NOVO SEDIŠTE: Zgrada Wiener Städische osiguranja u N. BeograduZa prošlu godinu osiguranicima je pripisana dobit u vrednosti 1,7 miliona evra, što je najveća suma koju im je ova osiguravajuća kuća do sada dodelila
Zahvaljujući doslednoj poslovnoj politici i sigurnim plasmanima, Wiener Städtische osiguranje je 2009. godine ostvarilo odličan poslovni rezultat, a najbolji pokazatelj uspeha jeste da je svojim osiguranicima pripisalo dobit u vrednosti 1,7 miliona evra. Ovaj iznos je visoko reprezentativan za celo domaće tržište životnog osiguranja, a to je i najveća dobit koju je Wiener dodelio do sada. „Ponosni smo na činjenicu da smo našim osiguranicima pripisali do sada rekordnu dobit i tako ih još jednom uverili u direktnu korist od sigurnog ulaganja. Takođe smo ponosni na rezultat koji smo ostvarili uprkos poslovnim izazovima koje je donela prethodna godina“, izjavio je Branko Krstonošić, predsednik Upravnog odbora Wienera. On navodi da je ova osiguravajuća kuća tokom 2009. zabeležila rast životnog osiguranja od 14,8 odsto i u tom segmentu ostvarila premiju od 1,986 milijardi dinara. Prethodnu godinu Wiener je završio je sa 46.254 ugovora o životnom osiguranju, prosečna premija iznosila je oko 520 evra, a prosečno trajanje osiguranja 19 godina. U portfelju Wienera, osiguranje života imalo je udeo od 44,18 odsto. „Sasvim smo sigurni da ćemo ovakvom poslovnom politikom, uz adekvatne uslove na tržištu hartija od vrednosti i stabilne kamatne stope, našim osiguranicima i ubuduće obezbediti značajna uvećanja osiguranih suma“, tvrdi Krstonošić.
NOV MODEL: Wiener Städtische je, zajedno sa drugim osiguravajućim kućama, predložio Vladi Srbije da omogući građanima koji dugoročno uplaćuju životno osiguranje povraćaj poreza od 25 odsto na uplaćeni iznos. Predlog o poreskim olakšicama naišao je na razumevanje u Vladi, dobio je i podršku premijera Mirka Cvetkovića, ali i međunarodnih finansijskih institucija, kao što su MMF i Svetska banka. Vlada će se o ovom predlogu izjasniti do kraja maja, ali najavljuje da bi izmena poreskih propisa mogla da potraje nekoliko meseci. Kako objašnjava Branko Krstonošić, suština predloga osiguravača je da se omoguće poreska rasterećenja građanima koji uplaćuju životno osiguranje, čime bi oni bili motivisani da više izdvajaju za taj vid štednje, što bi uticalo i na rast ove vrste osiguranja. „Državi smo predložili i da emituje dugoročne hartije od vrednosti, u njih bi osiguravajuće kuće ulagale novac od premija, a država bi tako obezbedila sredstva za razvoj važnih infrastrukturnih projekata. Koristi bi imali svi – država, građani, ali i osiguravajuće kuće koje se bore sa slabom zainteresovanošću stanovništva za ovim vidom osiguranja. Ideja je dobra, kod nas je nova, ali odlično funkcioniše u Francuskoj, Italiji i šire“, izjavio je Branko Krstonošić. On je podsetio da ovaj model nudi mogućnost građanima koji dugoročno uplaćuju životno osiguranje da dobiju povraćaj poreza od 25 odsto na uplaćeni iznos, a to bi izazvalo veće interesovanje stanovništva za osiguranje. Bile bi uplaćivane veće premije koje bi se zatim usmeravale u kupovinu hartija od vrednosti sa periodom ročnosti dužim od deset godina, jer se uglavnom i životna osiguranja zaključuju na duži period. „Za državu bi to trebalo da bude povoljno, jer bi se smanjio pritisak na njene fondove“, ocenio je Krstonošić.
PRIVUĆI GRAĐANE: Što se stanovništva Srbije tiče, Krstonošić je podsetio da svega oko tri odsto ima životno osiguranje i da istraživanja tržišta pokazuju da postoji mnogo veći interes. „Problem je u minimalnom stepenu znanja o potencijalima osiguranja, dakle i u nedovoljnoj edukaciji, ali istovremeno i u nedostatku podsticajnih mera koje su uobičajene na svim drugim tržištima gde je razvijeno životno osiguranje“, smatra Krstonošić.
„Kada se sve to ima u vidu, jasno je zbog čega oko 225.000 naših građana godišnje izdvaja oko 80 miliona evra, ili samo 14 odsto od ukupne vrednosti tržišta osiguranja.“ Poređenja radi, Krstonošić je naveo da su godišnja izdvajanja za životno osiguranje u Srbiji deset evra, neznatno su veća u Crnoj Gori i u Makedoniji, u Sloveniji su 340 evra, a u Austriji preko 900 evra. Prema njegovoj oceni, uz sve oscilacije koje je prouzrokovala ekonomska kriza, tržište osiguranja je u prošloj godini dobro reagovalo i u takvim okolnostima Wiener Städtische je odlično poslovao u segmentu osiguranja života, što potvrđuje rekordna dobit koju je kompanija pripisala svojim osiguranicima u iznosu od 1,7 miliona evra.
VIG Plaza, savremena poslovna zgrada A klase u novobeogradskom bloku 11 A, primiće prve stanare u junu, kada će se Wiener Städtische osiguranje preseliti u svoj novi dom. VIG Plaza će biti nova centrala Wienera, koji će u tom centru koristiti oko 4500 kvadrata, odnosno tri sprata, a ostatak prostora ponuđen je zakupcima. U osmospratnicu površine oko 22.000 kvadrata u Ulici trešnjinog cveta Vienna Insurance Group uložila je oko 43 miliona evra, a objekat spada u red visokoautomatizovanih „pametnih zgrada“. Po nivou opreme i kvalitetu materijala, VIG Plaza je jedan od najmodernijih poslovnih centara u širem regionu.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – u Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
