Ministar prosvete dr Ljiljana Čolić izbacuje iz izborne nastave i predmet Od igračke do računara: "Iz zdravstvenih razloga nije dobro da se deca od sedam godina života zrače putem računara"
Kako reče ona pesmica Duška Radovića „sve je pošlo naglavačke…“. Nova školska godina počela je skandalima: ministarka prosvete izbacuje iz programa Darvinovu teoriju evolucije, kao i predmet Od igračke do računara, a uvodi krasnopis, zabranjuje uvoz udžbenika za nacionalne manjine „jer to ugrožava srpsku duhovnost“, stotine nastavnika engleskog jezika postaju tehnološki višak jer nema više stranog jezika od prvog osnovne, ali zato osnovnim i srednjim školama stiže hatišerif o načinu izjašnjavanja za obavezni izborni predmet u kojem se nedvosmisleno favorizuje verska nastava (pogledati okvir Hatišerif).
Ministarka prosvete ostaće zapamćena po pokušaju izbacivanja Darvina iz škola (to nije uspelo ni u nekim najkonzervativnijim američkim državama), ali vredi zabeležiti i njeno najnovije otkriće, citiramo doslovce njen dopis izdavačkoj kući Nijansa:
„Prema ranijem pravilniku, predmet Od igračke do računara bio je izborni, međutim, mi smo ga svrstali u kategoriju fakultativnih predmeta – smatramo da je razlog više nego opravdan – iz zdravstvenih razloga nije dobro da se deca od sedam godina života zrače putem računara.“
Pečat, potpis, prof. dr Ljiljana Čolić.
Kako piše „Glas javnosti“, izdavačka kuća Nijansa odštampala je 10.000 knjiga za predmet Od igračke do računara, jer se prošle godine za ovaj predmet opredelilo 20.000 mališana, uložila je tri miliona dinara i po svoj prilici tužiće Ministarstvo prosvete sudu. U junu su od Ministarstva dobili pozitivno mišljenje o knjizi.
Vesti iz Ministarstva prosvete stalno su na prvim stranama: prvo je Darvin izbačen, a onda je urbi et orbi obnarodovano da je Darvin živ, iz Ministarstva vera je navodno stigla vest da je onaj dopis istina poslat, ali je posle povučen!? Da li će još biti sličnih salto mortale akrobacija ministarke Čolić i njene ekipe? Nastavnici su uplašeni, roditelji nezadovoljni, a deca zbunjena…
Kako gorko reče jedan nastavnik, u školama je sada na redu sistematizacija haosa: programi su doneti sa zakašnjenjem, oko udžbenika je napravljen veliki galimatijas… Da li će zaista one stotine nastavnika koji su engleski imali pod B i koji su, da bi prvacima mogli da predaju engleski, polagali specijalni ispit na beogradskom, novosadskom ili niškom univerzitetu ostati bez posla? Zašto isti aršin onda ne važi i za druge nastavnike? Matematiku, na primer? Poznato je da ni za ovaj važan predmet nema dovoljno diplomiranih matematičara. Zašto veroučitelji imaju poseban status u školama? Zašto nisu prošli normalnu proceduru za rad u školi, zašto i za njih ne važi obavezan stručni ispit?
KRŠENjE ZAKONA: Profesorka Čolić je jedan od osnivača DSS-a, stranke koja se zaklinje u svoj legalizam, ali je sama svoj mandat počela kršenjem Zakona: Ministarstvo prosvete prekršilo je Zakon već na startu kada je počelo tajno da radi na izmenama Zakona i nije uključilo u ovaj poduhvat Prosvetni savet Srbije, a o novom zakonu nije vođena ni javna rasprava, kako to Zakon nalaže. Ukinula je Prosvetni savet, aroganatno ga proglašavajući nekompetentnim.
Javnosti nikada nije rečeno ko je, kad i kako pripremio koncept „reforme reforme“ i gde je o njemu stručno razgovarano. Poznati stručnjak prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić ukazuje da je bez odgovora na ovo pitanje promene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja samo još jedan primer tajne zakonodavne aktivnosti koja ima značaj samo za one koji je izvode, a ne za one na koje se odnosi.
Novi zakon o osnovnom obrazovanju koji je donet u junu kaže da se u roku od 60 dana moraju doneti programi, kao i da u tom roku mora biti imenovan nacionalni prosvetni savet. Međutim, i na ovoj tački Zakon je prekršen: Savet još nije imenovan, a samo on po Zakonu donosi programe. Zakon je više puta i na više instanci kršen: da su ministarkine odluke prošle kroz zakonsku proceduru Sekretarijata za zakonodavstvo, ne bi u „Prosvetnom glasniku“ osvanula bruka sa Čarlsom Darvinom.
Ministarka ne poštuje ni zakon ni formalnu proceduru koja u donošenju dalekosežnih odluka podrazumeva javne rasprave i stručne konsultacije. Ona donosi ad hok odluke. Sve njene odluke značile su – povratak u prošlost.
Ekipa ministarke Čolić je kao gumicom izbrisala sve novine reformisane, „Gašine škole“, ali je veoma kasnila sa donošenjem svojih programa, da bi se sad videlo da su zapravo vraćeni stari programi s početka devedesetih, iz vremena Dače Markovića i Jove Todorovića!?
Kao što je naš list već pisao, obustavljeni su svi seminari za usavršavanje nastavnika, ukinuti su i centri za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, a na papiru je formiran Zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja.
U međuvremenu, ministarka je imanovala svoj savet ministra prosvete u koji su ušli Ljiljana Đokić, direktorka beogradske OŠ „Sveti Sava“ koju su, kao što je poznato, godinama potresali skandali i koja je bila pred raspuštanjem; tu je i 77-godišnji Boža Stanišić, bivši savetnik Danila Ž. Markovića, koji je od 1992. u penziji, kao i penzionisani profesor PMF-a u Beogradu Rista Trajković. Ova grupa, neki cinično kažu – kontrolna komisija DSS-a – komunicira sa školama samo dekretima i donosi, kao što se vidi iz brojnih primera, krajnje čudne odluke.
ONA NE ZNA: Ekipa ministarke Čolić brižljivo je pregledala finansijske tokove prethodnog ministarstva: zaključak je bio da se „jako puno trošilo“. Profesor dr Refik Šećibović kaže u razgovoru za „Vreme“ da je najskandaloznija izjava gospođe Čolić da se mnogo trošilo na usavršavanje nastavnika. Po njegovom mišljenju, velika greška sadašnjeg Ministarstva prosvete jeste to da je budžet za prosvetu potpuno prepušten Ministartsvu finansija, pa je tako došlo do nekoliko velikih propusta: za materijalne troškove za visoko obrazovanje u budžetu je bilo predviđeno 900 miliona dinara manje, gaf je delimično ispravljen posle sastanka premijera sa rektorima, srednje obrazovanje je srezano za 500 miliona, investicije u osnovno obrazovanje potpuno su zaustavljene…
Profesor dr Refik Šećibović smatra da je najveća greška novog ministarstva prosvete ukidanje obaveznog devetogodišnjeg obrazovanja, jer je ključno pitanje nivo znanja koje dobijaju mladi ljudi. Treba li isticati da smo sa devetogodišnjim osnovnim školovanjem na najbolji mogući način mogli uhvatiti korak sa evropskim trendovima? Profesor Šećibović naglašava da ne govori kao bivši funkcioner (bio je pomoćnik Gaše Kneževića), već kao analitičar u obrazovanju. On smatra da su nove prosvetne vlasti uništile zanatske škole – ove jeseni je ostalo 8500 praznih mesta – alarmantno će se povećati procenat onih koji odustaju od škole, a samim tim se bacaju i velika sredstva uzaludno uložena za ovaj stepen obrazovanja.
U velike greške ministarke dr Ljiljane Čolić stručna javnost ubraja i smenu prof. dr Gojka Savića, bivšeg rektora Prištinskog univerziteta izmeštenog u Kosovsku Mitrovicu. Taj univezitet je po oceni Zajednice univerziteta Srbije, Evropske zajednice univerziteta i Saveta Evrope bio u usponu. Pravnim i političkim nasiljem, bez obrazloženja, doveden je za novog rektora „Miloševićev čovek“ i provereni kadar SPS-a dr Radivoje Papović.
DSS KADROVI: Ovaj herbarujum kolosalnih promašaja sadašnjeg ministarstva prosvete nesumnjivo potvrđuje da se Vlada Vojislava Koštunice nije ozbiljno pripremila za preuzimanje ovog važnog resora. Indikativno je da je DSS za ministra prosvete neočekivano izabrao u stručnoj javnosti sasvim nepoznatu prof. dr Ljiljanu Čolić, jednog od svojih osnivača, a ne, na primer, prof. dr Nenada Lemajića, koji je kada je DSS formirao vladu u senci bio zadužen za obrazovanje, ili Bojanu Aleksić, koja je do DSS-ovog izlaska iz vlade dr Zorana Đinđića bila pomoćnik ministra prosvete. Ekipa ministra Gaše Kneževića imala je sasvim dobru saradnju sa ovim ljudima; neslaganja je bilo oko zahteva DSS-a da se formira nacionalni prosvetni savet i da se donošenje novog zakona o osnovama osnovnog obrazovanja odgodi za godinu dana. Svi drugi reformski potezi, sve novine koje su išle na usklađivanje našeg sistema sa evropskim i svetskim trendovima prihvaćeni su, a sadašnji ministar vera dr Milan Radulović, koji je tada bio predsednik poslaničkog kluba DSS-a, ocenio je „Gašin zakon“ kao „evropski i moderan“.
Ko je odlučio da se ljudi koji su znali šta se radi u obrazovanju, koji su prihvatali reforme, sklone i zamene sasvim novim? Odluka, ili naredba, očigledno je bila da sve reforme, sve što je uradio tim prof. dr Gaše Kneževića treba stopirati, oboriti i osporiti.
Dobri poznavaoci prilika u našoj prosveti i nauci kažu da se na čelu Ministarstva prosvete našla nekompetentna grupa ljudi, koja ne kontaktira čak ni sa stručnim krugovima. O haosu u kojem se našlo naše osnovno i srednje obrazovanje trebalo bi najhitnije da se raspravlja u Skupštini Srbije. Nadamo se da će ovom poslu prići ozbiljnije nego kada je u junu, u krajnje raspojasanoj i ignorantskoj atmosferi, izglasavan novi zakon o osnovnom školstvu. U međuvremenu, o čudnim i neverovatnim zbivanjima u našem Ministarstvu prosvete partije, zaokupljene predizbornom kombinatorikom, mudro ćute u posmatračkoj zavetrini i čaršiji klimaju glavom na sve četiri strane. Sada je suštinsko pitanje na koje treba da odgovori Koštuničina vlada, ali i ostale političke partije: da li se to preko verske i druge nastave u školama Srbija u XXI veku pretvara u teokratsku državu i okreće radikalnom klerikalizmu?
Obrazovanje nije partijska svojina, to je suviše važnan i dugoročan proces da bi samo političari bili odgovorni. Pitaju se valjda i građani. U predizbornim kampanjama kao da su svi imali isti dugoročan cilj: izgradnja demokratskog društva, ekonomski oporavak, Evropa… Da li to neko hoće da menja strategiju razvoja zemlje, pa i obrazovanja?
Neki nastavnici s kojima smo razgovarali rezignirano kažu da će se u našem školstvu dalje „usložnjavati“ haos: kad prođu lokalni izbori, lokalne uprave će početi da menjaju školske odbore, a ovi da postavljaju za direktore škola, nove, naravno, svoje ljude. Hroničaru ostaje samo da ponovi: sirota naša pametna deca.
U dopisu o načinu izjašnjavanja za obavezni izborni predmet doslovce se kaže da „pre izjašnjavanja za versku nastavu, osnovne škole moraju brošuru za versku nastavu, koju su potpisali Ministarstvo vera i Ministarstvo prosvete, uručiti svim učenicima prvih razreda i njihovim roditeljima“. Pored toga, „škole moraju omogućiti veroučiteljima čas na kome će predstaviti svoj predmet učenicima srednjih škola, odnosno učenicima i njihovim roditeljima u osnovnim školama“. Ista mogućnost nije predviđena za časove građanskog vaspitanja.
Tu nije kraj: „Izjašnjavanje se mora vršiti u prisustvu učitelja, odnosno razrednog starešine, veroučitelja i nastavnika građanskog vaspitanja.“ U ovom strogo intoniranom dopisu preporučuje se da „učitelji, odnosno razredne starešine ne bi trebalo da predaju građansko vaspitanje u svojim odeljenjima, jer se na taj način indirektno utiče na opredeljivanje učenika“…
Ukoliko se odstupi od propisane procedure, izjašnjavanje će se smatrati nevažećim i moraće da se ponovi u skladu sa uputstvom!
Dopis su potpisali ministarka prosvete prof. dr Ljiljana Čolić i ministar vera prof. dr Milan Radulović i overili pečatima svojih ministarstava.
Ni po Zakonu ni po Ustavu Ministarstvo prosvete nema pravo da favorizuje versku nastavu, da ovom predmetu obezbeđuje poseban status. Profesor Želimir Popov, pomoćnik bivšeg ministra prosvete, naglašava u razgovoru za „Vreme“ da ne može Ministarstvo vera da šalje dopise školama. Profesor Popov napominje da je i ranije Ministarstvo vera tražilo sličan povlašćeni status za veronauku od Ministarstva prosvete, ali da to tada nije prošlo.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
