Šta je sreća u Srbiji

Skoro mesec dana nakon što je na Međunarodni dan sreće 20. marta objavljen Svetski izveštaj o sreći 2024. (Gallup World Poll), a nakon prvih reakcija, nije navedeno koja je partnerska Galupova agencija za ispitivanje javnog mnjenja izvršila ispitivanje sreće u Srbiji. To je parče slagalice koje nedostaje, a kvari sreću. Izvesno je da se radi o istraživanju koje Gallup World Poll u saradnji sa Univerzitetom Oksford i UN Mrežom za održivi razvoj sprovodi svake godine u više od 140 zemalja sa ciljem da rangiraju “najsrećnije” svetske zemlje, kako piše u izveštaju.

Sa dozom neverice i sumnje pročitali smo da je Srbija znatno porasta na listi “najsrećnijih” (37. pozicija) u odnosu na 2013. godinu kada je bila na 79. mestu. Slično je i sa Bugarskom, Litvanijom, Kongom (u porastu), a suprotno sa SAD (u neznatnom padu sa 20. na 23. mesto). Finska je standardno već sedmu godinu zaredom zauzela prvo mesto na ovoj listi.

...

Lista se pravi na osnovu šest faktora: društvena podrška, prihodi, zdravlje, sloboda, velikodušnost i odsustvo korupcije. Kako navode u izveštaju, prvi put se sprovodilo istraživanje po starosnim grupama, pa tako saznajemo da su deca i mladi u uzrastu do 30 godina najsrećniji u Livaniji, dok su stariji od 60 godina najsrećniji u Danskoj. U sažetku se dalje navodi koliko su srećni milenijalci (u padu), bumersi (u porastu) ili adolescenti (u Americi, Zapadnoj Evropi, na Bliskom istoku, u Južnoj Aziji u padu, dok su u ostatku sveta u porastu).

U izveštaju sledi i regionalno upoređivanje: ispred Srbije su Slovenija, Rumunija, Kosovo (odvojeno na 34. mestu), a iza nje su Hrvatska, Mađarska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija.

No, na strani 23 Svetskog izveštaja o sreći 2024. (Gallup World Poll), u poglavlju 2.2 (Indeks sreće: Mladi ispod 30 godina: 2021–2023), nailazimo na podatak da su prve tri zemlje čiji su mladi srećni Litvanija, Izrael i Srbija (ispred Islanda, Danske, Luksemburga, Finske, Rumunije, Holandije i Čehoslovačke), dok su na 143, poslednjem mestu, mlade osobe iz Avganistana.

U grafikonu na toj strani vidi se da su mlade osobe do 30 godina u Srbiji na trećem mestu u svetu po indeksu sreće, pa neka i nije skroz istinito, ali dobro zvuči.

ŠTA SE KRIJE IZA GRAFIKONA

Šta se krije iza grafikona, šta pokazuje istraživanje, kako je to moguće, šta su parametri, ko i kako meri sreću, da li je to istraživanje upitno, relevantno ili nebitno, ili ukazuje na nešto treće – da su se drugi narodi, navikli na bolji život, našli u krizi pa smo se mi, večito u krizi, stoga popeli na lestvici sreće. U razgovoru sa sagovornicima vidi se da je što se Srbije tiče, dosta toga “moguće” i “verovatno”, te da smo navikli na nizak prag očekivanja, a da su mladi fokusirani na socijalne kontakte, druženje, bez političkih aspiracija, da nemaju mogućnosti za veći životni plan (osamostaljivanje od roditelja, kupovinu stana, značajnije karijere i zaradu), te su zadovoljni onim što imaju, odnosno nemaju.

Ako se vratimo korak unazad i podsetimo na istraživanje Gallup International-a “Kraj godine” (End of Year) iz 2022. godine, a tamo kažu da je Srbija na trećem mestu u svetu i na prvom u regionu po indeksu pesimizma, a tri četvrtine ispitanika očekuje ekonomske poteškoće u 2023. godini – tek onda ništa nije jasno. Kad ukrstimo ta dva istraživanja, dolazimo do zaključka da smo pesimistični da će nam biti bolje, ali smo srećni što nam nije još gore. Moguće je da to odražava pravu sliku društva, a moguće je i da laički zaključujemo na osnovu nepoznavanja različitih ispitivačkih metoda koje dovode do drugačijih odgovora, pa do daljnjeg ostajemo u sferi “mogućeg”, “verovatnog” i “neverovatnog”.

SVESNIJI SMO KAKO IZGLEDA NAJGORI MOGUĆI ŽIVOT

Dr Tamara Džamonja Ignjatović, redovna profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu, kaže za “Vreme” da je ovo mnogo složenija tema iako je pitanje vrlo jednostavno – koliko ste zadovoljni u životu – i da mnogo faktora utiče na subjektivnu procenu. Prema njenim rečima, istraživanja se vrše svake godine na uzorcima od po 1000 ispitanika u zemlji.

“Pošto je procena subjektivna i meri se na desetostepenoj lestvici od najboljeg do najgoreg mogućeg života, moguće je da smo samo svesniji kako stvarno izgleda najgori mogući život, pa još uvek pomislimo da i nismo toliko loše koliko bismo to mogli biti. Drugo, razlike između susednih 10-15 zemalja na listi su vrlo male, izražene su u decimalama. Prosečnu ocenu od 7-8 (na skali od 0-10) ima prvih 10-ak zemalja, a onda slede 20-ak zemalja u rasponu od 6-7, tako da razlika između 20. i 30. mesta nije velika, kao niti između 30. i 40. (oko 0,5 poena). Konačno, mnoge ‘srećnije’ zemlje beleže pad prosečnih vradnosti jer su verovatno oni sa višim stepenom blagostanja osetljiviji na pad kvaliteta života, a mi smo donekle i navikli da nemamo previsoka očekivanja, pa smo im se možda tako približili. Dakle, osim ranga, treba gledati i apsolutne vrednosti, da li smo možda svi pomalo ‘skliznuli’”, kaže profesorka.

Psiholozima ovi podaci iz istraživanja upravo pokazuju kako je važno uzeti u obzir da objektivni indikatori nisu nužno u visokoj korelaciji sa subjektivnim blagostanjem.

“Poznat je podatak da su ekonomski faktori, konkretno visina prihoda, dosledno povezani sa doživljajem zadovoljstva, ali korelacija nije visoka”, nastavlja Tamara Džamonja. “Odnosno – da kod onih koji imaju novac drugi faktori mogu uticati na nezadovoljstvo životom. I obrnuto, u nekim siromašnim zemljama Latinske Amerike doživljaj sreće je visok što je povezano sa kvalitetom socijalnih relacija i odsustva specifičnih stresora i pritisaka koji su prisutni u razvijenim zemljama. Zato je važno da pored statističkog podatka o prosečnom zadovoljstvu, imamo u vidu čitav niz faktora koji objašnjavaju ovaj podatak.”

A mladi u Srbiji, treći na listi srećnih u svetu?

“Moguće je da su kod nas mladi zaštićeniji od roditelja duže vreme, manji je pritisak na osamostaljivanje, ne očekuju se od njih veće obaveze i

odgovornosti, pa ova lagodna pozicija može biti deo razloga, bar kod jednog dela mladih”, kaže Tamara Džamonja Ignjatović.

“Istovremeno, možda su im i mala očekivanja, niske aspiracije. Za zadovoljstvo im je dovoljno da mogu da se druže sa prijateljima i izađu negde na piće, bez planova za putovanja po svetu, kupovinu stana (osim ako im to roditelji ne omoguće). Treće, mnogi od njih su usredsređeni na svoje potrebe, nezainteresovani za širi društveni kontekst, političke prilike, ne prate vesti iz zemlje i sveta, svesno ili nesvesno se isključuju od neprijatnih vesti.”

KAKO SE MERI SREĆA

Svetski izveštaj o sreći predstavlja rezultate međunarodnog anketnog istraživanja o zadovoljstvu životom. Postoje najmanje tri tačke oko kojih se može diskutovati, kao i kod svakog sličnog istraživanja, objašnjava za “Vreme” Vujo Ilić, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju odgovarajući na pitanje o metodologiji Galupovih istraživanja o sreći u svetu.

“Prvo i možda najvažnije pitanje je na koji način autori istraživanja operacionalizuju koncept sreće”, kaže Ilić. “Definisanje dobrog života je jedno od najstarijih i najkompleksnijih filozofskih pitanja, ali ispitanici u anketnom istraživanju odgovaraju na vrlo konkretne, jednostavne upite. Prva dilema je, dakle, da li pitanja koja postavljaju ispitanicima odražavaju ono što istraživači žele da saznaju od njih. Druga tema o kojoj može da se diskutuje jeste na koji način se sprovodi istraživanje i da li podaci dobijeni na uzorku odražavaju stavove cele populacije. Ovde se dotičemo teme reprezentativnosti uzorka, a na nju može uticati niz odluka o dizajnu istraživanja, uključujući način izbora ispitanika, veličinu uzorka, vremenski okvir i način intervjuisanja ispitanika. Treća tema za debatu je u kojoj meri se uopšte mogu upoređivati anketna istraživanja u različitim zemljama, posebno u veoma različitim kulturama. Pitanje je da li, čak i ako postoje reprezentativni uzorci u više zemalja i identični upitnici prevedeni na lokalne jezike, možemo potpuno isključiti mogućnost da će razlike u odgovorima ispitanika zapravo uvek biti uslovljene kulturnim razlikama i drugačijim shvatanjem postavljenog pitanja. Sva tri navedena problema nisu specifični samo za Svetski izveštaj o sreći. To je ambiciozan projekat i uvek mu se mogu naći slabosti, ali izgleda kao da pruža neke nove uvide u društvenu stvarnost i može poslužiti kao osnova za promišljanje i formulisanje politika.”

Vujo Ilić kaže da se u Srbija se u ovom istraživanju globalno ističe najvećim rastom kada se poredi sadašnja ocena zadovoljstva životom sa periodom kasnih dvehiljaditih ili pre deset godina. Ovaj rast bi, pre svega, trebalo razmatrati u kontekstu velikog skoka cele Centralne i Istočne Evrope i trenda izjednačavanja sa Zapadnom Evropom. Odmah posle Srbije, sledeće države čiji su rezultati najviše na svetu porasli od početka merenja su Bugarska i Letonija. Na globalnoj rang listi, Češka, Litvanija i Slovenija su sada na višoj poziciji nego Nemačka, Francuska i Amerika.

“U meri u kojoj možemo da se oslonimo na rezultate ovih istraživanja i ako verujemo da oni reflektuju stvarno osećanje dobrobiti, mislim da su ovo interesantni rezultati”, navodi Ilić. “Oni protivreče postojećim stereotipima zapadnih Evropljana o ‘depresivnim’ i ‘melanholičnim’ susedima na istoku. Možda su rezultati za Srbiju toliko iznenađujući jer su suprotstavljeni i našim stereotipima o nama samima”.

SREĆNI NAŠI MLADI

Ako su mladi u Srbiji među najviše rangiranim u svetu, a Srbija je na 37. mestu, onda je očigledno da su starije generacije mnogo manje srećne. Međugeneracijske razlike su ogromne u celom regionu Centralne i Istočne Evrope. Sreća opada sa godinama, što predstavlja drugačiji obrazac nego u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi.

“Dugo je postojalo uverenje, zasnovano na podacima sa Zapada, da je osećaj sreće visok u mladosti, opada u srednjem dobu i da se ponovo vraća u starosti”, kaže Vujo Ilić. “Taj obrazac se sada menja na Zapadu Evrope gde je osećaj sreće mladih u opadanju. U Americi su sada mladi manje srećni od starih, što predstavlja potpuno novu situaciju. Ali da se vratimo našem regionu, ovde su mladi najviše a stari najmanje srećni. Verovatno je korisno razmišljati o ovim razlikama u kontekstu proživljenih iskustava tih generacija. Starije generacije su preživele bolnu tranziciju, kao i ratove i raspad zemlje. Dobar život koji su imali za njih možda deluje nepovratno izgubljen. Ali mladi od 18 do 30 godina nisu osetili ovakve potrese u svom odraslom životu, krenuli su sa lošijom startnom pozicijom, ali su imali prilike za razvoj i izgleda da njihova međusobna povezanost i društvene interakcije čine da imaju manje negativnih a više pozitivnih emocija. Nijedno istraživanje ne treba uzimati zdravo za gotovo već treba posmatrati širu sliku akumuliranih saznanja o ovoj temi. Ali možda su ovi rezultati istraživanja dobar povod da se razmisli koliko se zapravo dobro razumeju mladi i koliko su predstave o njima ispravne.”

S tim u vezi, pitali smo nekoliko mladih osoba u kategoriji do 30 godina da li su iznenađeni rezultatom Srbije i mladih na listi srećnika. I jesu i nisu, realno ih to mnogo ne zanima, akcenat im je na društvenom, poslovnom i porodičnom (retko na političkom) životu, a oni koji odluče da ostanu u Srbiji gledaju da se kvalitativno i kvantitativno međusobno povežu kako znaju i umeju na svim onlajln i oflajn platormama.