Početkom 20. veka nesnosno stanje srpskoga življa u Staroj Srbiji i Makedoniji sve se većma pogoršavalo. Mešanje evropskih sila u turske stvari (reorganizacija uprave u evropskoj Turskoj, međunarodna žandarmerija) ostalo je bez rezultata, Mladoturski pokret ne samo što nije raskrstio sa feudalnim imperijalističkim idejama, već je bio nosilac još opasnijeg, čisto nacionalnog turskog, režima. Anarhija, koja je vodila istrebljenju hrišćanskog življa u Turskoj, naterala je balkanske države, da se stave u zaštitu svojih sunarodnika. Sem toga, Srbija je, da bi dobila ekonomsku nezavisnost i oslobodila se nesnosnog položaja, u koji je stavljena na Berlinskom Kongresu, morala tražiti izlazak na more.
Interesi balkanskih kraljevina bili su opšti i zajednički. Ali su srpsko-bugarske diferencije dugo ometale sporazum. Međutim, osnovni uslov za uspešan rad protiv Turske bio je prethodan sporazum, na prvom mestu Srbije i Bugarske, pa po tom Grčke i Crne Gore. Rusija i Francuska bile su neposredno zainteresovane za stvaranje balkanskog saveza, koji bi bio uperen protiv trojnog saveza, odnosno Austro-Ugarske. Otuda je sa znanjem i potporom Rusije sklopljen između Srbije i Bugarske sporazum za akciju protiv Turske 29/2 1912, a na osnovu toga sporazuma potpisan je ugovor o savezu za rat protiv Turske. Između Srbije i Bugarske potpisana je 19/6 1912. vojna konvencija, koja je sadržala vojničke, kao što je ugovor od 29/2 sadržao političke uslove saveza. Oba sporazuma predviđena su za vreme od 8 godina, Ovaj savez poslužio je za osnovu akcije Srbije, Bugarske, Grčke i Crne Gore protiv zajedničkog neprijatelja, Turske. U maju 1912. sklopila je Bugarska politički savez i vojnu konvenciju sa Grčkom, a pristupanje i Crne Gore savezu bilo je tada već svršen fakat. U toku leta 1912. savezne kraljevine izvršile su pripreme za rat.
Savezne balkanske države predale su 6/8 1912. u Carigradu kolektivnu notu sa zahtevanjem zavođenja nove administrativne, autonomne, podele u Evropskoj Turskoj u duhu § 23 Berlinskog Ugovora o miru, i to na četiri oblasti: Makedoniju, Staru Srbiju, Epir i Arbaniju, pod zaštitom velikih sila i sa autonomijom (parlamenta, milicija, guverner-hrišćanin). Porta je kategorički odbila predlog balkanskih kraljevina i, pod izgovorom držanja manevara, 10/9 naredila je delimičnu mobilizaciju svoje vojske u Evropskoj Turskoj – koncentraciju četiri korpusa oko Jedrena. I ako zamorena ratom sa Italijom u Tripolisu (od 1911) i unutrašnjim nemirima (u Arbaniji, Arabiji i Kurdistanu), finansiski iznurena, tek što je u avgustu 1912. otpustila iz Evropske Turske oko 120.000 isluženih vojnika Anadolaca, Turska je naredila mobilizaciju, verujući da se Srbija i Bugarska ne mogu sporazumeti, i da će sa svojim sredstvima u Evropskoj Turskoj izaći na kraj sa saveznicima. Na to su 17/9 saveznici objavili opštu mobilizaciju. onda je i Turska 18/9 naredila opštu mobilizaciju. Evropske sile su intervencijom 25/9 u Beogradu, Sofiji, Atini i na Cetinju i 27/9 u Carigradu zadocnile da otklone sudar. Austro-Ugarska je držala, da će Turska tući saveznike, te je izjavila, da će biti neutralna, pod uslovom, da se rat na Balkanu lokalizuje, misleći da time zaustavi intervenciju Rusije u korist saveznica.
Za to vreme izbili su i pogranični sukobi, koji su dali povod za objavu rata. Na srpskoj granici bili su se od 2/10 krvavi bojevi na Merdarima i kod Vasiljevačkih karaula, 4/10 uveče srpski poslanik u Carigradu predao je deklaraciju srpske vlade, koja je bila isto što i objava rata. Istoga dana i Bugarska je objavila rat Turskoj, a 6/10 i Grčka. Crna Gora objavila je rat Turskoj još 25/9, i otpočela je neprijateljstva.
Turska je onda, nalazeći da su zahtevi balkanskih kraljevina u noti od 6/9 neprijemljivi, takođe objavila saveznicima rat. Pod pritiskom ovih zapleta na Balkanu, Turska je 5/10 zaključila sa Italijom mir u Lozani, po kome je Italija dobila Tripolis, ali je u Libiji, i pored toga, produžila mali rat.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
