foto: m. janković
Biblija se može tumačiti na mnogo načina, a Ustav Srbije samo na jedan. Član 63. Ustava Srbije kratak je i jasan: Svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece. I tačka
U moru brojnih vesti i afera, javnosti Srbije gotovo da je promakla vest da se u Beogradu od 11. do 14. maja održava Međunarodni samit “Za život”. Jedini medij koji je ovoj temi do sada posvetio pažnju jeste Televizija N1. Kako samit tek treba da bude održan, teško je doći do više detalja, pogotovo kada vas “krasi” oznaka slobodnomislećeg medija.
Šta je Međunarodni samit “Za život”? Iz naziva se može zaključiti da je to nešto o čistom vazduhu, zdravoj hrani, zagađenju… E pa nije. To je samit protivnika abortusa. I ne, ne dolaze nam nikakvi američki evangelistički propovednici da nam mudruju, imamo svoje domaće. Neka od imena iz organizacionog odbora ovog samita su: Željko Marjanov, Aleksandra Mitić Paunović, Kosta Stjepanović… O kakvom se skupu radi, najbolje se može ilustrovati kroz biografiju jedne od organizatorki, Marije Stajić, koja je ujedno i jedina osoba sa mejl adresom koja nije na dži-mejl servisu, već ima ekstenziju organizacije (Prolife Worldwide). Reč je o prevoditeljki zaposlenoj u Narodnoj banci Srbije koja u slobodno vreme piše za pravoslavne časopise i publikacije. Takođe, u njenoj zvaničnoj biografiji stoji da je prva licencirana edukatorka u Srbiji za FEMM metodu praćenja plodnosti. FEMM nije metoda nego aplikacija za praćenje menstrualnog ciklusa, sa savetima šta jesti i kako disati, no… Još 2019. godine britanski “Gardijan” otkrio je da ovu aplikaciju finansiraju organizacije koje se zalažu za zabranu abortusa. Uz prikupljanje ličnih podataka o ženi, njenom ciklusu, kalendaru intimnih odnosa, suptilno provlače sumnju u delotvornost kontraceptivnih pilula. To je samo jedan od primera šta sve ova aplikacija radi u pozadini.
No, vratimo se na samit. Ovo je prvi Međunarodni samit “Za život”, a plan je da se svake godine održava u nekoj drugoj zemlji, ako u njoj ima organizacija koje su u Pro-life Worldwide mreži. I tu dolazimo do zanimljivog dela: organizacija ima bezbroj, ali ogromna većina je iz različitih saveznih država SAD. Ostale zemlje iz kojih su organizacije jesu: Poljska (abortus ilegalan), Portugal (abortus legalan od 2007, pod strogim uslovima), Republika Irska (abortus legalan od 2018) i Severna Irska (abortus legalan od 2020. ali, prema pisanju “Gardijana”, i dalje se teško i retko sprovodi). I naravno, tu su Srbija, BiH i Crna Gora.
Dakle, organizacije koje su deo mreže “Za život” dolaze iz zemalja koje imaju dugu i lošu tradiciju zabrana ili ograničavanja prava na abortus i tri zemlje bivše Jugoslavije, koje baštine zakonsko pravo na abortus, a od ustavnih promena u SFRJ 1974. godine i Ustavom garantovano pravo na abortus. Naša tradicija nije konzervativna i “prolajferska”, već možemo da kažemo da smo bili deo jedne od zemalja koje su među prvima u svetu pravo na abortus proglasile za ustavno pravo.
Očekivano je da će na skupu u Beogradu prolajferi da nam pričaju šta piše u Bibliji. Možda nije loš trenutak da im poručimo: Biblija se može tumačiti na mnogo načina, a Ustav Srbije samo na jedan. Član 63. Ustava Srbije kratak je i jasan: Svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece.
I tačka.
Organizacija “Savez za život”, jedna od organizatora samita, na svom sajtu, baš u najavi ovog događaja, iznosi apsolutno lažan podatak o tome da se u Srbiji polovina trudnoća namerno prekine. Prema podacima Instituta “Milan Jovanović Batut” (najsvežiji su za 2019. godinu) u Srbiji je obavljen 13.901 nameran prekid trudnoće, dok su registrovana 62.372 porođaja.
Naravno, prolajferi vole da naduvavaju broj abortusa, pa se njihove “procene” kreću od 40.000 do 250.000. Uz to i lažu kako privatne klinike ne prijavljuju izvršene prekide trudnoće. Hajde onda da malo računamo: u privatnim klinikama ova intervencija košta oko 300 evra. Ako se u Srbiji zaista obavi 250.000 abortusa godišnje, to je 75 miliona evra. Samo od abortusa… Da je tako, srpski ginekolozi bi bili milioneri, a znamo da nisu. Dakle, dokazana laž, idemo dalje…
Međunarodni samit “Za život” biće održan u istoj nedelji kada se u Beogradu održava manifestacija “Dani porodice”. Te “Dane porodice” smislili su na zajedničkom sastanku u februaru ove godine patrijarh Porfirije i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić. Već za 7. maj je najavljeno nekakvo porodično voženje bicikala po Novom Beogradu, a onda nas očekuje niz događaja koji nisu nužno povezani sa ovim belosvetskim samitom. Ipak, zanimljivo je da su oba događaja najavljena u februaru i da se održavaju u istoj nedelji maja. Još je zanimljivije sve to povezati sa patrijarhovom uskršnjom poslanicom koja se bakće rodno osetljivim jezikom kao najvećim neprijateljem braka i porodice.
Da li smo paranoične ako pomislimo da je neko ispregovarao sa SPC da ćuti o pregovorima sa Kosovom, ali da slobodno poliva po ženama? Da li su nas trampili za Kosovo? Saznaćemo za nedelju-dve.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Već tridesetih godina prošlog veka pojavila su se upozorenja da se priraštaj stanovništva mora pomagati jer je Jugoslavija “u susedstvu velikih naroda”, dok je štampa uveliko pisala o “krizi materinstva” i “beloj kugi”
