NOVO SEDIŠTE: Zgrada Wiener Städische osiguranja u N. Beogradu
Za prošlu godinu osiguranicima je pripisana dobit u vrednosti 1,7 miliona evra, što je najveća suma koju im je ova osiguravajuća kuća do sada dodelila
Zahvaljujući doslednoj poslovnoj politici i sigurnim plasmanima, Wiener Städtische osiguranje je 2009. godine ostvarilo odličan poslovni rezultat, a najbolji pokazatelj uspeha jeste da je svojim osiguranicima pripisalo dobit u vrednosti 1,7 miliona evra. Ovaj iznos je visoko reprezentativan za celo domaće tržište životnog osiguranja, a to je i najveća dobit koju je Wiener dodelio do sada. „Ponosni smo na činjenicu da smo našim osiguranicima pripisali do sada rekordnu dobit i tako ih još jednom uverili u direktnu korist od sigurnog ulaganja. Takođe smo ponosni na rezultat koji smo ostvarili uprkos poslovnim izazovima koje je donela prethodna godina“, izjavio je Branko Krstonošić, predsednik Upravnog odbora Wienera. On navodi da je ova osiguravajuća kuća tokom 2009. zabeležila rast životnog osiguranja od 14,8 odsto i u tom segmentu ostvarila premiju od 1,986 milijardi dinara. Prethodnu godinu Wiener je završio je sa 46.254 ugovora o životnom osiguranju, prosečna premija iznosila je oko 520 evra, a prosečno trajanje osiguranja 19 godina. U portfelju Wienera, osiguranje života imalo je udeo od 44,18 odsto. „Sasvim smo sigurni da ćemo ovakvom poslovnom politikom, uz adekvatne uslove na tržištu hartija od vrednosti i stabilne kamatne stope, našim osiguranicima i ubuduće obezbediti značajna uvećanja osiguranih suma“, tvrdi Krstonošić.
NOV MODEL: Wiener Städtische je, zajedno sa drugim osiguravajućim kućama, predložio Vladi Srbije da omogući građanima koji dugoročno uplaćuju životno osiguranje povraćaj poreza od 25 odsto na uplaćeni iznos. Predlog o poreskim olakšicama naišao je na razumevanje u Vladi, dobio je i podršku premijera Mirka Cvetkovića, ali i međunarodnih finansijskih institucija, kao što su MMF i Svetska banka. Vlada će se o ovom predlogu izjasniti do kraja maja, ali najavljuje da bi izmena poreskih propisa mogla da potraje nekoliko meseci. Kako objašnjava Branko Krstonošić, suština predloga osiguravača je da se omoguće poreska rasterećenja građanima koji uplaćuju životno osiguranje, čime bi oni bili motivisani da više izdvajaju za taj vid štednje, što bi uticalo i na rast ove vrste osiguranja. „Državi smo predložili i da emituje dugoročne hartije od vrednosti, u njih bi osiguravajuće kuće ulagale novac od premija, a država bi tako obezbedila sredstva za razvoj važnih infrastrukturnih projekata. Koristi bi imali svi – država, građani, ali i osiguravajuće kuće koje se bore sa slabom zainteresovanošću stanovništva za ovim vidom osiguranja. Ideja je dobra, kod nas je nova, ali odlično funkcioniše u Francuskoj, Italiji i šire“, izjavio je Branko Krstonošić. On je podsetio da ovaj model nudi mogućnost građanima koji dugoročno uplaćuju životno osiguranje da dobiju povraćaj poreza od 25 odsto na uplaćeni iznos, a to bi izazvalo veće interesovanje stanovništva za osiguranje. Bile bi uplaćivane veće premije koje bi se zatim usmeravale u kupovinu hartija od vrednosti sa periodom ročnosti dužim od deset godina, jer se uglavnom i životna osiguranja zaključuju na duži period. „Za državu bi to trebalo da bude povoljno, jer bi se smanjio pritisak na njene fondove“, ocenio je Krstonošić.
PRIVUĆI GRAĐANE: Što se stanovništva Srbije tiče, Krstonošić je podsetio da svega oko tri odsto ima životno osiguranje i da istraživanja tržišta pokazuju da postoji mnogo veći interes. „Problem je u minimalnom stepenu znanja o potencijalima osiguranja, dakle i u nedovoljnoj edukaciji, ali istovremeno i u nedostatku podsticajnih mera koje su uobičajene na svim drugim tržištima gde je razvijeno životno osiguranje“, smatra Krstonošić.
„Kada se sve to ima u vidu, jasno je zbog čega oko 225.000 naših građana godišnje izdvaja oko 80 miliona evra, ili samo 14 odsto od ukupne vrednosti tržišta osiguranja.“ Poređenja radi, Krstonošić je naveo da su godišnja izdvajanja za životno osiguranje u Srbiji deset evra, neznatno su veća u Crnoj Gori i u Makedoniji, u Sloveniji su 340 evra, a u Austriji preko 900 evra. Prema njegovoj oceni, uz sve oscilacije koje je prouzrokovala ekonomska kriza, tržište osiguranja je u prošloj godini dobro reagovalo i u takvim okolnostima Wiener Städtische je odlično poslovao u segmentu osiguranja života, što potvrđuje rekordna dobit koju je kompanija pripisala svojim osiguranicima u iznosu od 1,7 miliona evra.
VIG Plaza, savremena poslovna zgrada A klase u novobeogradskom bloku 11 A, primiće prve stanare u junu, kada će se Wiener Städtische osiguranje preseliti u svoj novi dom. VIG Plaza će biti nova centrala Wienera, koji će u tom centru koristiti oko 4500 kvadrata, odnosno tri sprata, a ostatak prostora ponuđen je zakupcima. U osmospratnicu površine oko 22.000 kvadrata u Ulici trešnjinog cveta Vienna Insurance Group uložila je oko 43 miliona evra, a objekat spada u red visokoautomatizovanih „pametnih zgrada“. Po nivou opreme i kvalitetu materijala, VIG Plaza je jedan od najmodernijih poslovnih centara u širem regionu.
Zbog čega se stanar Bele kuće nameračio na Grenland? I zašto nije prvi predsednik koji je Danskoj nudio pare za zaleđeno ostrvo? Šta o svemu tome kažu Inuiti koji na njemu žive, zvanični Kopenhagen, Evropljani i ostali? U čemu leže stvarni američki interesi? Kako mogu izgledati koraci Vašingtona za preuzimanje Grenlanda? I koliko je realna američka okupacija ovog ostrva
Grenland je negostoljubivo ostrvo – oko 80 odsto teritorije prekriveno je ledom i u centralnim delovima ostrva temperatura je u proseku minus 31 stepen Celzijusa, a ume i da padne do minus 67. U takvim uslovima eksploatacija prirodnih resursa bušenjem i rudarenjem veoma je teška, ponekad i nemoguća
Rut, majka dvoje dece, koja stanuje na pet minuta peške od mesta pogibije Rene Gud i koja je prošla obuku za posmatranje poštovanja Ustava, kaže za “Vreme” da u danima nakon ubistva Rene Gud Mineapolis liči na poprište s obrisima građanskog rata i da agenti ICE idu od vrata do vrata, ali da su njene komšije još odlučnije da se suprotstave “njihovom teroru” nakon ove tragedije
Svedoci smo uznemiravajuće situacije: dok Evropljani brane suverenitet Ukrajine, Tramp je pogazio suverenitet Venecuele, a povodom Grenlanda preti suverenitetu Danske. Igra haosa tek je počela. Svetski lideri pokušavaju da pronađu odgovor kako da se suoče sa talasom Trampove nove izvedbe američkog imperijalizma. Posle vojne operacije u Venecueli nameće se pitanje šta taj agresivni, neokolonijalni potez, direktno suprotan međunarodnom pravu, znači za ostatak sveta
Verski režim u Iranu rešio je da i ovaj talas protesta uguši u krvi. To će mu poći za rukom ukoliko Sjedinjene Države ne intervenišu. Donald Tramp bi pre mogao biti zainteresovan za mini-bombardovanje nego za pokušaj promene režima
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
