri prorektora iz reda redovnih profesora, 31 dekana fakulteta, četiri predsednika veća grupacija fakulteta, predsednika Veća instituta i pet direktora naučnih instituta. Dakle, to je stručni organ i čine ga isključivo članovi akademske zajednice. Sa druge strane, Savet je organ upravljanja Univerziteta i ima 41 člana, od kojih su 23 predstavnici Univerziteta, 12 članovi koje imenuje Vlada Republike Srbije i šest članovi koje bira Studentski parlament Univerziteta. Ovih 12 koje imenuje Vlada, posledica su izmena Zakona o visokom obrazovanju iz 2017. pa je tako ove godine, kao član kog je imenovala Vlada, na izborima za rektora glasao gradonačelnik Zoran Radojičić. Istina, niko ne zna kako je glasao, baš kao što niko ne zna ni kako su glasali predstavnici Studentskog parlamenta, koji je Srpska napredna stranka preuzela tiho i iz zasede još 2014. godine, o čemu su mediji intenzivno pisali.

Ivanka Popović je, na dan kada njen reizbor nije izglasan, u emisiji „Pregled dana“ NewsMax Adria čestitala novom rektoru na pobedi i rekla da „nije zahvalno naći se večeras u emisiji“: „Izbori su formalno bili fer, ali je neobično da Savet nije ispoštovao odluku Senata, to se do sada nije dešavalo. Na Savetu je došlo do preokreta. Važno je reći da sam se uvek zalagala da se Univerzitet sam bavi svojim stvarima, želim da verujem da je tako i bilo, ali je činjenica da su postojali partikularni interesi u vezi sa mojim prethodnim radom“, rekla je Ivanka Popović i dodala da, kao poražena strana, smatra da ima pravo da ponešto kaže i o tome. Ona je dodala da nijedan problem nije smeo da se „gura pod tepih“.

A upravo je ta praksa odlazeće rektorke da nijedan problem ne gura pod tepih i dovela, po mišljenju dela javnosti, do toga da ne bude ponovo izabrana.

„Nije stvar u tome koga vlast hoće da vidi na mestu rektora, nego koga više neće“, rekao je za TV N1 profesor Filozofskog fakulteta Žarko Korać.

Profesorka Elektrotehničkog fakulteta u penziji Srbijanka Turajlić u intervjuu za „Danas“ nije imala dileme da je Ivanka Popović smenom sa mesta rektora Univerziteta u Beogradu kažnjena zato što je čvrsto branila njegovu autonomiju i što nije dozvolila da se ta autonomija naruši: „Skoro 60 godina pratim dešavanja na Univerzitetu i Ivanka Popović spada među najbolje rektore. Neverovatna je šteta po Univerzitet što joj nije dozvoljeno da nastavi ono što je započeto, da se napravi pomak. Žao mi je Univerziteta, ali njih to ne pogađa preterano. Ono što je šteta za Univerzitet u celini je da se vlast direktno meša u izbor rektora, ovde se radi o prikrivenom napadu na njegovu autonomiju. Neobično je da neko ko dobro radi ima protivkandidata, mora da se ima razlog za to“, smatra profesorka Turajlić i ističe kako Ivanka Popović smenom lično ništa nije izgubila, a Univerzitet jeste.

foto: fonet

KUVALO SE

A za šta je tačno Ivanka Popović kažnjena, već je opšte mesto: u njenom mandatu, doktorat Siniše Malog, aktuelnog ministra finansija, poništen je posle višegodišnjeg natezanja jer je nedvosmisleno ustanovljeno da je reč o plagijatu. Kada je izabrana za rektorku, Ivanka Popović dala je nekoliko obećanja, od kojih je jedno bilo i rešavanje problema spornih doktorata. Nijedno obećanje nije ostavila neispunjeno.

Još jedan „greh“ Ivanke Popović je i uspešno okončana blokada Rektorata, koja je trajala 12 dana, u septembru 2019. godine. Grupa studenata zaključala se u zgradi Rektorata tražeći hitno rešavanje slučaja doktorata Siniše Malog, te onemogućivši i rektorku i sve zaposlene da posao rade u tom prostoru. Ivanka Popović je tada u intervjuu za „Vreme“ praktično odgovorila predsedniku Vučiću koji je optužio kako dozvoljava studentima da joj ne daju da radi svoj posao, rekavši da Rektorat radi neometano, samo koristi druge univerzitetske prostorije. Problem blokade rešila je bez konfrontacije i teških reči, isključivo strpljenjem i dijalogom sa studentima, koji su joj vratili ključeve i od tada nosi i auru rektorke koju studenti vole.

Da je to istina, pokazalo se i u julu 2020. u jeku pandemije kovida 19, kada je Krizni štab došao na ideju da (ponovo) iseljava studente iz domova. Na Platou ispred Filozofskog fakulteta organizovan je protest studenata kojima je dozlogrdilo da ih vlast tokom pandemije maltretira naredbama da se isele, pa da se vrate, pa da se opet isele. Iako to niko nije najavio, na stepeništu Platoa pojavila se Ivanka Popović. Pre nego što je išta rekla, dočekana je ovacijama. Da, definitivno je bila rektorka koju studenti vole i znaju da će sve raditi u njihovom najboljem interesu. Tada im je saopštila da je od Kriznog štaba dobila obećanje da nijedan student neće biti iseljen i da će svi ispitni rokovi biti održani po ranije izrađenom planu. Studenti su se razišli, zadovoljni. Jedan deo, nekoliko dana kasnije, gutaće suzavac i biće premlaćivan na protestima ispred Skupštine Srbije, nakon najave Aleksandra Vučića da će ponovo uvesti policijski čas, ali to je neka druga priča.

Da vlast kopa „i rukama i nogama“ ne bi li diskreditovala Ivanku Popović, postalo je jasno u februaru ove godine kada je protiv nje Državna revizorska institucija (DRI) podnela krivičnu prijavu, dva meseca nakon što su objavili izveštaj kojim se utvrđuje da je Univerzitet u Beogradu nenamenski trošio novac isplaćujući plate zaposlenima bez pravnog osnova, kao i da nije poštovao sve procedure u postupku javnih nabavki.

Aleksandar Popović, profesor Hemijskog fakulteta i član Saveta Univerziteta u Beogradu, kazao je za BIRN da „niko dinara nije uzeo“ i da su primedbe tehničke prirode i da se ne radi o proneveri. Popović je podsetio kako su mediji dobili informacije o podnošenju krivične prijave pre nego što je tužilaštvo to zvanično saopštilo i da je važno da se ispita ko je odavao informacije. Popović se takođe zapitao kako je DRI postupala u nekim ranijim slučajevima očiglednih pronevera sa mnogo većim iznosima. Upitan da li krivičnu prijavu povezuje sa pritiskom, kaže „kako ne povezuje ništa“, ali da ga „ništa ne iznenađuje od ove vlasti“.

Jedini medij za koji je Ivanka Popović tada pristala da govori bilo je „Vreme“: „Onespokojava činjenica da su nekim novinama dostavljene informacije pre no što je procedura uopšte započeta. Trebalo bi očekivati da Univerzitet u Beogradu i njegov rukovodilac budu tretirani na isti način kao i sve druge ustanove i pojedinci kojima se bavi Državna revizorska institucija.“

Upitana da li je reč o odmazdi zbog doktorata Siniše Malog, poslovično uzdržana i odmerena, Ivanka Popović je odgovorila kako veruje da o tome već svako ima svoje mišljenje.

A KO JE NOVI REKTOR

Novi rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić izjavio je da nije bio kandidat vlasti na izborima za to mesto, niti je pravio bilo kakve separatne dogovore sa bivšim ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem. Ta tvrdnja posledica je brojnih izjava u medijima o tome kako je bivši ministar prosvete Šarčević u poslednja dva meseca održao bezbroj sastanaka sa predstavnicima različitih fakulteta, na kojima je davao svakojaka obećanja i lobirao za Đokića.

Vladan Đokić na mesto rektora dolazi sa pozicije dekana Arhitektonskog fakulteta, gde je profesor u Departmanu za urbanizam. Godine 2018. izabran je i za člana Skupštine FK Crvena zvezda.

Kako je pisao BIRN, 2014. godine imenovan je za člana radne grupe za stručnu kontrolu Nacrta prostornog plana područja posebne namene uređenja priobalja grada Beograda – za projekat Beograd na vodi. To telo je formirano kako bi detaljno regulisalo, uklopilo masivni – finansijski i gabaritima – projekat u urbanu celinu centra prestonice.

„Uloga Saveta nije da potvrđuje ili ne potvrđuje odluke Senata“, rekao je odmah nakon što ga je Savet izabrao za rektora. Premda to formalno jeste tačno, ostaje činjenica da se prvi put u istoriji Univerziteta u Beogradu dogodilo da Savet glasa suprotno Senatu. Kako god bilo, Ivanka Popović ostala je dostojanstvena u porazu, a da li je Đokić čovek SNS-a ili ne, videće se po tome kako se ponaša u pobedi. Jer, dostojanstvo ni u pobedi nije karakteristika ljudi iz SNS-a.