Srpske muke „Svetog Majkla“

Strateško partnerstvo, podrška reformama, pregovori o Kosovu, saradnja sa Haškim tribunalom… to su za izveštače najvećeg broja beogradskih medija bile ključne teme vašingtonskih razgovora srpskog premijera Zorana Živkovića i šefa diplomatije državne zajednice Gorana Svilanovića.

Međutim, Informativno odeljenje jedne strane firme u Beogradu, „Sent Majkl enterprajz“, dostavilo je u ponedeljak 28. jula beogradskim medijima „Informaciju“ na tri strane o vašingtonskim poslovnim susretima premijera Živkovića u kojoj se, između ostalog, kaže: „U prvi plan izašlo je sporno pitanje privatizacije firme ‘Jelen Do’, premijeru je naglašeno da je američka vlada veoma zabrinuta zbog celokupne situacije oko te privatizacije, da je to pitanje stiglo do američkog Kongresa i da bi moglo da nanese velike štete u odnosima dveju zemalja, da je premijer obećao da će izvršiti snažan uticaj da se isprave sve neregularnosti i povrati narušeno poverenje u celokupan proces privatizacije u Srbiji i da su američki investitori bili veoma zadovoljni pažnjom koju je premijer posvetio problemu u vezi s privatizacijom firme ‘Jelen Do’.“

„INFORMACIJE„: Istog dana kabinet premijera saopštio je da je Živković sa čuđenjem primio vest o „Informaciji“ firme „Sent Majkl“ i demantovao tvrdnje njenog Informativnog odeljenja, navodeći da niko od zvaničnika SAD nije u razgovorima pominjao probleme u privatizaciji niti se govorilo o nekom konkretnom primeru. Jedino je, kaže se u saopštenju kabineta premijera Živkovića, u odvojenom razgovoru s premijerom vlasnik „Sent Majkla“ Valter Mihailović pomenuo slučaj kamenoloma „Jelen Do“, na šta mu je premijer dao punu informaciju o toku privatizacije i zamolio ga, ako ima još neke primedbe, da ih u roku od osam dana uputi Vladi Srbije.

Pre nego što je Živković krenuo u posetu, objavljen je još jedan demanti, ovog puta Ambasade SAD u Beogradu a na tvrdnje američkih advokata firme „Sent Majkl“ da na put u Vašington nije krenuo i ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović jer je zbog nepravilnosti u srpskoj privatizaciji postao nepoželjna osoba kojoj je zabranjen ulazak u Ameriku. Ambasada SAD saopštila je tada da nije bilo ni planirano da ministar Vlahović kao član delegacije putuje u posetu Vašingtonu.

Istog dana, 28. jula, Miodrag Obradović, tehnički direktor firme „Sent Majkl“ izjavio je za „Vreme“: „Mi smo digli veliku buku i u američkom Kongresu i Stejt departmentu, premijer Živković nosio je u Ameriku informaciju o tenderima za ‘Jelen Do’ i Beogradsku pekarsku industriju na kojima smo mi učestvovali. Živković je obećao u Americi da će, čim se vrati u Beograd, od nas tražiti kompletnu dokumentaciju i da će se truditi da sve to vrati na početni nivo. To je ‘gore’ u Vašingtonu obećano američkim zvaničnicima i baš spremamo za javnost saopštenje i fotografiju gospodina Voltera Mihailovića sa premijerom Živkovićem. Poslaćemo fotografiju i vašoj redakciji. ‘Gore’ u Vašingtonu postoje i izjave Karmen grupe, ‘Stenlija Morgana’, čak je i Boing postavio pitanje ‘Jelen Dola’.“

A na pitanje o neodlasku ministra Vlahovića u SAD, Obradović odgovara: „Jedino smo to pogrešili. On zaista nije trebalo da bude u delegaciji. Ali, saznali smo da je ministar Vlahović ‘gore’ nepoželjna osoba, to je zvaničan stav američke administracije, dobićemo dokumenta o tome, ne znam iz kojih razloga je on nepoželjan u SAD.“

Za potvrdu ovako važne informacije koja stiže iz jedne privatne strane kompanije, „Vreme“ je zatražilo informaciju na nadležnom mestu. Upućen je zvaničan dopis Odeljenju za štampu Ambasade SAD u Beogradu i u utorak 29. jula dobili smo sledeće obaveštenje: „U vezi sa Vašim pitanjem upućenim američkoj ambasadi u Beogradu 29. jula 2003. godine o navodnoj zabrani ulaska u SAD za ministra za privatizaciju Vlahovića, obaveštavamo Vas sledeće:

– ministru Vlahoviću nije zabranjen ulazak u SAD, niti je proglašen za nepoželjnu osobu. Informacija o navodnoj zabrani koja je navedena u Vašem dopisu je potpuno neosnovana i nema utemeljenje u istinitim činjenicama. Ambasada SAD.“

TENDER No 1: Pokušaj firme „Sent Majkl“ da internacionalizuje svoje viđenje jednog dela srpske privatizacije samo je finale njenog neuspešnog učešća u kupovini tri ovdašnja preduzeća: Kolubara–Gas beton, kamenolom „Jelen Do“ i Beogradska pekarska industrija.

„Sent Majkl enterprajz“ osnovao je pre dve godine američki državljanin Vladimir Valter Mihailović, roditeljskim poreklom iz kolubarskog sela Baroševac. „Registrovani smo, kao i sve strane firme, s početnim kapitalom od pet hiljada dolara i do sada smo narasli na 700.000 dolara. U registraciji firma ima sve osnovne delatnosti, od proizvodnih do investicionih, a formirana je prvenstveno kao investicioni fond i zapošljava oko 20 radnika“, kaže za „Vreme“ tehnički direktor Miodrag Obradović i objašnjava da je beogradski „Sent Majkl enterprajz“ u investicionom delu povezan u „Sent Majkl grupu“ u kojoj se nalaze i američke firme „Stenli Morgan“, Karmen grupa, jaka investiciona kuća Renova (vlasnik Endi Troter iz Njujorka) i ruski partneri od kojih su najznačajniji Sual (treća firma u svetu po proizvodnji aluminijuma), Tjumenska naftna kompanija (TNK) i velika investiciona kuća Sovlink. Većinski vlasnik i predsednik upravnih odbora poslednje dve firme je Viktor Veksemberg, prema časopisu „Forbs“ jedan od 140 najbogatijih ljudi na svetu. Ta investicijska grupa sprema se, po rečima Obradovića, da privatizuje Kombinat aluminijuma u Podgorici, pa se tim povodom Veksemberg nedavno na Svetom Stefanu susreo sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem, pošto međunarodnu korporaciju Sual interesuje samo primarni aluminijum.

Poreklo Valtera Mihailovića i 11 godina radnog staža u „Kolubari“ Miodraga Obradovića bili su, po Obradovićevim rečima, jak povod da se „Sent Majkl“ prijavi na tender za kupovinu firme Kolubara–Gas beton. Pošto sâm nije ispunjavao uslove tendera, „Sent Majkl“ je kao lider ušao u konzorcijum sa Lukom Bar i firmom Energoprojekt-industrija. U Agenciji za privatizaciju kažu da „Sent Majkl“ posmatran sâm nije ispunjavao nijedan od dva važna uslova na tenderu: nema iskustva u toj industriji ni ostvaren godišnji prihod od deset miliona dolara. Ali zato Luka Bar i Energoprojekt-industrija (sa tri odsto učešća u konzorcijumu) ispunjavaju sto odsto uslova.

Luka Bar biće „Sent Majklu“ udarni i finansijski i proizvodni argument i na tenderu za kamenolom „Jelen Do“. Na pitanje otkud takva saradnja sa Lukom Bar, tehnički direktor „Sent Majkla“ Miodrag Obradović kaže „da je on četiri-pet godina savetnik za investicioni deo i revitalizaciju mašinskog dela u Luci Bar, pa je tako u septembru 2002. godine potpisan ekskluzivni ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji po kome „Sent Majkl“ zastupa Luku Bar kod stranih investitora i pokušava da joj obezbedi povoljne kredite“.

Na otvaranju ponuda za prodaju Gas betona konstatovano je da postoji i ponuda nemačke kompanije Ksela (odnosno bivše firme Itong, čiju licencu ima Gas beton). „Sent Majkl“ je ponudio 1,75 miliona dolara u kešu, a Ksela 3,5 miliona dolara. Najavljena investicija „Sent Majkla“ bila je na dve godine 24 miliona dolara i predviđala je izgradnju fabrike briketa i fabrike elektroda. Ksela je ponudila investiciju od 10,2 miliona dolara. Za pobednika je proglašena Ksela, a „Sent Majkl“ se žalio. Posle analize svih relevantnih činjenica i dokumenata, Ministarstvo za privatizaciju odbilo je prigovore „Sent Majkla“. Direktor Obradović tim povodom kaže: „Do današnjeg dana na tri naša zahteva nismo dobili odgovore ni od Agencije ni od Ministarstva finansija da nam pokažu način bodovanja i obrazlože pobedu Ksele. Advokat Džejn Džajmo iz njujorške kancelarije ‘Džajmo i Vitburg’ poslao je tri prigovora Ministarstvu za privatizaciju, ali nema odgovora. Ovih dana pokrenuli smo međunarodnu arbitražu i videćemo kako će se to rasplesti. Za nas je simptomatično da ni posle tri meseca Ksela nije isplatila ni keš ni performans bond (garanciju za dobro izvršenje posla) za investicioni i socijalni program.“

TENDER No 2: I na tenderu za kupovinu kamenoloma „Jelen Do“ firma „Sent Majkl“ ušla je u konzorcijum sa Lukom Bar koja je ispunjavala oba tenderska uslova: bavi se proizvodnjom i prometom građevinskog materijala i ima promet od 15 miliona dolara u 2001. godini. Ubistvo premijera Đinđića odvratilo je pet-šest velikih firmi (Karneus, Lojs, Plena, Haniel, Fels), koje su otkupile tendersku dokumentaciju da učestvuju na tenderu. U trci su ostali konzorcijum „Gradac 97“ iz Čačka, konzorcijum „Sent Majkl“ i hrvatska firma „Cement-Našice“. Na otvaranju je konstatovano da je ponuda „Sent Majkla“ najbolja.

„Već tada su nam upućeni signali iz političkih i privrednih krugova da ćemo vrlo teško dobiti ‘Jelen Do’“, kaže direktor Obradović, ali odbija da navede imena ljudi i institucija iz kojih su stizali takvi nagoveštaji. A zatim kaže: „Mi smo ponudili 3,7 miliona dolara u kešu i 11,5 miliona dolara za investicije u prvoj godini, ali ne da bismo se dobro bodovali, nego da što pre podignemo resurse firme kako bismo bili spremni za izgradnju putne mreže u Srbiji. Za socijalni program ponudili smo 800.000 dolara. U investicionom programu bila je predviđena izgradnja fabrike silikatne opeke, odnosno bele fasadne cigle.“

Zanimljivo je da je Miodrag Obradović u septembru 2000. godine, kao tada ovlašćeno lice beogradske korporacije Manex, nudio preduzeću Kolubara-Gas beton istu tu fabriku za proizvodnju silikatne opeke za sumu od oko 500.000 dolara. Tri godine kasnije oprema za istu fabriku silikatne opeke ugrađena je u investicioni program koji „Sent Majkl“ nudi kamenolomu „Jelen Do“, ali je ovog puta cena – 6,5 miliona dolara.

Tu temu niko posebno nije istraživao, a „Vreme“ ima dokumentaciju iz koje se vidi da je reč o istoj opremi.

Početkom juna 70 odsto kapitala kamenoloma „Jelen Do“ prodato je konzorcijumu „Sent Majkl“ i Luka Bar. Zbog izuzetno visokog nivoa predviđenih investicija u prvoj godini privatizacije, Tenderska komisija zahtevala je da celokupan iznos investicionog i socijalnog programa bude stoprocentno pokriven bankarskim garancijama za dobro izvršenje posla (performans bond).

„To je presedan koji nije zabeležen u međunarodnoj praksi“, kaže Obradović i dodaje da „Sent Majkl“ nije za to bio spreman, predlagano je da se ide do 40 odsto, ali Agencija je ostala pri svom stavu i „Sent Majkl“ je potpisao kupoprodajni ugovor u kome je stajalo da u roku od 20 radnih dana isplati i keš (3,7 miliona dolara) i performans bond (11,5 miliona dolara).

„Iako ne bi trebalo, mi imamo šest kupoprodajnih ugovora drugih firmi koje smo poslali za Ameriku i američka javnost videće kakvi su ti kupoprodajni ugovori a šta stoji u našem za ‘Jelen Do’. U tim ugovorima ima firmi koje su davale za investicije 42 miliona dolara, a performans bond im je bio dva miliona dolara“, kaže Miodrag Obradović. A na pitanje da li Tenderska komisija ili Agencija za privatizacija ima po zakonu pravo da traži po svom nahođenju visinu performans bonda, Obradović kaže da ima pravo, ali da internacionalni propisi i praksa kažu da nigde do sada nije zabeleženo više od 25 odsto.

Na kraju je „Sent Majkl“ pristao da sa sto odsto, dakle 11,5 miliona dolara, osigura performans bond, ali je zbog proslave Dana nezavisnosti tražio produženje roka za još 20 dana. Tenderska komisija odlučila je sa tri prema dva glasa da ne produži rok i tako je „Sent Majkl“ izgubio na tenderu za kupovinu kamenoloma „Jelen Do“, pa je podneo tužbu Trgovinskom sudu u Beogradu na ceo proces prodaje i traži privremenu meru dok se situacija ne razjasni.

Ceo posao prodaje kamenoloma „Jelen Do“ za „Sent Majkl“ je pod velikom sumnjom. Miodrag Obradović tim povodom tvrdi: „U vreme prodaje preduzeća član Tenderske komisije Radosav Tanasković, inače predsednik Sindikata kamenoloma, javio se telefonom vlasniku ‘Sent Majkla’ Valteru Mihailoviću i rekao da je pod velikim pritiscima, da je primio pare i pitao da li bi firma ‘Sent Majkl’ njemu refundirala ako on vrati taj novac i da li bismo ga zaštitili“.

U izjavi za „Vreme“ Radosav Tanasković, predsednik sindikata kamenoloma „Jelen Do“, kaže da je spremio tužbu za neistine koje su već izneli Obradović i firma „Sent Majkl“ na konferenciji za štampu u Beogradu i da će toj tužbi samo pridodati Obradovićevu tvrdnju iznetu u „Vremenu“. „To su apsolutne neistine i meni samo preostaje da ih nateram da to dokažu na sudu. Kad nisu uspeli da me nateraju da promenim mišljenje u vezi s prodajom kamenoloma, onda su počeli da me blate i to govori kakvi su oni ljudi. Dobro je da nauče da se za javnu reč u Srbiji može i krivično odgovarati“, izjavio je Tanasković.

TENDER No 3: Treći tender na kome je „Sent Majkl“ „ostao kratkih rukava“ jeste privatizacija Beogradske pekarske industrije. U posao se ponovo ide sa Lukom Bar koja ispunjava uslov od deset miliona dolara godišnjeg prometa, ali i sa konzorcijumom radnika s kojim je obezbeđen uslov da je „kupac iz branše više od tri godine“. Drugi ponuđač na tenderu bio je konzorcijum koji čine Finartis (firma sa Kajmanskih ostrva), Areks i MK Komerc, a treći ponuđač je bio konzorcijum kiparski Ist point sa Žitomlinom.

Tehnički direktor „Sent Majkla“ Miodrag Obradović ovako opisuje događaje oko privatizacije Beogradske pekarske industrije: „Na otvaranju ponuda ispostavilo se da nama nedostaju četiri dokumenta i mi smo ih dostavili u roku od 24 sata. Zatim, na sastanku svih ponuđača ispostavlja se da treba da obezbedimo još osam dokumenata. Tenderska komisija dala nam je još jedan rok i mi smo obezbedili i te papire. Onda, za Komisiju nije bio dobar Ugovor o konzorcijumu, pa smo i to ispravili, ali nam je rečeno da ni to ‘nije u skladu sa pozitivnim propisima’. To je bio dokaz za našu eliminaciju sa tendera za BPI. Mi na sve to šaljemo prigovor Ministarstvu za privatizaciju u kome kažemo da je to flagrantno kršenje propisa, ali do danas nismo dobili nikakav odgovor. Konačna odluka Tenderske komisije, Agencije i Ministarstva jeste da se tender za BPI poništi zbog nedovoljnih investicija. A mi smo ponudili 35 miliona dolara. Za ovaj tender sigurno ćemo ići na međunarodnu arbitražu.“

Umesto bilo kakvog zaključka citiramo poslednju vest vezanu za ovaj slučaj koja je stigla kad je završavan ovaj tekst (utorak uveče 29. jul) i koja glasi:

(Beta) – „Agencija za privatizaciju i direktor centra za tendere Katarina Tončić podneli su krivičnu prijavu protiv vlasnika kompanije ‘Sent Majkl enterprajz’ Vladimira Valtera Mihailovića i predstavnika konzorcijuma zaposlenih u Beogradskoj pekarskoj industriji (BPI) Zdravka Jankovića. Prijava je podneta zbog krivičnog dela kleveta, jer su Mihailović i Janković javno iznosili ocene da su favorizovani kupci i da je postupak tenderske prodaje BPI sproveden nezakonito.

Prema obrazloženju Agencije za privatizaciju, ponuda ‘Sent Majkla’ za kupovinu 70 odsto kapitala BPI je diskvalifikovana zbog nepotpune dokumentacije. Toj kompaniji je, kako se ističe u sopštenju Agencije za privatizaciju, dva puta pružena mogućnost da dopuni dokumentaciju, ali do isteka roka ona nije kompletirana prema uslovima tendera.“