Goran Mekić, koji živi i radi u kibucu Negev, na četiri i po kilometra od pojasa Gaze, oglašava se na društvenoj mreži "X" i od početka rata u Izraelu piše o svom iskustvu o sukobu između Hamasa i Izraela
„Noam (školski drug mog Daniela) i Alma Orr su u Izraelu ali njihovi proditelji nisu sa njima. Majku im je ubio Hamas 7. oktobra, dok im je otac i dalje u Gazi i nije pište zajedno sa njima“, objavio je na svojoj Fejsbuk stranici Srbin Goran Mekić, koji je živeo i radio u kibucu Negev, na četiri i po kilometra od pojasa Gaze, dakle je raseljen kao i 123.000 ljudi odatle i nalazi se u nekom od hotela u Izraelu. On oglašava na društvenoj mreži „X“ i od početka rata u Izraelu piše o svom iskustvu o sukobu između Hamasa i Izraela, pisao je Blic.
Ноам (школски друг моје Даниел) и Алма Ор су у Израелу, али неће имати родитеље да буду са њима… Њихова мајка је убијена од стране Хамаса 7 октобра, а њихов отац је још увек у Гази и није пуштен зсједно са њима. 💔🙏🏿 pic.twitter.com/d8a2CPpK3W
„Razredi su prepolovljeni. Eškol je mala opština uz Gazu. Oko 12.000 ljudi i većina se lično i poznaje.Svi imaju nekog koga su izgubili Ili ko je kidnapovan od strane Hamasa i islamskog džihada i odveden u Gazu. Preko 1.300 ljudi je ubijeno, više od 3.500 ranjeno, a preko 150 kidnapovano. Među njima ima i beba, dece, bolesnih, starijih ljudi, pisao je tada Goran.
On je takođe dnas objavio i da je Hila Rotem Šosani, 13 godina iz kibuca Beeri, vraćena kući iz Hamasovog zatočeništva, ali bez majke Raje, koja je takođe kidnapovana i ostala u Gazi.
Foto: Fejsbuk
„Ovo je u suprotnosti sa sporazumom na koji je Hamas pristao, sporazumom koji kaže da neće odvajati majke od njihove dece kada budu pušteni na slobodu,“ naveo je u Facebook postu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Režim ne zna kud udara. To se vidi po, čak i za njegove standarde učestalim, javnim obraćanjima nepomenika. Vidi se i po tome što je pogubljen i konfuzan, a često se građanima obraća i u vidno alkoholisanom stanju. Samokontrola nikada nije bila njegova jača strana, a sada je potpuno nestala. Slabost se ogleda i u metodi borbe protiv masovnog studentskog i građanskog pokreta. Metoda se zove – majmunsko oponašanje. Njihov položaj je sve gori kako vreme odmiče. Ne samo na političkom nego i na ekonomskom planu. Plate kasne, budžetska sredstva su sve tanja
Opozicija i njoj naklonjena javnost očekuje veći angažman Evropljana kada je u pitanju srpski politički prostor, vlast takve najave koristi da argumentuje tezu o obojenoj revoluciji, ali bi sa radošću ugostila bilo koga sa te strane, posebno ako daju neke pare. Čini se da i jedna i druga strana preteruju: niti će Evropa doći da nam organizuje izbore, niti će više stizati bilo kakva lova kojom će vlast da krpi budžetske rupe nastale vanrednim korupcionaškim troškovima
Vojska Srbije nema kapacitet da izvede paradu poput nekadašnje JNA, koja je 1985. godine imala više od 300.000 pripadnika, a na poslednju paradi 9. maja te godine direktno je izvela njih 6.690. Plus prateće službe, kojih je bilo više od 4.000. Na toj paradi bila su borbena sredstva koja će se pokazati i sad, 40 godina kasnije. Reč je o tenkovima M-84, helikopterima “gazela”, avionima “orao” i “super galeb G-4”, oklopnim transporterima i kamionima. Sada će svi oni biti predstavljeni kao “modernizovana čuda” iako su im odavno istekli resursi
Glas svakog fakulteta, ali i mogućnost stavljanja veta uz obavezan intervju i prihvatanje ideološkog minimuma, deo su procesa kroz koji svaki potencijalni kandidat za “studentsku listu” mora da prođe, saznaje “Vreme”. Iako Aleksandar Vučić žali što njegov protivnik još nema lik, studenti baš strateški ne žele da vlastima i tabloidima daju mogućnost za satanizaciju izabranih ljudi
Kao sa statistima na naprednjačkim okupljanjima, predsednik Srbije nema sreće ni sa siledžijama: em ih je malo, em su sitna boranija. Da nemaju policijski kordon iza leđa, davno bi ih narod razjurio. Ovako zavise od tetošenja onih koji bi ih – da je zakona i pravde u Srbiji – morali hapsiti. Prosto rečeno, jadni su i oni, a i ovi koji ih angažuju
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
