"Građansko obrazovanje predstavlja veštine i znanja koji su uslov za aktivno, racionalno i ravnopravno učestvovanje u demokratiji"
Prošlo je već deset godina otkad je u našoj zemlji prvi put otvorena mogućnost za usavršavanje na interdisciplinarnim dodiplomskim studijama. Beogradska otvorena škola (BOŠ) ponudila je drugačiji koncept obrazovanja i bila velika novost u našem akademskom svetu. Započela je u nedoba (1993) veliki posao sa prvom generacijom beogradskih studenata kojima je pružena prilika da se obrazuju u pravcu u kojem žele. Danas školuju jedanaestu generaciju. „Namera je bila da se pokrene obrazovna inicijativa iz dubine građanskog društva. Jer, otkad postoji moderno obrazovanje u Srbiji, država je uvek imala potpunu kontrolu nad njim. Nasuprot tome, želeli smo da ponudimo obrazovanje koje će se se bazirati na individualnoj inicijativi, odgovornosti i zalaganju koje će doći iz samog građanskog društva, daleko od institucija“, kaže Milorad Baletić, izvršni direktor i bivši student BOŠ-a.
„VREME„: Da li to znači da vama odgovara što niste deo formalnog sistema obrazovanja?
BJELETIĆ: Da, mogli bismo da kažemo da smo dobrovoljno hteli da ostanemo van sistema jer smo želeli da nastupamo iz te pozicije slobode i autonomije koju pruža građansko društvo. Da, uostalom, budemo korektivni faktor sporom državnom univerzitetu. Moto BOŠ-a je Non scholae, sed vitae discimus – Ne učimo za školu već za život.
Naše diplome nisu akreditovane od strane države, ali one studentima predstavljaju izvanredne preporuke za nastavak školovanja u inostranstvu i prilikom zaposlenja. Sama institucija i program koji studenti prolaze garant su da oni koji imaju naše diplome te diplome i zaslužuju. Za ovih deset godina kroz naše akademske programe prošlo je preko 600 mladih ljudi koji su danas nosioci evropskog duha u Srbiji.
Vaši programi su veoma popularni među studentima, imate veliki broj predavača sa univerzitetskih katedri a i ne tako mali broj studenata (12 odsto) „vraća“ se na fakultet na asistentska mesta. Mogli bismo da kažemo da ste, iako van sistema, sa BU–om u lepom interaktivnom odnosu.
To nam je i cilj. Na dva jednogodišnja akademska programa – Glavni program i Program EU-a i Balkan – ove godine imamo 73 studenta. To su odabrani, najbolji studenti od preko 200 prijavljenih na konkurs.
Ipak, važno je reći da je BOŠ mnogo više od akademskog programa. Vrlo brzo smo shvatili da je 70 studenata godišnje malo da bi se ostvario ozbiljan uticaj u društvu, da bi se zaista ostvarila naša prvobitna namera šireg građanskog obrazovanja. Zato smo odlučili da izađemo iz ljušture visokoškolskog obrazovanja i rada isključivo sa najtalentovanijima i natprosečnim studentima i da zađemo dublje u društvo. Tako smo 1996. godine organizovali letnju školu za demokratsku omladinu u Kušićima kod Ivanjice koja je predstavljala, koliko znamo, prvo nekomunističko građansko političko obrazovanje u poslednjih pola veka.
Do danas, više od 1000 mladih iz političkih partija, nevladinih organizacija, sindikata i drugih građanskih organizacija iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine obučavalo se za timski rad, pregovaranje, demokratsko odlučivanje i druge društvene veštine potrebne za aktivno menjanje društva kroz naš Centar za obuku i trening.
To su dakle ti „samostalni, samouvereni građani“ kakve priželjkujete u našem društvu, sudeći po vašem programu?
Mogli bismo reći da smo bili aktivni učesnici u ponovnom buđenju potisnutog građanskog društva u Srbiji. Naša škola je pokušala da odgovori na izazove i potrebe tog procesa. Taj pokušaj se zapravo odnosi na podsticaj polaznika da maksimalno razviju svoje potencijale i naši rezultati spadaju u domen društvenog fenomena u zemlji u kojoj obrazovanje, na žalost, nije na listi prioriteta. Ne samo da spadamo u zemlje sa najvećim brojem nepismenih i sa najmanjim brojem visokoobrazovanih, već imamo i naročit problem upravo sa građanskim obrazovanjem. U našem društvu fokus na građane je obično uoči izbora kada treba probudititi osećaj odgovornosti prema glasanju. Građansko obrazovanje, međutim, predstavlja mnogo više od toga, sastoji se od veština i znanja koji su uslov za aktivno, racionalno i ravnopravno učestvovanje u demokratiji.
Koji su vaši programi naročito popularni i značajni?
Naša dva osnovna programa odvijaju se u okviru Odeljenja za napredne dodiplomske studije kao oblik dodatnog obrazovanja talentovanih studenata dodiplomskih studija iz oblasti društvenih i humanističkih nauka. Pored toga, izdvojio bih, recimo, Centar za istraživanja religije koji istražuje ulogu religije u savremenom društvu. Osnovali su ga i vode ga naši najznačajniji stručnjaci za pitanja religija. Sa druge strane, jako je zanimljiv i Centar za proučavanje informacionih tehnologija koji su osnovali naši studenti. To je upravo specifičnost BOŠ-a: u izuzetno produktivnoj sredini koju čini veliki broj natprosečnih ljudi uvek se množe ideje i projekti.
EU podržava koncept „doživotnog obrazovanja„. Mislite li da smo za takav pristup spremni?
Ljudi od države očekuju rešenja za sve probleme, dok građanski aktivizam za koji se zalažemo traži od građana da sami reše makar neke od svojih problema. Stoga je jako važno da unapredimo obrazovanje tako da odgovara potrebama svakog pojedinca, da pruži uslove da svako bude u prilici da razvije svoje potencijale. Upravo to je koncept „doživotnog obrazovanja“. Mi nudimo dodatno obrazovanje, nudimo više onima kojima je potrebno više.
Vesna Đukić-Šećibović, direktor BOŠ-a, kaže da su ljudi najveća vrednost i specifičnost ove ustanove. Studenti koji su završili ove studije ostaju u kontaktu i vrlo često zajedno rade, organizuju projekte, razmenjuju informacije o dodatnom školovanju, stipendijama, poslovima. „Iako je mnogo onih koji su nastavili svoje školovanje nakon BOŠ-a u inostranstvu, samo 3,7 odsto je napustilo zemlju. Upravo je to bio naš cilj „da unapredimo našu sredinu i sprečimo dalji odliv mozgova. Najveći broj naših studenata, 34 odsto njih, zaposleno je u profitnom sektoru. Mnogo njih radi danas u međunarodnim organizacijama, političkim strankama, na fakultetima. Među našim studentima su Jovan Ratković, donedavno koordinator Pakta za stabilnost, Siniša Mali, Jovan Protić, zaposleni u Vladi Srbije, a Lazar Šestović u Svetskoj banci. Naš student bio je i Rade Raković koji je otvorio svoju brokersku školu Senzal u kojoj zapošljava prvenstveno ‘bošovce’. Isto tako, najbolji studenti ostaju da rade u BOŠ-u kao asistenti ili predavači. Tako osećaju da škola radi za njih i da od njihovog zalaganja sve zavisi“, kaže Vesna Đukić-Šećibović.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
