Nebojša Prokić / foto: fonet
Mnogi su skloni da veruju da se politički, a naročito stranački život u Srbiji odvija iza kulisa, te da je sve ono što do javnosti stigne tek daleki odjek onoga što se zaista dešava. Zato, kažu, treba čitati između redova. Paradoksalno, često su najbolja potvrda ovakvih tvrdnji upravo pokušaji političkih aktera da deluju transparentno
Transparentnost se, u srpskom političkom životu, najčešće ostvaruje kroz takozvana otvorena pisma. Pored pošiljaoca i primaoca, u ovaj vid komunikacije uključen je i treći akter – javnost, kao garant, sa jedne strane da je pošiljalac iskren, a sa druge – da je primalac obavešten o sadržaju, jer, kako nije video, kad smo svi videli.
Ovaj vid komunikacije i inače je vrlo popularan, a čini se da je akterima u javnom životu naročito zgodan u poslednje vreme. Najnoviji doprinos formi otvorenog pisma dao je Nenad Prokić, donedavno član Glavnog odbora Liberalno demokratske partije (LDP). Pred zakazanu sednicu Glavnog odbora, umesto govora koji bi tom prigodom održao, Prokić je odlučio da se članovima LDP-a obrati otvorenim pismom u kom otkriva da je LDP u veoma lošem stanju, da je račun stranke u blokadi i da loši rezultati poslednjih izbora nisu analizirani ni u jednom stranačkom telu. No, osim opšteg lošeg stanja u ovoj stranci, Prokićevo, kao i gotovo svako otvoreno pismo na ovdašnjoj javnoj sceni, otkriva i mnogo onoga što se može svrstati u abrove i tračeve: „Predsednik stranke se, kao što se to događa u svakoj društvenoj grupi u Srbiji, okružio ljudima koji su svesrdno duvali u jedra njegovih slabosti. Jedan od njih je čak promenio i način hoda kad je sebe video prvi put na televiziji.“ I baš kao skoro svako otvoreno pismo ovdašnje, ni Prokićevo ne sadrži razlog zbog kog je napisano. Štaviše: „Umoran od velikih odluka, i pored svega, ne mogu da vam preporučim da se svrstavate na ovu ili onu stranu. Živa celina se ne sme izrezati na delove da bi se zadovoljila suprotstavljena gledišta.“
ŠIFRA VRABAC: Verovatno najnejasnije i najmisterioznije otvoreno pismo ove godine, napisao je na svom blogu Nebojša Krstić, savetnik bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, a upućeno je Draganu Đilasu, gradonačelniku Beograda. „Primetio sam, g. gradonačelniče, da u Beogradu ima sve manje vrabaca. U stvari, da ih gotovo uopšte više i nema. Šta je tome uzrok, ne znam. Da li su u pitanju oštre zime, vrela leta, ili nešto treće, pitanje je na koje će neko stručan znati odgovor, ali ja samo, sa ne malom setom, primećujem da ih nema. Vrabac je, inače, jedan od simbola Beograda. To čak i u Vikipediji piše. Siguran sam, svoje važno mesto ima u ekosistemu. Međutim, ono što je možda i važnije, vrapci važno mesto imaju u emotivnom sistemu svakog Beograđanina, zbog toga, apelujem da se nešto oko ovog problema preduzme.“
(…)
Ceo tekst možete pročitati u novom broju nedeljnika Vreme koji je u prodaji od 8. novembra 2012. Pretplatnici na internet izdanje nastavak mogu pročitati sa ovog linka. (Pretplatnici: prvo se ulogovati pa onda kliknuti.)
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
