Akcija "Pretraži i uništi" Severne alijanse slomila je talibanski režim. Osama bin Laden i drugi najvažniji lideri Al kaide nisu pohvatani i u zemlji je ostala "maksimalna pometnja". Prema zvaničnim američkim podacima, Avganistan je danas ponovo najveći prozvođač opijuma i hašiša na svetu
U Avganistanu – ništa novo. I dalje je sve u znaku pometnje, nemira i borbi: vrhovni komandant talibana Mula Mohamed Omar sastao se ovih dana sa drugim talibanskim vođama da bi se njihove snage reorganizovale za borbu protiv zvanične avganistanske vlasti i američkih snaga.
Portparol talibana koji se predstavio kao Saim Hamid Aga javio se agenciji Asošijeted pres (AP) da bi pročitao saopštenje za štampu u kome poručuje da su talibani osnovali Shuru (Savet) kojim rukovodi Mula Omar. Shura je imenovala četiri komiteta: vojni, politički, kulturni i ekonomski. Talibani poručuju da su u poslednje vreme odneli „nekoliko vojnih pobeda protiv najvećih neprijatelja islama i čovečanstva“.
Jedan od specijalista Asošijeted presa za Avganistan kaže da je u glasu „portparola“ prepoznao jednog od najortodoksnijih talibanskih vođa. Isto saopštenje od talibanskih boraca stiglo je na adresu AP-a i iz pakistanskog grada Pašfara.
AKTIVIRANjE SNAGA: Šef avganistanske obaveštajne službe Amrulah Saleh kaže da je u poslednje vreme lansirano nekoliko ovakvih saopštenja. Po njegovoj oceni, reč je o „psihološkom ratu, da se narodu poruči da se talibani spremaju za akciju“.
Zvanični američki izvori priznaju da su se snage talibana aktivirale u poslednje vreme. Militantne grupe i te kako pokazuju mišiće na istoku i jugu zemlje, veoma oštro napadaju koalicione snage, vladine zvaničnike, ali i pripadnike raznih humanitarnih organizacija koje pokušavaju da pomognu ovoj ratom razorenoj zemlji koju su Amerikanci bombardovali posle terorističkog napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. optužujući talibane da pomažu Osamu bin Ladena i njegove teroriste.
Talibani u svom obraćanju medijima tvrde da je jedan od njihovih glavnih vođa Sardar Aga poslednjih dana pobedio neprijateljske snage, da je poginulo deset američkih vojnika i da je pod svoju kontrolu stavio oblast Dai Chupan i Atghar u provinciji Zabul, gde se vode najžešće borbe između snaga koalicije, avganistanskih snaga i talibanskih boraca.
Asošijeted pres kaže da je ovu vest proverio kod američkih zvaničnika i da je u i-mejlu koji je agencija dobila iz američke vazduhoplovne vojne baze u Bagramu odgovoreno da su koalicione snage kojima rukovode američki oficiri izgubile prošlog meseca samo tri vojnika u provinciji Paktika, nekoliko kilometara od Barmala. Amerikanci izražavaju sumnju da postoji veća oblast u Avganistanu gde talibani drže vlast.
Predsednik avganistanske vlade Hamid Karzai je ovih dana bio u poseti Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Britaniji da bi zatražio nastavak dalje međunarodne pomoći.
Na ovu vest talibanski vođa Mula Omar je, prema rečima „portparola“, poručio: „Obećavamo avganistanskom narodu da će se sveti rat nastaviti sve dok stranci ne napuste našu zemlju, dok islamski zakoni, mir i bezbednost ne budu ponovo uspostavljeni u Avganistanu.“ Kao da talibani poručuju svetskoj javnosti: „Do viđenja, vidimo se u sledećem ratu!“
KRATKO PODSEĆANjE: Avganistan se nalazi na važnoj svetskoj raskrsnici: ovuda vode putevi koji spajaju Evropu sa Indijom i Kinom, pa su se na ovom severu iranske visoravni smenjvali Arapi, Turci, Mongoli, Rusi, Britanci… Sovjetske snage, „bratska pomoć“ koju je poslao Leonid Brežnjev, osvojile su Avganistan 1979, ali su se pod pritiskom mudžahedina, antikomunističkih snaga koje su pomagale i obučavale Sjedinjene Američke Države, Pakistan, Saudijska Arabija i drugi, povukle posle deset teških godina i pogibije oko 14.000 sovjetskih vojnika.
Borbe su se nastavile među raznim frakcijama mudžahedina i gospodara rata, da bi na kraju pobedili talibani koje su pomagali razni sponzori iz inostranstva. Talibani su izrasli u jaku političku snagu, prigrabili su svu vlast i na kraju se oteli svojim zaštitnicima iz inostranstva. Primenjuju šerijatski zakon, u najrigidnijem fundamentalističkom tumačenju.
Akcija „Pretraži i uništi“ Severne alijanse slomila je talibanski režim, a krajem 2001. u Bonu u Nemačkoj sastale su se vođe avganistanske opozicije i dogovorile se o konstituisanju Loje Džirge (Velike narodne skupštine): u junu iduće godine za predsednika Prelazne islamske države Avganistana (TISA) izabran je, tajnim glasanjem, Hamid Karzai.
Osama bin Laden i drugi najvažniji lideri Al kaide nisu pohvatani i u zemlji je ostala „maksimalna pometnja“, kako su analitičari opisivali situaciji u ovoj zemlji neposredno posle vojne akcije: u ovoj dozlaboga zabačenoj zemlji na severu iranske visije okružene Iranom, Tadžikistanom, Uzbekistanom, Turkmenistanom i Pakistanom čije planine i pećine izgledaju kao nestvarni pejzaž sa Meseca, nastavlja se potera za vođama Al kaide. Nastavlja se i neopisiva beda (28.717.000 stanovnika). Zemlja raspolaže zalihama rudnog bogatstva, ali gotovo da nema nikakvu infrastrukturu: oko 24,6 kilometara železnice i 21.000 kilometara puteva! Oskudeva i u vodi za piće.
Jedna grana međutim cveta: i prema zvaničnim američkim podacima Avganistan je danas ponovo najveći prozvođač opijuma i hašiša na svetu: proizvodnja maka, od kojeg se proizvodi heroin, proširila se u 2002. godini na 30.750 hektara i pored toga što su talibani bili iskorenili ovu kulturu. U zemlji su nikle brojne laboratorije za proizvodnju narkotika. Trgovina drogom stalni je izvor nestabilnosti u zemlji, američki obaveštajni podaci tvrde da neki vladini krugovi kontrolišu trgovinu drogom i puteve pranja novca. Prema zvaničnim statističkim podacima, 80-90 odsto heroina koji koriste narkomani u Evropi proizvedeno je od avganistanskog opijuma.
Zbog čega se stanar Bele kuće nameračio na Grenland? I zašto nije prvi predsednik koji je Danskoj nudio pare za zaleđeno ostrvo? Šta o svemu tome kažu Inuiti koji na njemu žive, zvanični Kopenhagen, Evropljani i ostali? U čemu leže stvarni američki interesi? Kako mogu izgledati koraci Vašingtona za preuzimanje Grenlanda? I koliko je realna američka okupacija ovog ostrva
Grenland je negostoljubivo ostrvo – oko 80 odsto teritorije prekriveno je ledom i u centralnim delovima ostrva temperatura je u proseku minus 31 stepen Celzijusa, a ume i da padne do minus 67. U takvim uslovima eksploatacija prirodnih resursa bušenjem i rudarenjem veoma je teška, ponekad i nemoguća
Rut, majka dvoje dece, koja stanuje na pet minuta peške od mesta pogibije Rene Gud i koja je prošla obuku za posmatranje poštovanja Ustava, kaže za “Vreme” da u danima nakon ubistva Rene Gud Mineapolis liči na poprište s obrisima građanskog rata i da agenti ICE idu od vrata do vrata, ali da su njene komšije još odlučnije da se suprotstave “njihovom teroru” nakon ove tragedije
Svedoci smo uznemiravajuće situacije: dok Evropljani brane suverenitet Ukrajine, Tramp je pogazio suverenitet Venecuele, a povodom Grenlanda preti suverenitetu Danske. Igra haosa tek je počela. Svetski lideri pokušavaju da pronađu odgovor kako da se suoče sa talasom Trampove nove izvedbe američkog imperijalizma. Posle vojne operacije u Venecueli nameće se pitanje šta taj agresivni, neokolonijalni potez, direktno suprotan međunarodnom pravu, znači za ostatak sveta
Verski režim u Iranu rešio je da i ovaj talas protesta uguši u krvi. To će mu poći za rukom ukoliko Sjedinjene Države ne intervenišu. Donald Tramp bi pre mogao biti zainteresovan za mini-bombardovanje nego za pokušaj promene režima
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
