“Zemlje koje vodi Evropska narodna partija često zažmure kada je reč o njihovom partijskom prijatelju Vučiću. Pored toga, Evropska unija ima ekonomske interese u Srbiji, koje mnogi evropski lideri ne žele da ugroze”, kaže Andreas Šider, dodajući da nije optimističan da će ta briselska zavesa ćutanja o autokratizaciji Srbije uskoro pasti
Andreas Šider, šef delegacije Socijaldemokratske partije Austrije u Evropskom parlamentu i član Odbora za spoljne poslove, upućen je u zbivanja u regionu. Bio je posmatrač na izborima u Srbiji, a takođe, nemali broj puta kritikovao je nasilje režima u Beogradu nad građanima, kao i odsustvo reakcije Evropske unije.
Za “Vreme”, Šider se, između ostalog, osvrće na ovdašnju političku krizu, na to kako bi EU trebalo da se ponaša prema Beogradu, kao i na trenutni međunarodni položaj Srbije. Intervju je vođen putem elektronske pošte.
“VREME”: Kako biste opisali prethodnih skoro deset meseci u Srbiji nekome u Evropi ko ne prati situaciju – koji su glavni uzroci i posledice političke krize?
ANDREAS ŠIDER: Već sam govorio o tome. Eskalacija nasilja u Srbiji poslednjih nedelja je bez presedana. Napadi na opozicione političare i demonstrante šokantni su i moraju biti najoštrije osuđeni. Režim u Srbiji je i ranije posezao za nesrazmernom policijskom silom. Međutim, Vučić, koji je sada pod pritiskom zbog protesta, podiže to nasilje na novi nivo. On kleveta demonstrante, nazivajući ih kriminalcima i otvoreno preti sopstvenim građanima.
Kako vidite moguće rešenje ove krize?
Jednostavno je – građani već dugo žele promenu vlasti, ali se vladajuća struktura tome opire silom.
Šta događaji u Srbiji govore o stabilokratiji, odnosno njenom “drugom licu”? Mogu li se iz njih izvući univerzalnije pouke?
Status kandidata za članstvo u EU ne znači automatski i demokratizaciju same zemlje. Evropska unija mora da bude stroža i doslednija u procesu pristupanja: ako neka zemlja napreduje, moramo ispuniti svoja obećanja i ne možemo je zauvek držati u čekaonici. Ali ako neka zemlja ide u pogrešnom pravcu i krši osnovne principe EU, moramo zamrznuti finansijsku podršku.
Bili ste posmatrač na izborima u Srbiji. Mislite li da su pošteni izbori uopšte mogući i pod kojim uslovima?
Spisak nepravilnosti na prethodnim izborima bio je dug: fantomski birači, kupovina glasova, pristrasno medijsko izveštavanje. Da bi izbori bili zaista demokratski, takve stvari ne smeju da se ponove. U sadašnjem okruženju teško je garantovati uslove za slobodne i fer izbore.
Proevropski orijentisani građani Srbije, kao i mnogi studenti koji Evropu doživljavaju kao “svoju”, razočarani su reakcijom Brisela na ovdašnja kršenja ljudskih prava i druge manjkavosti sistema. Kako objašnjavate tu, kako ste je nazvali, “zavesu ćutanja”?
Srbija je blizak partner mnogim evropskim zemljama, pa i Austriji u vreme bivšeg kancelara Kurca. Posebno zemlje koje vodi Evropska narodna partija (EVP) često zažmure kada je reč o njihovom partijskom prijatelju Vučiću. Pored toga, Evropska unija ima ekonomske interese u Srbiji, koje mnogi evropski lideri ne žele da ugroze.
Mislite li da će ta zavesa ćutanja uskoro pasti?
Nadam se, ali nisam previše optimističan.
Kako vidite trenutnu međunarodnu poziciju Srbije? Gde Srbija zapravo stoji, bez obzira na zvanično proklamovane puteve?
Srbija pokušava da igra na dve strane – da ima koristi od pretpristupne podrške EU, ali i od ekonomskih odnosa sa Unijom. Međutim, Srbija je napustila evropski put ne samo kroz način na koji tretira svoje građane, već i zbog bliskosti s Putinom i odbijanja da se uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije.
Sredinom avgusta austrijski kancelar Kristijan Štoker bio je u zvaničnoj poseti Beogradu. Neki mediji su izveštavali da je Vučiću doneo neprijatne poruke, dok su provladini sve prikazivali idilično. Kakva je, prema vašem saznanju, bila atmosfera posete i koje su bile glavne poruke?
Ne znam detalje posete, ali austrijski mediji su je predstavili i kao skladnu i kao kritičnu zbog brutalnih napada. Kancelar Štoker je pozvao na reforme i rekao da Srbija pripada evropskoj porodici. Kao što sam već naveo, konzervativna Austrijska narodna partija ima istorijski bliske odnose sa Vučićem.
Srpska zajednica u Beču broji oko 200000 ljudi. Kako izgleda njihov život tamo, koliko su integrisani i koliko ste u kontaktu s njima?
Srpska dijaspora u Beču i Austriji visoko je cenjen deo našeg društva. Zbog geografske blizine, prirodno je da postoji velika dijaspora iz celog regiona. U stalnom sam kontaktu sa tim ljudima, što je ključno da bih razumeo njihove brige.
Zbog čega se stanar Bele kuće nameračio na Grenland? I zašto nije prvi predsednik koji je Danskoj nudio pare za zaleđeno ostrvo? Šta o svemu tome kažu Inuiti koji na njemu žive, zvanični Kopenhagen, Evropljani i ostali? U čemu leže stvarni američki interesi? Kako mogu izgledati koraci Vašingtona za preuzimanje Grenlanda? I koliko je realna američka okupacija ovog ostrva
Grenland je negostoljubivo ostrvo – oko 80 odsto teritorije prekriveno je ledom i u centralnim delovima ostrva temperatura je u proseku minus 31 stepen Celzijusa, a ume i da padne do minus 67. U takvim uslovima eksploatacija prirodnih resursa bušenjem i rudarenjem veoma je teška, ponekad i nemoguća
Rut, majka dvoje dece, koja stanuje na pet minuta peške od mesta pogibije Rene Gud i koja je prošla obuku za posmatranje poštovanja Ustava, kaže za “Vreme” da u danima nakon ubistva Rene Gud Mineapolis liči na poprište s obrisima građanskog rata i da agenti ICE idu od vrata do vrata, ali da su njene komšije još odlučnije da se suprotstave “njihovom teroru” nakon ove tragedije
Svedoci smo uznemiravajuće situacije: dok Evropljani brane suverenitet Ukrajine, Tramp je pogazio suverenitet Venecuele, a povodom Grenlanda preti suverenitetu Danske. Igra haosa tek je počela. Svetski lideri pokušavaju da pronađu odgovor kako da se suoče sa talasom Trampove nove izvedbe američkog imperijalizma. Posle vojne operacije u Venecueli nameće se pitanje šta taj agresivni, neokolonijalni potez, direktno suprotan međunarodnom pravu, znači za ostatak sveta
Verski režim u Iranu rešio je da i ovaj talas protesta uguši u krvi. To će mu poći za rukom ukoliko Sjedinjene Države ne intervenišu. Donald Tramp bi pre mogao biti zainteresovan za mini-bombardovanje nego za pokušaj promene režima
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
