NOVO SEDIŠTE: Zgrada Wiener Städische osiguranja u N. Beogradu
Za prošlu godinu osiguranicima je pripisana dobit u vrednosti 1,7 miliona evra, što je najveća suma koju im je ova osiguravajuća kuća do sada dodelila
Zahvaljujući doslednoj poslovnoj politici i sigurnim plasmanima, Wiener Städtische osiguranje je 2009. godine ostvarilo odličan poslovni rezultat, a najbolji pokazatelj uspeha jeste da je svojim osiguranicima pripisalo dobit u vrednosti 1,7 miliona evra. Ovaj iznos je visoko reprezentativan za celo domaće tržište životnog osiguranja, a to je i najveća dobit koju je Wiener dodelio do sada. „Ponosni smo na činjenicu da smo našim osiguranicima pripisali do sada rekordnu dobit i tako ih još jednom uverili u direktnu korist od sigurnog ulaganja. Takođe smo ponosni na rezultat koji smo ostvarili uprkos poslovnim izazovima koje je donela prethodna godina“, izjavio je Branko Krstonošić, predsednik Upravnog odbora Wienera. On navodi da je ova osiguravajuća kuća tokom 2009. zabeležila rast životnog osiguranja od 14,8 odsto i u tom segmentu ostvarila premiju od 1,986 milijardi dinara. Prethodnu godinu Wiener je završio je sa 46.254 ugovora o životnom osiguranju, prosečna premija iznosila je oko 520 evra, a prosečno trajanje osiguranja 19 godina. U portfelju Wienera, osiguranje života imalo je udeo od 44,18 odsto. „Sasvim smo sigurni da ćemo ovakvom poslovnom politikom, uz adekvatne uslove na tržištu hartija od vrednosti i stabilne kamatne stope, našim osiguranicima i ubuduće obezbediti značajna uvećanja osiguranih suma“, tvrdi Krstonošić.
NOV MODEL: Wiener Städtische je, zajedno sa drugim osiguravajućim kućama, predložio Vladi Srbije da omogući građanima koji dugoročno uplaćuju životno osiguranje povraćaj poreza od 25 odsto na uplaćeni iznos. Predlog o poreskim olakšicama naišao je na razumevanje u Vladi, dobio je i podršku premijera Mirka Cvetkovića, ali i međunarodnih finansijskih institucija, kao što su MMF i Svetska banka. Vlada će se o ovom predlogu izjasniti do kraja maja, ali najavljuje da bi izmena poreskih propisa mogla da potraje nekoliko meseci. Kako objašnjava Branko Krstonošić, suština predloga osiguravača je da se omoguće poreska rasterećenja građanima koji uplaćuju životno osiguranje, čime bi oni bili motivisani da više izdvajaju za taj vid štednje, što bi uticalo i na rast ove vrste osiguranja. „Državi smo predložili i da emituje dugoročne hartije od vrednosti, u njih bi osiguravajuće kuće ulagale novac od premija, a država bi tako obezbedila sredstva za razvoj važnih infrastrukturnih projekata. Koristi bi imali svi – država, građani, ali i osiguravajuće kuće koje se bore sa slabom zainteresovanošću stanovništva za ovim vidom osiguranja. Ideja je dobra, kod nas je nova, ali odlično funkcioniše u Francuskoj, Italiji i šire“, izjavio je Branko Krstonošić. On je podsetio da ovaj model nudi mogućnost građanima koji dugoročno uplaćuju životno osiguranje da dobiju povraćaj poreza od 25 odsto na uplaćeni iznos, a to bi izazvalo veće interesovanje stanovništva za osiguranje. Bile bi uplaćivane veće premije koje bi se zatim usmeravale u kupovinu hartija od vrednosti sa periodom ročnosti dužim od deset godina, jer se uglavnom i životna osiguranja zaključuju na duži period. „Za državu bi to trebalo da bude povoljno, jer bi se smanjio pritisak na njene fondove“, ocenio je Krstonošić.
PRIVUĆI GRAĐANE: Što se stanovništva Srbije tiče, Krstonošić je podsetio da svega oko tri odsto ima životno osiguranje i da istraživanja tržišta pokazuju da postoji mnogo veći interes. „Problem je u minimalnom stepenu znanja o potencijalima osiguranja, dakle i u nedovoljnoj edukaciji, ali istovremeno i u nedostatku podsticajnih mera koje su uobičajene na svim drugim tržištima gde je razvijeno životno osiguranje“, smatra Krstonošić.
„Kada se sve to ima u vidu, jasno je zbog čega oko 225.000 naših građana godišnje izdvaja oko 80 miliona evra, ili samo 14 odsto od ukupne vrednosti tržišta osiguranja.“ Poređenja radi, Krstonošić je naveo da su godišnja izdvajanja za životno osiguranje u Srbiji deset evra, neznatno su veća u Crnoj Gori i u Makedoniji, u Sloveniji su 340 evra, a u Austriji preko 900 evra. Prema njegovoj oceni, uz sve oscilacije koje je prouzrokovala ekonomska kriza, tržište osiguranja je u prošloj godini dobro reagovalo i u takvim okolnostima Wiener Städtische je odlično poslovao u segmentu osiguranja života, što potvrđuje rekordna dobit koju je kompanija pripisala svojim osiguranicima u iznosu od 1,7 miliona evra.
VIG Plaza, savremena poslovna zgrada A klase u novobeogradskom bloku 11 A, primiće prve stanare u junu, kada će se Wiener Städtische osiguranje preseliti u svoj novi dom. VIG Plaza će biti nova centrala Wienera, koji će u tom centru koristiti oko 4500 kvadrata, odnosno tri sprata, a ostatak prostora ponuđen je zakupcima. U osmospratnicu površine oko 22.000 kvadrata u Ulici trešnjinog cveta Vienna Insurance Group uložila je oko 43 miliona evra, a objekat spada u red visokoautomatizovanih „pametnih zgrada“. Po nivou opreme i kvalitetu materijala, VIG Plaza je jedan od najmodernijih poslovnih centara u širem regionu.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
