AP Photo/Darko Vojinovic
Švajcarski list „Noje cirher cajtung“ piše da veliki broj Rusa u Beogradu donosi promene u gradu, ponovo. Ruska intelektualna elita je između dva svetska rata dala veliki dopirnos srpskoj arhitekturi, nauci, ali i noćnom životu. Danas njihovim stopama idu takozvani ekonomski i politički nomadi koji na svoj način od Beograda prave dom
Više od godinu dana od početka rata u Ukrajini na beogradskim ulicama se sve više čuje ruski jezik. Prema poslednjim zvaničnim podacima, od februara prošle godine, u Srbiju je došlo oko 200.000 ruskih državljana. Prema podacima APR-a u proteklih godinu dana, Rusi su u Srbiji osnovali više od 4000 firmi. Tek će se pokazati kakav uticaj će ovo imati na srpsku privredu. Njihov boravak u Srbiji je međutim skupo koštao Beograđane, od nekretnina do cena na pijaci.
Švajcarski list „Noje cirher cajtung“ objavio je reportažu o rusima koji su odabrali Beograd kao utočište, kako prenosi Dojče Vele, čiji autor tvrdi da ako samo deo ruskih imigranata ostane u glavnom gradu Srbije, to će doneti velike promene. U reportaži se navodi da veći deo Rusa nije došao iz političkih razloga, nego zbog posla i da, ponovo, menjaju Beograd.
Duboki trag ruske intelektualne elite
Dolazak velikog broja rusa u Beograd okarakterisan je kao „imigracioni talas istorijskih razmera“. Sličan scenario odigrao se već u Beogradu kada su “beli” Rusi, izbeglice od terora boljševičkih snaga koje su ih pobedile u ruskoj revoluciji, našli svoj mir u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Beograd devastiran ratom bila je zapljusnula ruska energija. U Beogradu se naselila ruska intelektualna elita, čiji su naučnici, arhitekte, lekari i novinari ostavili neizbrisiv trag.
On se može videti na zdanju Dvorskog kompleksa na Dedinju, Generalštabu, Narodnoj skupštini. Rusi su tada učestvovali u izgradnji Narodnog pozorišta, Glavne pošte i drugih zdanja. Radili su i na izgradnji Patrijaršije i nekoliko crkava u Beogradu. Projektovali su na desetine privatnih vila koje danas krase delove glavnog grada, poput Dedinja, Dorćola, Vračara i Senjaka.
Snežana i Stanislav
U drugom talasu ruska energija stigla je u vidu ekonomskih nomada. Većina njih koji žive ovde bave se poslovima u oblasti IT sektora, koji im dozvoljavaju da rade na daljinu, odnosno sa bilo kog mesta u svetu. Međutim, među njima ima i preduzetnika koji se, osim ugostiteljstvom, bave i trgovinom, negom lepote, neki rade u pekarama, a neki su došli i bez konkretnog plana.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Snežana i Stanislav odlučili su da se presele u Srbiju. Prvo su putovali po zemlji, obišli su Novi Sad, Suboticu Zlatibor, ipak, prvi izbor im je bio Beograd, gde se, kako kažu, osećaju “kao kod rođaka sa juga”.
“Mnogi naši prijatelji su iz IT-a, ali i iz finansijskog sektora i novinarstva. Supruge zaposlenih bave se takođe različitim stvarima. One su doktori, kozmetolozi, treneri ili domaćice. Ja se bavim ljudskim resursima, a moj bliski krug prijatelja u Srbiji uključuje advokate i psihologe”, kaže Snežana za portal „Vremena“.
Na Dorćolu Rusi imaju svoje lokale, otvoreni su restorani ruske kuhinje, a postoji i kafana koju posećuju samo Rusi.
Njihovo prisustvo u Beogradu promenilo je puls grada, ponuda klubova, restorana i muzičkih događaja postala je raznolika, ali se menjaju i duboko ukorenjeni stavovi o Rusiji i Vladimiru Putinu.
“Razgovarali smo sa Srbima da bismo dublje razumeli predrasude koje imaju. Međutim, Srbi dočekuju Ruse, misleći o našoj zemlji kao o slovenskoj bratskoj zemlji. Imamo mnogo sličnih pravoslavnih običaja. Srbi podržavaju rat, ali ja to ne mogu da razumem, pošto sam pacifista.”
Paralelni univerzum na kulturnoj sceni
Ruska kulturna scena u Beogradu je veoma živa i raznolika. Za sada je dosta zatvorena i deluje kao paralelni život, ali tome doprinosi već pomenuta razlika u kupovnoj moći. Rusi organizuju svoje žurke, zakupljuju koncertne dvorane za svoje bendove, a u srpskom klabingu su sve prisutniji ruski izvođači.
“Postoje mnoge kulturne ekskurzije po gradu, škole plesa sa časovima kao što su joga, hip-hop, visoka brda i još mnogo toga. Mnogo različitih koncerata kao što su stand up, dolaze muzički bendovi, poezija. Ruske otvorene kafeterije, knjižare, kozmetički barovi i saloni, časovi umetnosti i još mnogo toga. Ovde je i rusko pozorište”, objašnjava Stanislav.
U zavisnosti od toga da li im zakoni i imigraciona politka dozvoljavaju, naši sagovornici kažu da razmatraju da ostanu da žive u Beogradu.
Beograd se veoma brzo transformiše i čini se da ispunjava potrebe ruskih ekonomskih nomada za udobnim životom, koje će prigrliti na neodređeno vreme. Sa druge strane, prisustvo Rusa u ovolikom broju dopire do najdubljih pora društva, što našem društvu omogućava dodir sa realnošću mimo medija. Za sada je prerano predviđati kako će i da li će boravak Rusa dugoročno promeniti Beograd. Trenutno se najviše osećaju ekonomske vibracije, promene na muzičkoj i kulturnoj sceni koja je sve raznovrsnija i moskovski hipsterski šmek koji vreba iz izloga kafića i barova.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Dražava poziva ruske muškarce da prekinu sa obavljanjem svojih dnevnih poslova, obuku uniforme i postanu plaćeni vojnici. Svaki Rus koji se na ovaj način odazove pozivu domovine dobiće mesečni iznos od 204.000 rubalja, odnosno oko 2.400 evra
