Mada istaknuta kao prioritet svake vlasti poslednjih godina, borba protiv korupcije u praksi se svodi na medijske najave, hapšenja pred kamerama i veliki broj krivičnih prijava bez epiloga na sudu. Optužnica ima malo, presuda još manje, a kazne su najčešće uslovne, pokazuje šestomesečno istraživanje CINS-a
U rano jutro, 24. septembra 2013. godine, fizikalnu terapiju Borislava Novakovića prekinuli su policajci i odveli ga u policijsku stanicu. Čak mesec i po dana pre toga mediji su objavili da će Novaković, šef poslaničke grupe Demokratske stranke u skupštini Vojvodine i bivši direktor Zavoda za izgradnju Novog Sada, biti uhapšen kao „pljačkaš“, zbog malverzacija sa građevinskim zemljištem.
Istog dana uhapšeno je još sedam osoba, uključujući i novosadske privrednike Petra Matijevića, vlasnika industrije mesa „Matijević“ i Vojislava Gajića, direktora „Aleksandar gradnje“. Ova informacija ubrzo je postala vest dana, a njom se novinarima pohvalio i Ivica Dačić, tadašnji ministar unutrašnjih poslova, na jednoj od svojih konferencija za novinare.
Za nanošenje štete Novom Sadu i Republici Srbiji osumnjičeno je ukupno osam osoba: Novaković i njegove saradnice iz Zavoda za izgradnju grada zbog navodne zloupotrebe službenog položaja i nesprečavanja malverzacija sa zemljištem, a ostali za zloupotrebu u privredi i poresku utaju.
Slučaj na kraju nije ni dospeo do suda. Nešto više od dve godine kasnije, istraga protiv svih je obustavljena, jer je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu odustalo od krivičnog gonjenja. U odgovoru Tužila-
štva Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) navedeno je da nema osnovane sumnje da su uradili ono za šta su bili osumnjičeni.
Istraživanje CINS-a pokazuje da, iako je borba protiv korupcije istaknuta kao prioritet svake vlasti u poslednjih desetak godina, ona se u praksi svodi na medijske najave i hapšenja pred kamerama. Njih prati veliki broj krivičnih prijava, znatno manje optužnica i još manje osuđujućih presuda. Kada i dođe do presude, obično je reč o uslovnim kaznama. Češće se procesuira „sitna“ korupcija.
Novinari CINS-a šest meseci su od pravosudnih institucija u Srbiji prikupljali podatke o procesuiranju deset koruptivnih dela, za period od 2013. do kraja 2015. godine. U te tri godine zbog ovih dela MUP-u je prijavljeno 6179 ljudi, a po podacima tužilaštava koji su dostavili informacije, optuženo je skoro tri hiljade ljudi.
Prema odgovorima osnovnih i viših sudova, dosuđena je 1861 kazna, pri čemu treba imati u vidu da su neke od osoba dobijale i po dve kazne, npr. uslovnu i novčanu, tako da je ukupan broj osuđenih osoba oko 1500. Od ukupnog broja izrečenih kazni, najviše je uslovnih – 1268.
Znatno veći broj postupaka završen je pred osnovnim sudovima i tužilaštvima, nadležnim za krivična dela za koja su propisane niže kazne – novčane ili do deset godina zatvora. Većim slučajevima bave se Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje je u tri godine za navedena dela optužilo 232 osobe, kao i posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu (Specijalni sud) koji je u tom periodu doneo 200 osuđujućih presuda.
Borislav Novaković za CINS kaže da je sa policijom prvi put razgovarao oko tri meseca pre hapšenja i da nije očekivao da bi mogao biti uhapšen.
„Oni nisu znali da izgovore tačno ni moje ime i prezime, ni funkciju. Dolaze na vrata, pokazuju legitimaciju i pitaju da li sam Branislav Novković i da li sam direktor Javnog preduzeća ‘Urbanizam’“, kaže Novaković i dodaje: „Kada vas hapse, onda ste u Drugom dnevniku i onda ste nacionalna vest. Kada Tužilaštvo obustavi istragu i kaže ‘taj čovek je nevin’, onda se to nađe u antrfileu crne hronike, koji pročitaju moja porodica i moji prijatelji.“
HAPŠENJA KAO RIJALITI ŠOU: Policijske akcije hapšenja zbog navodne korupcije često su u poslednje tri godine obeležavale naslovne strane u srpskim medijima. Poslednja u nizu bila je akcija Skener 2 koja se desila u jeku izborne kampanje u aprilu 2016. godine, u kojoj je privedeno 49 osoba.
Iskustvo pokazuje da mali broj prijavljenih zaista i bude osuđen za korupciju.
Prema podacima MUP-a, od 1. januara 2013. godine do 31. decembra 2015, u Srbiji je za koruptivna krivična dela koja je analizirao CINS uhapšeno 254, a prijavljeno 6179 osoba.
Novi zakonik o krivičnom postupku, koji se primenjuje od 2013. godine, umanjio je nivo sumnje potreban da bi se protiv nekoga pokrenula istraga. Sagovornici CINS-a jedan broj krivičnih prijava objašnjavaju kao potencijalnu metodu za politička razračunavanja, kao i način da građani, preko policije i tužilaštva „uteruju dugove“. Zamenik tužioca u Trećem osnovnom tužilaštvu Nenad Stefanović kaže da je sada moguće istrage pokretati diskreciono, uz nizak stepen sumnje, „zato što ste antipatični ili neko hoće da vam namesti“.
Prema rečima Slađanke Milošević, predsednice Sindikata pravosuđa Srbije, postoje prave krivične prijave, ali i one koje se koriste za politički obračun: „Podnesu prijavu, tužilaštvo ‘čačne’, tu dokaza nema, bez obzira na to, pokrene se cela pravosudna mašinerija, dođe do suda, pred sudom to ne opstane ili ne dođe do osuđujuće presude i onda mi, svi građani, plaćamo tu igranku između pravosuđa, politike i policije.“
Istraživanje CINS-a pokazuje da se borba protiv korupcije u Srbiji većinom svodi na svega tri krivična dela: proneveru (982 krivične prijave), zloupotrebu službenog položaja (2361) i zloupotrebu položaja odgovornog lica (2098), koja je uvedena izmenama Krivičnog zakonika 2012. godine. U zavisnosti od težine krivičnog dela, odnosno zaprećene kazne ili nanete štete, postupak vodi osnovno ili više javno tužilaštvo. Baš kao i kod podnošenja krivičnih prijava, tužilaštva najčešće podižu optužnice za zloupotrebe položaja i pronevere. Ipak, razlike u broju ljudi protiv kojih je podneta prijava i onih koji dospeju na optužnicu je znatna.
Slikovit primer je statistika za tri najveća grada u Srbiji: Beograd, Niš i Novi Sad. Više javno tužilaštvo u Beogradu je u protekle tri godine za proneveru i dve zloupotrebe po prijavama radilo protiv ukupno 1376 ljudi, dok je optužne predloge i optužnice podiglo protiv 362. Novosadsko više tužilaštvo radilo je po prijavama protiv 843 lica, a podiglo optužnice protiv njih 68. Višem tužilaštvu u Nišu podnete su prijave protiv 210 lica, a podignuto je 72 optužnice, odnosno optužnih predloga.
ZLOUPOTREBA ZLOUPOTREBE: Dva dela zloupotrebe položaja su, prema rečima osoba iz pravne struke, problematična jer su preširoko formulisana pa je, u praksi, ljude moguće procesuirati za različite stvari, bez velikih rezultata. Čak je i Evropska komisija u poslednjem izveštaju o Srbiji navela da se zloupotreba službenog položaja preterano koristi „uključujući i slučajeve gde ne postoji objektivno kriminalno ponašanje“.
Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić objašnjava da se u interpretaciji ovih dela često prave ozbiljni propusti, da je moguće „svakoga i nikoga“ goniti i da bi najbolje bilo da se ta dela ili izbace ili zamene nekim daleko preciznijim delima. „Uvek kažem da se vrši zloupotreba te zloupotrebe. Koliko tih postupaka od samog starta biva potpuno pravno rečeno, besmisleno povedeno… ali postoji određeni politički pritisak kroz medije i onda se ulazi u jednu reku koja nema ni kraja ni početka i gde je svima manje-više jasno da to nikuda ne vodi“, kaže Majić i dodaje da se slučajevi visoke korupcije i ne istražuju dok su osobe koje su predmet istraživanja deo aktuelne vlasti.
Zamenik republičkog javnog tužioca Goran Ilić objašnjava da zloupotreba službenog položaja, ovako kako je postavljena, omogućava „veoma široku diskreciju u gonjenju“ i da bi je trebalo precizirati. „Neretko tužioci kada nisu sigurni da je neko specijalnije delo protiv službene dužnosti u pitanju posežu za krivičnim delom zloupotreba službenog položaja. Neke vrste delikata protiv službene dužnosti nisu ‘pokrivene’ nekim drugim krivičnim delom, onda je jedino moguće gonjenje za zloupotrebu službenog položaja“, rekao je Ilić.
Problema su svesni i u Ministarstvu pravde, koje je pripremilo izmene Krivičnog zakonika. Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde, objašnjava da će ovim izmenama biti uvedena nova krivična dela, ali i promenjeno delo zloupotrebe položaja odgovornog lica, koje će se moći koristiti samo ukoliko nije moguće upotrebiti nijedno drugo. U suprotnom, kaže Ilić, sud neće dozvoliti da optužnica stupi na snagu, a ako se to i dogodi, ona neće preživeti žalbeni postupak.
IZ SOLIDARNOG FONDA ZA FUDBALSKI KLUB: Na račun malog fudbalskog kluba Crnokosa iz Kosjerića tokom jeseni 2008. godine leglo je oko 700.000 dinara – sa računa Fonda za finansiranje solidarne stambene izgradnje ove opštine. Ovu uplatu odobrio je tadašnji predsednik opštine Željko Prodanović. Zbog ovoga je 2014. godine osuđen na uslovnu kaznu od dve godine.
Tokom te dve godine, Prodanović je najpre radio kao zamenik predsednika opštine Kosjerić, a nakon ostavke na ovu funkciju, kao odbornik u lokalnoj skupštini. Za CINS kaže da je samo hteo da pomogne fudbalskom klubu dok ne dobiju već obećanu uplatu, kada bi novac vratili Opštini. „U međuvremenu je uvedena prinudna uprava u Kosjerić i ja sam otišao iz Opštine, to nije završeno, i posle je to neko zloupotrebio da bi mene napadao. Nisam uradio ništa što već nismo radili ranije, finansirali smo fudbalski klub. Greška je bila u proceduri, ali da je tu bilo neke korupcije to nema veze sa životom“, objašnjava Prodanović.
Prodanovićeva kazna deo je ukupne statistike osnovnih sudova koji su odgovorili CINS-u, u kojoj je oko 80 odsto kazni – uslovnih. Viši sudovi imaju manje presuda, ali podjednako često, u oko 80 odsto slučajeva, dosuđuju kazne zatvora – jer sude za teže oblike krivičnih dela i veće novčane štete. Od ukupnog broja kazni na sudovima u protekle tri godine – 1861 – kaznu kućnog i pravog zatvora dobilo je ukupno 538 osoba, a njih 55 kažnjeno je novčano. Uslovne kazne dosuđene su za 1268 osoba. Kada je reč o samim presudama, za sva analizirana koruptivna krivična dela u poslednje tri godine doneta je 871 oslobađajuća presuda, kao i 463 odbijajuće presude – u kojima sud nije prihvatio optužbu. Bilo je ukupno 1118 osuđujućih presuda, od kojih su se neke odnosile i na više osoba, sa različitim kaznama.
Optužbi za koruptivno delo nedavno je oslobođen sin Miroslava Miškovića – Marko. On je sa ocem, uz kamere MUP-a, uhapšen u decembru 2012. godine, a optužnica je podignuta pet meseci kasnije – za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica i utaju poreza, zbog navodnog nanošenja štete privatizovanim putarskim preduzećima. U martu 2016. godine Marko Mišković je osuđen za utaju poreza na 3,5 godina zatvora i kaznu od osam miliona dinara. Za zloupotrebu položaja odgovornog lica je oslobođen optužbi. Postupak protiv Miroslava Miškovića još je u toku.
Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević kaže da ishod na sudu zavisi od toga kako su predmet pripremili policija i tužilac. „Nije dužnost suda da pošto-poto osudi. Ako postoji sumnja, sud mora na neki način da ga oslobodi, nije sud tu da osuđuje, nego da bude pravičan“, kaže Boljević i dodaje da je sudijama u oblasti privrede potrebna dodatna obuka, jer je pojedina dela teško dokazati.
Iako su presude za korupciju od 2013. do kraja 2015. ukupno obuhvatile oko 1500 osoba, to je mali udeo u ukupnom procesuiranju kriminaliteta u Srbiji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, samo 2014. godine ukupno je osuđeno 35.376 ljudi dok je, prema podacima CINS-a, iste godine za korupciju osuđeno oko 500 ljudi, što je 1,5 odsto od ukupnog broja.
CINS je do podataka o procesuiranju korupcije došao na osnovu dokumentacije Ministarstva unutrašnjih poslova, 36 osnovnih (od ukupno 58), 15 viših tužilaštava (od 25), Tužilaštva za organizovani kriminal, kao i od 59 osnovnih (od 66) i 20 viših sudova (od 25). Iz ostalih sudova i tužilaštava CINS nije dobio odgovore ili odgovori nisu bili upotrebljivi za razvrstavanje podataka.
Novinari CINS-a su od MUP-a i pravosudnih institucija Srbije tražili podatke za krivična dela: primanje mita, davanje mita, davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem, zloupotreba službenog položaja, kršenje zakona od strane sudije i javnog tužioca, prevara u službi, pronevera, posluga, trgovina uticajem i zloupotreba položaja odgovornog lica.
Važno je napomenuti da se ne može povlačiti paralela između broja prijava, optužnica i presuda po godinama jer tužilaštva i sudovi u određenoj godini rade po prijavama, odnosno optužnicama i iz ranijeg perioda.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
