foto: m. janković
Biblija se može tumačiti na mnogo načina, a Ustav Srbije samo na jedan. Član 63. Ustava Srbije kratak je i jasan: Svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece. I tačka
U moru brojnih vesti i afera, javnosti Srbije gotovo da je promakla vest da se u Beogradu od 11. do 14. maja održava Međunarodni samit “Za život”. Jedini medij koji je ovoj temi do sada posvetio pažnju jeste Televizija N1. Kako samit tek treba da bude održan, teško je doći do više detalja, pogotovo kada vas “krasi” oznaka slobodnomislećeg medija.
Šta je Međunarodni samit “Za život”? Iz naziva se može zaključiti da je to nešto o čistom vazduhu, zdravoj hrani, zagađenju… E pa nije. To je samit protivnika abortusa. I ne, ne dolaze nam nikakvi američki evangelistički propovednici da nam mudruju, imamo svoje domaće. Neka od imena iz organizacionog odbora ovog samita su: Željko Marjanov, Aleksandra Mitić Paunović, Kosta Stjepanović… O kakvom se skupu radi, najbolje se može ilustrovati kroz biografiju jedne od organizatorki, Marije Stajić, koja je ujedno i jedina osoba sa mejl adresom koja nije na dži-mejl servisu, već ima ekstenziju organizacije (Prolife Worldwide). Reč je o prevoditeljki zaposlenoj u Narodnoj banci Srbije koja u slobodno vreme piše za pravoslavne časopise i publikacije. Takođe, u njenoj zvaničnoj biografiji stoji da je prva licencirana edukatorka u Srbiji za FEMM metodu praćenja plodnosti. FEMM nije metoda nego aplikacija za praćenje menstrualnog ciklusa, sa savetima šta jesti i kako disati, no… Još 2019. godine britanski “Gardijan” otkrio je da ovu aplikaciju finansiraju organizacije koje se zalažu za zabranu abortusa. Uz prikupljanje ličnih podataka o ženi, njenom ciklusu, kalendaru intimnih odnosa, suptilno provlače sumnju u delotvornost kontraceptivnih pilula. To je samo jedan od primera šta sve ova aplikacija radi u pozadini.
No, vratimo se na samit. Ovo je prvi Međunarodni samit “Za život”, a plan je da se svake godine održava u nekoj drugoj zemlji, ako u njoj ima organizacija koje su u Pro-life Worldwide mreži. I tu dolazimo do zanimljivog dela: organizacija ima bezbroj, ali ogromna većina je iz različitih saveznih država SAD. Ostale zemlje iz kojih su organizacije jesu: Poljska (abortus ilegalan), Portugal (abortus legalan od 2007, pod strogim uslovima), Republika Irska (abortus legalan od 2018) i Severna Irska (abortus legalan od 2020. ali, prema pisanju “Gardijana”, i dalje se teško i retko sprovodi). I naravno, tu su Srbija, BiH i Crna Gora.
Dakle, organizacije koje su deo mreže “Za život” dolaze iz zemalja koje imaju dugu i lošu tradiciju zabrana ili ograničavanja prava na abortus i tri zemlje bivše Jugoslavije, koje baštine zakonsko pravo na abortus, a od ustavnih promena u SFRJ 1974. godine i Ustavom garantovano pravo na abortus. Naša tradicija nije konzervativna i “prolajferska”, već možemo da kažemo da smo bili deo jedne od zemalja koje su među prvima u svetu pravo na abortus proglasile za ustavno pravo.
Očekivano je da će na skupu u Beogradu prolajferi da nam pričaju šta piše u Bibliji. Možda nije loš trenutak da im poručimo: Biblija se može tumačiti na mnogo načina, a Ustav Srbije samo na jedan. Član 63. Ustava Srbije kratak je i jasan: Svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece.
I tačka.
Organizacija “Savez za život”, jedna od organizatora samita, na svom sajtu, baš u najavi ovog događaja, iznosi apsolutno lažan podatak o tome da se u Srbiji polovina trudnoća namerno prekine. Prema podacima Instituta “Milan Jovanović Batut” (najsvežiji su za 2019. godinu) u Srbiji je obavljen 13.901 nameran prekid trudnoće, dok su registrovana 62.372 porođaja.
Naravno, prolajferi vole da naduvavaju broj abortusa, pa se njihove “procene” kreću od 40.000 do 250.000. Uz to i lažu kako privatne klinike ne prijavljuju izvršene prekide trudnoće. Hajde onda da malo računamo: u privatnim klinikama ova intervencija košta oko 300 evra. Ako se u Srbiji zaista obavi 250.000 abortusa godišnje, to je 75 miliona evra. Samo od abortusa… Da je tako, srpski ginekolozi bi bili milioneri, a znamo da nisu. Dakle, dokazana laž, idemo dalje…
Međunarodni samit “Za život” biće održan u istoj nedelji kada se u Beogradu održava manifestacija “Dani porodice”. Te “Dane porodice” smislili su na zajedničkom sastanku u februaru ove godine patrijarh Porfirije i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić. Već za 7. maj je najavljeno nekakvo porodično voženje bicikala po Novom Beogradu, a onda nas očekuje niz događaja koji nisu nužno povezani sa ovim belosvetskim samitom. Ipak, zanimljivo je da su oba događaja najavljena u februaru i da se održavaju u istoj nedelji maja. Još je zanimljivije sve to povezati sa patrijarhovom uskršnjom poslanicom koja se bakće rodno osetljivim jezikom kao najvećim neprijateljem braka i porodice.
Da li smo paranoične ako pomislimo da je neko ispregovarao sa SPC da ćuti o pregovorima sa Kosovom, ali da slobodno poliva po ženama? Da li su nas trampili za Kosovo? Saznaćemo za nedelju-dve.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Već tridesetih godina prošlog veka pojavila su se upozorenja da se priraštaj stanovništva mora pomagati jer je Jugoslavija “u susedstvu velikih naroda”, dok je štampa uveliko pisala o “krizi materinstva” i “beloj kugi”
