“Zemlje koje vodi Evropska narodna partija često zažmure kada je reč o njihovom partijskom prijatelju Vučiću. Pored toga, Evropska unija ima ekonomske interese u Srbiji, koje mnogi evropski lideri ne žele da ugroze”, kaže Andreas Šider, dodajući da nije optimističan da će ta briselska zavesa ćutanja o autokratizaciji Srbije uskoro pasti
Andreas Šider, šef delegacije Socijaldemokratske partije Austrije u Evropskom parlamentu i član Odbora za spoljne poslove, upućen je u zbivanja u regionu. Bio je posmatrač na izborima u Srbiji, a takođe, nemali broj puta kritikovao je nasilje režima u Beogradu nad građanima, kao i odsustvo reakcije Evropske unije.
Za “Vreme”, Šider se, između ostalog, osvrće na ovdašnju političku krizu, na to kako bi EU trebalo da se ponaša prema Beogradu, kao i na trenutni međunarodni položaj Srbije. Intervju je vođen putem elektronske pošte.
“VREME”: Kako biste opisali prethodnih skoro deset meseci u Srbiji nekome u Evropi ko ne prati situaciju – koji su glavni uzroci i posledice političke krize?
ANDREAS ŠIDER: Već sam govorio o tome. Eskalacija nasilja u Srbiji poslednjih nedelja je bez presedana. Napadi na opozicione političare i demonstrante šokantni su i moraju biti najoštrije osuđeni. Režim u Srbiji je i ranije posezao za nesrazmernom policijskom silom. Međutim, Vučić, koji je sada pod pritiskom zbog protesta, podiže to nasilje na novi nivo. On kleveta demonstrante, nazivajući ih kriminalcima i otvoreno preti sopstvenim građanima.
Kako vidite moguće rešenje ove krize?
Jednostavno je – građani već dugo žele promenu vlasti, ali se vladajuća struktura tome opire silom.
Šta događaji u Srbiji govore o stabilokratiji, odnosno njenom “drugom licu”? Mogu li se iz njih izvući univerzalnije pouke?
Status kandidata za članstvo u EU ne znači automatski i demokratizaciju same zemlje. Evropska unija mora da bude stroža i doslednija u procesu pristupanja: ako neka zemlja napreduje, moramo ispuniti svoja obećanja i ne možemo je zauvek držati u čekaonici. Ali ako neka zemlja ide u pogrešnom pravcu i krši osnovne principe EU, moramo zamrznuti finansijsku podršku.
Bili ste posmatrač na izborima u Srbiji. Mislite li da su pošteni izbori uopšte mogući i pod kojim uslovima?
Spisak nepravilnosti na prethodnim izborima bio je dug: fantomski birači, kupovina glasova, pristrasno medijsko izveštavanje. Da bi izbori bili zaista demokratski, takve stvari ne smeju da se ponove. U sadašnjem okruženju teško je garantovati uslove za slobodne i fer izbore.
Proevropski orijentisani građani Srbije, kao i mnogi studenti koji Evropu doživljavaju kao “svoju”, razočarani su reakcijom Brisela na ovdašnja kršenja ljudskih prava i druge manjkavosti sistema. Kako objašnjavate tu, kako ste je nazvali, “zavesu ćutanja”?
Srbija je blizak partner mnogim evropskim zemljama, pa i Austriji u vreme bivšeg kancelara Kurca. Posebno zemlje koje vodi Evropska narodna partija (EVP) često zažmure kada je reč o njihovom partijskom prijatelju Vučiću. Pored toga, Evropska unija ima ekonomske interese u Srbiji, koje mnogi evropski lideri ne žele da ugroze.
Mislite li da će ta zavesa ćutanja uskoro pasti?
Nadam se, ali nisam previše optimističan.
Kako vidite trenutnu međunarodnu poziciju Srbije? Gde Srbija zapravo stoji, bez obzira na zvanično proklamovane puteve?
Srbija pokušava da igra na dve strane – da ima koristi od pretpristupne podrške EU, ali i od ekonomskih odnosa sa Unijom. Međutim, Srbija je napustila evropski put ne samo kroz način na koji tretira svoje građane, već i zbog bliskosti s Putinom i odbijanja da se uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije.
Sredinom avgusta austrijski kancelar Kristijan Štoker bio je u zvaničnoj poseti Beogradu. Neki mediji su izveštavali da je Vučiću doneo neprijatne poruke, dok su provladini sve prikazivali idilično. Kakva je, prema vašem saznanju, bila atmosfera posete i koje su bile glavne poruke?
Ne znam detalje posete, ali austrijski mediji su je predstavili i kao skladnu i kao kritičnu zbog brutalnih napada. Kancelar Štoker je pozvao na reforme i rekao da Srbija pripada evropskoj porodici. Kao što sam već naveo, konzervativna Austrijska narodna partija ima istorijski bliske odnose sa Vučićem.
Srpska zajednica u Beču broji oko 200000 ljudi. Kako izgleda njihov život tamo, koliko su integrisani i koliko ste u kontaktu s njima?
Srpska dijaspora u Beču i Austriji visoko je cenjen deo našeg društva. Zbog geografske blizine, prirodno je da postoji velika dijaspora iz celog regiona. U stalnom sam kontaktu sa tim ljudima, što je ključno da bih razumeo njihove brige.
Ćacilend nije samo bizarnost, kažu sagovornici „Vremena“, već ima razne funkcije. Držanje tog rugla u centru grada košta vlast, ali bi je još više koštalo da je sada ukloni i prizna svojevrsni poraz
Ruglo u centru Beograda klasičan je paramilitarni kamp koji “čuva” prostor za proteste protiv vlasti i koji je spreman za upotrebu sile nad kritičarima režima, kao što se i dešava. Dalje – to je i neka vrsta odbrambenog garnizona jer se režim zaista plaši demonstranta. Reč je i o mestu sa kog se građani kontinuirano provociraju. U svakom slučaju, u pitanju je zatvorena, organizovana i militarizovana struktura koja ima komandni štab, jasnu hijerarhiju, obezbeđenje, kontrolu prostora, ulaza i izlaza, uz prisustvo uniformisanih i poluuniformisanih ljudi pod zaštitom policije
“Ako kritikujete, optuže vas da rušite državu; ako se samožrtvujete – ćute. Štrajk glađu bi trebalo da ukaže društvu na to u kakvoj se poziciji čovek našao kada mu ništa drugo ne preostaje”, kaže za “Vreme” profesor Oliver Tošković. “Postupak Hrke i reakcija onih koji su je podržali pokazuju da postoji spremnost i istrajnost u borbi iako je ta borba dugotrajnija nego što bismo želeli”, zaključuje u našem nedeljniku profesorica Tamara Džamonja Ignjatović
“Kroz istraživanja koje pratimo ne vidimo da se dešava ništa što pokazuje da su građani razočarani i da apstinenti žele da se vrate u apstinenciju. Ljudi su i te kako rešeni da kada god dođu izbori, izađu i glasaju protiv SNS. A to vam pokazuju i trenuci velikih mobilizacija u društvu”
Kako su maturanti u blokadi postali studeni u blokadi, šta misle o sebi i drugima i za kakvu se Srbiju bore
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
