Bogoljubovi biznismeni okupili se i, ko izistinski, osnovali, ispotpisivali, razmenili, izljubili, i na kraju uslikali. Ako bude ko u Bogoljuba, biće tu zvanja, znanja, i svega ostalog
PRIVATNICI NA OKUP: Bogoljub Karić
Poziv beše u koverti, na beloj ‘artiji, Pozivamo vas da prisustvujete osnivanju Regionalnog odbora za Kolubarski okrug Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije i Crne Gore, u potpisu predsednik udruženja Bogoljub Karić, vreme, prošli petak, mesto, velika sala SO Valjevo.
Ispred opštine, pa u zakazano vreme, biše neki ljudi u poslu dočeka Karić Bogoljuba. Bi još ljudi u holu opštine, na spratu, pred velikom salom, istim poslom. U velikoj sali isto toliko ljudi, većina aktivista, članova, funkcionera Karićeve Snage, u ulozi biznismena. Na stolovima stotine politarskih flašica Vujić vode, predsednički sto obeležen imenima, zna se ko sedi u prvom, ko u drugom, trećem redu. Ima socijalista, jednih i drugih, radikala, novosrbijanaca, koji upravljaju opštinom, i ostalih biznismena od te sorte. Podeliše dnevni red, u zaglavlju Institut za razvoj malih i srednjih preduzeća, adresa, telefon, sajt, mejl, sedma tačka, sve velika slova, KOKTEL…
PREPOZNAVANjEČOVEKA: Na vrata banu Karić Bogoljub, biznismenski doteran, biznismenski nazva dobar dan svima. Predsednik opštine Tomić NS Jovan ustupi mu mesto po sredini, Karić jašta nego zahvali, nametnu se tema o foteljama, vidiš koliko je to, nije čudo što se vlast odnarodila, oni će da sede na drvenim, svoj doprinos dade i jedan iz sale, garant biznismen, sad će oni da sednu, pa u fotelje. Posle takvog neformalnog uvoda javi se jedna imena Edita, sa titulu generalni direktor Instituta MSP. Srpskim jezikom, sa svojim naglaskom, izjavi da je izuzetno počastvovana, što joj je pružena prilika, vidi se da se to pripremilo, pomenu bogatu i burnu istoriju Valjeva, reče da su ovde i danas najistaknutiji preduzetnici Kolubarskog okruga, reče i da su počastvovani prisustvom predsednika opštine, sa posebnim poštovanjem pozdravi gospodina Bogoljuba Karića, predsednika Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije i Crne Gore, koje je nedavno postalo članica, kako reče, Konfederacije evropskih asocijacija malih i srednjih preduzeća…
Karić Bogoljub, u tamnom odelu koje je diskretno otvarala na belo košulja, diskretno klimnu i nastavi da diskretno izučava, čak diskretno podvlači, materijal pred njim. Javi se, pa prozvan, predsednik opštine, Gospodine Kariću, dobro došli u Valjevo, Valjevo zna da prepozna pravog čoveka… Za govornicu izađe jedan predstavljen kao Radovan Lacković, predsednik zemljoradničkih zadruga za Mačvu i Kolubaru, posebno mu je drago, što će on, kao Radovan, da potpiše to sa Bogoljubom…
Onda gospođica Lidija, generalni menadžer sekretarijata Udruženja, a uz pomoć laptopa, spikera, naspramnog zida, prezentira put i razvoj Udruženja koje broji 60.000 članova, među kojima su, i to kolektivno, Srpski domaćini generala Jove Čekovića. Pa onaj što ga predstaviše kao zadrugara uze da potpisuje, rekoše sporazum o poslovnoj saradnji, na šta se i Bogoljub overi. Ko izistinski, potpisaše, razmeniše one fascikle, čestitaše, dovatiše se, izaplaudiraše… Gospođica Lidija pročita da je Upravni odbor Udruženja, na 63. sednici, na osnovu čl. 33, tačka 5, jednoglasno doneo odluku o formiranju Regionalnog odbora za Kolubarski okrug, predsednik g. Rakić Mile, potpredsednik g. Novaković Divna, koja je, da dodamo, predsednik Opštinskog odbora Karićeve partije, te, da ‘l zbog toga il’ zbog frizure, opštinski menadžer. Gospođica Lidija pročita da je odluku potpis’o predsednik Bogoljub, reč dobi predsednik Mile, poznatiji po nadimku Ćuskija (vidi rečnike, najbolje Vukov), koji pripremljeno reče, Ja bih pre svega pozdravio predsednika našeg udruženja g. Bogoljuba Karića… Mile dobi aplauz, zadrugar odobri, Bogoljub pozdravi, gospođica Lidija najavi g. Bogoljuba Karića, predsednika Udruženja industrijalaca, predsednika BK univerziteta, jednog od… Bogoljub je prekide rečima da ima toga još, ali sve zaradio i zaslužio, jer oni koji se bave privatnim biznisom samo tako mogu do zvanja, znanja i svega ostalog…
KOMEBUDZAŠTO: Kako nego onda Bogoljub pređe na teme, pozdravi gradonačelnika, zatraži veliki aplauz, pozdravi sve, eto primljeni, kao udruženje, u Evropsku uniju, mnogi radili da se to ne desi, ali rad, trud i fakta pokazali da to mora da se potvrdi. Pa nastavi, baš analitički, sa svi padeži, sa sav postojeći pravopis, potpisivanje sporazuma ima simboliku koja je značajna, mi hoćemo da srpski proizvod, naš, bude na trpezama evropskim i celog sveta, da li je to u obliku hrane, ili je metalni proizvod, to je manje važno…
Ispriča za večeru sa Panićem, pohvali ministra Velju, pa Ilića, koji se mnogo angažuje, reče i da je bio kod Berluskonija, pohvali i Berluskonija, to što su priznati, pa kao Udruženje, od EU-a je velika stvar, ali nije to ostvareno preko veze, jok, oni došli kod njega, rekli da je kod nas velika korupcija, naročito u Vladi, i da EU traži institucije, poput Udruženja, da ih ojača i preko njih obezbedi biznis svojim privrednicima u našoj zemlji… Reče i da Udruženje, da on, ima viziju, cilj je da se imovina ne rasprodaje budzašto, može budzašto ali domaćinima našim, koji će, kad ojačaju, da kupuju po inostranstvu, Koštunica to razume…
I šta još, hoće da se vrati dostojanstvo seljaku, kad nekom kažeš seljak, to pogubno, seća se u školi, u Peći, kažeš mu seljak, on potone ispod klupe, čim mu se kaže, Ćuti, seljaku jedan, gotovo je, u sekundi je prop’o, a tom srpskom seljaku treba spomenik napraviti, himnu otpevati, jer ta mudrost, ta brazda, to je ono što ovu zemlju drži… Onaj zadrugar vidno odobrava, i predsednik Mile nadimka Ćuskija saglasan, sve teče jednoglasno, Bogoljub završava, Mene najvažnije da pokušamo, nas u svetu prihvataju, hvala velika, velika hvala… Oko Bogoljuba gungula, takoreći jagma, svi hoće da ga dofate, a Bogoljub stane, pa se biznismenski, s obe ruke, razmenjuje, slika, sa svoji biznismeni.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Ispada da opozicija nije pobedila ni u jednom od ova dva mesta. Ali, pre nego što upadnemo u bezdan defetizma, treba primetiti da je sve prošlo najbolje što može u ovom trenutku. I da od sad pa nadalje, može da bude samo bolje
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
