Za prošlu godinu osiguranicima je pripisana dobit u vrednosti 1,7 miliona evra, što je najveća suma koju im je ova osiguravajuća kuća do sada dodelila
Zahvaljujući doslednoj poslovnoj politici i sigurnim plasmanima, Wiener Städtische osiguranje je 2009. godine ostvarilo odličan poslovni rezultat, a najbolji pokazatelj uspeha jeste da je svojim osiguranicima pripisalo dobit u vrednosti 1,7 miliona evra. Ovaj iznos je visoko reprezentativan za celo domaće tržište životnog osiguranja, a to je i najveća dobit koju je Wiener dodelio do sada. „Ponosni smo na činjenicu da smo našim osiguranicima pripisali do sada rekordnu dobit i tako ih još jednom uverili u direktnu korist od sigurnog ulaganja. Takođe smo ponosni na rezultat koji smo ostvarili uprkos poslovnim izazovima koje je donela prethodna godina“, izjavio je Branko Krstonošić, predsednik Upravnog odbora Wienera. On navodi da je ova osiguravajuća kuća tokom 2009. zabeležila rast životnog osiguranja od 14,8 odsto i u tom segmentu ostvarila premiju od 1,986 milijardi dinara. Prethodnu godinu Wiener je završio je sa 46.254 ugovora o životnom osiguranju, prosečna premija iznosila je oko 520 evra, a prosečno trajanje osiguranja 19 godina. U portfelju Wienera, osiguranje života imalo je udeo od 44,18 odsto. „Sasvim smo sigurni da ćemo ovakvom poslovnom politikom, uz adekvatne uslove na tržištu hartija od vrednosti i stabilne kamatne stope, našim osiguranicima i ubuduće obezbediti značajna uvećanja osiguranih suma“, tvrdi Krstonošić.
PONOSNI NA POSLOVNE REZULTATE: Branko Krstonošić, predsednik Upravnog odbora
NOV MODEL: Wiener Städtische je, zajedno sa drugim osiguravajućim kućama, predložio Vladi Srbije da omogući građanima koji dugoročno uplaćuju životno osiguranje povraćaj poreza od 25 odsto na uplaćeni iznos. Predlog o poreskim olakšicama naišao je na razumevanje u Vladi, dobio je i podršku premijera Mirka Cvetkovića, ali i međunarodnih finansijskih institucija, kao što su MMF i Svetska banka. Vlada će se o ovom predlogu izjasniti do kraja maja, ali najavljuje da bi izmena poreskih propisa mogla da potraje nekoliko meseci. Kako objašnjava Branko Krstonošić, suština predloga osiguravača je da se omoguće poreska rasterećenja građanima koji uplaćuju životno osiguranje, čime bi oni bili motivisani da više izdvajaju za taj vid štednje, što bi uticalo i na rast ove vrste osiguranja. „Državi smo predložili i da emituje dugoročne hartije od vrednosti, u njih bi osiguravajuće kuće ulagale novac od premija, a država bi tako obezbedila sredstva za razvoj važnih infrastrukturnih projekata. Koristi bi imali svi – država, građani, ali i osiguravajuće kuće koje se bore sa slabom zainteresovanošću stanovništva za ovim vidom osiguranja. Ideja je dobra, kod nas je nova, ali odlično funkcioniše u Francuskoj, Italiji i šire“, izjavio je Branko Krstonošić. On je podsetio da ovaj model nudi mogućnost građanima koji dugoročno uplaćuju životno osiguranje da dobiju povraćaj poreza od 25 odsto na uplaćeni iznos, a to bi izazvalo veće interesovanje stanovništva za osiguranje. Bile bi uplaćivane veće premije koje bi se zatim usmeravale u kupovinu hartija od vrednosti sa periodom ročnosti dužim od deset godina, jer se uglavnom i životna osiguranja zaključuju na duži period. „Za državu bi to trebalo da bude povoljno, jer bi se smanjio pritisak na njene fondove“, ocenio je Krstonošić.
PRIVUĆI GRAĐANE: Što se stanovništva Srbije tiče, Krstonošić je podsetio da svega oko tri odsto ima životno osiguranje i da istraživanja tržišta pokazuju da postoji mnogo veći interes. „Problem je u minimalnom stepenu znanja o potencijalima osiguranja, dakle i u nedovoljnoj edukaciji, ali istovremeno i u nedostatku podsticajnih mera koje su uobičajene na svim drugim tržištima gde je razvijeno životno osiguranje“, smatra Krstonošić.
„Kada se sve to ima u vidu, jasno je zbog čega oko 225.000 naših građana godišnje izdvaja oko 80 miliona evra, ili samo 14 odsto od ukupne vrednosti tržišta osiguranja.“ Poređenja radi, Krstonošić je naveo da su godišnja izdvajanja za životno osiguranje u Srbiji deset evra, neznatno su veća u Crnoj Gori i u Makedoniji, u Sloveniji su 340 evra, a u Austriji preko 900 evra. Prema njegovoj oceni, uz sve oscilacije koje je prouzrokovala ekonomska kriza, tržište osiguranja je u prošloj godini dobro reagovalo i u takvim okolnostima Wiener Städtische je odlično poslovao u segmentu osiguranja života, što potvrđuje rekordna dobit koju je kompanija pripisala svojim osiguranicima u iznosu od 1,7 miliona evra.
VIG Plaza
VIG Plaza, savremena poslovna zgrada A klase u novobeogradskom bloku 11 A, primiće prve stanare u junu, kada će se Wiener Städtische osiguranje preseliti u svoj novi dom. VIG Plaza će biti nova centrala Wienera, koji će u tom centru koristiti oko 4500 kvadrata, odnosno tri sprata, a ostatak prostora ponuđen je zakupcima. U osmospratnicu površine oko 22.000 kvadrata u Ulici trešnjinog cveta Vienna Insurance Group uložila je oko 43 miliona evra, a objekat spada u red visokoautomatizovanih „pametnih zgrada“. Po nivou opreme i kvalitetu materijala, VIG Plaza je jedan od najmodernijih poslovnih centara u širem regionu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Odluka studenata da režimu upute zahtev za raspuštanje državnog parlamenta i raspisivanje vanrednih republičkih izbora nije pala s Marsa. O ovoj opciji se na plenumima već dugo žustro diskutovalo, a stvar je presečena onda kada je svima, ali baš svima, postalo jasno da vlast ne samo da ne želi da ispuni studentske zahteve nego na političku krizu odgovara sve jačom represijom i sve prljavijom propagandom. I kada više niko nije mogao da ospori činjenicu da je upravo režim generator svih društvenih i političkih anomalija, te da zahvaljujući njemu novosadska nadstrešnica svakom građaninu ove zemlje visi nad glavom
Kakvo je interesovanje među najvišim univerzitetskim radnicima za direktno učešće u politici, na “studentskoj listi”, ukoliko bi u Srbiji bili raspisani vanredni parlamentarni izbori
Poziv na raspisivanje izbora je poziv režimu, a trebalo bi da se vidi da li će postojati i studentski poziv svim ostalima na društveni dogovor o tome kako se suprotstaviti režimu na budućim izborima. Oni mogu biti raspisani neočekivano brzo, a možda ih i ne bude pre nekog “redovnog termina” ako ne bude izuzetno jakog pritiska na ulici
Možda je tačna verzija da je Aleksandru Vučiću pozlilo pa se zato vratio u zemlju. Ali i dalje cela stvar ostavlja mnogo otvorenih pitanja. Za početak, zašto je predsednik naše zemlje išao na donatorsko veče namenjeno unutarpolitičkim ciljevima druge zemlje? Zašto je išao na događaj na koji se ne može ući ako se ne donira novac? I ko ga je zvao? Ako se ova sapunska opera posmatra kao izolovan događaj, van domaćeg konteksta, zaista je reč o nečemu što izmiče zdravom razumu
Bez razumevanja zla koje je činjeno u našoj neposrednoj istoriji u poslednje tri, četiri decenije, to bi bilo parcijalno i licemerno. Zakasnilo se i za ono što se dogodilo pre šest meseci, sve sada je nadoknada. Ako ne dođemo do ozbiljnog suočavanja sa prošlošću, sa snažnim programom stvaranja nenasilnog društva, promene će imati kratak rok trajanja. A u toj promeni roditelji ubijene dece mogli bi da budu ambasadori procesa normalizacije ovog društva. Oni su spremni na tu ulogu i bilo bi dobro da ih i studenti uključe u svoje debate, da razumeju šta se dogodilo i koji su putevi suočavanja
Režimska odmazda biće strašna ako otpor posustane. Sada hoće da utamniče ljude koji su čavrljali o rušenju vlasti jer su time tobože rušili državu. Ali, državu je oteo i srušio režim, odavno
Ministarstvo za javna ulaganja podnelo je zahtev za građevinsku dozvolu za gradnju nove zgrade Beogradske filharmonije. S obzirom da se zna da je projekat preskup i da za njega nema para, deluje da je i ovo samo nova šarena laža
Klecavo vrhovno biće uzda se u lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Ne sme se zaboraviti da on 13 godina teškim otrovima zasipa naročito u provinciji, te da je detoksikacija dug i mučan proces
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
