Šta još treba da se dogodi, koliko ubistava treba da se izvrši da oni koji imaju poseban moral, moral političara na Balkanu, u Srbiji, u Beogradu, shvate da im nema veće obaveze nego da odbrane pojedinca od evo već punoletne novinarske razularenosti. Da vodeći računa o pojedincu, ma kako se zvao i ma koje nacionalnosti bio, grade državu
„Internacional“, beogradski dnevni list, u broju od 20. decembra 2004. godine objavio je članak pod naslovom „Branka Prpa amnestira NATO ubice?“
Odlukom urednika upitnik na kraju naslova nije svojim značenjem zavarao da li je možda Branka Prpa tobože amnestirala NATO. Naprotiv. Nije doveo u sumnju jasnu nameru potpisnika članka, urednika rubrike i vlasnika ili vlasnike lista za stručnim, nacionalnim i moralnim obezvređivanjem dr Branke Prpe.
Nažalost, mračna namera je izvršena ovim člankom, ovim novim sramnim prilogom razvijenom većinskom besprizornom srpskom novinarstvu, koje shodno svojoj posrnuloj prirodi i ljudima koji ga čine i nadahnjuju svojim političkim ili drugim uticajem, od kraja druge polovine osamdesetih do danas, ne poštuje nijedan od osnovnih univerzalnih principa javno pisane i u medijima izrečene reči. Izuzimajući časne primere novinara, koji uprkos opasnosti po život koju nosi iznošenje istine ipak opstaju, ulivajući nam nadu svojim delom i životom da se naše društvo možda ne nalazi na putu sa koga nema povratka.
Tonući u teško izlečivu bolest, ovakvo novinarstvo pripremilo je teren rđavom nacionalizmu koji je dostigao vrhunac raspadom prethodne države i još traje. Šteta počinjena nekadašnjoj državi i građanima koji danas žive u Srbiji meri se vrednošću desetina hiljada života nasilno oduzetih na nebrojene načine. Nadahnuto mržnjom, novcem, glupošću, neznanjem, nerazumevanjem osnovnih društvenih i globalnih procesa vremena u kome živimo, ovo smradno novinarstvo uništilo je uzore mladima, zbrisalo moral, stvorilo uslove za nestanak građanske srednje klase. Oteralo je elitu u daleke zemlje ili ju je uvelo u tišinu zastrašujući je dnevnim novinskim prijavama, dojavama, obznanama, vređanjima predstavnika ostataka te elite škrabotinama nadahnutih kolumnista, čiji su rečnik i mišljenje jednaki estetici življenja dripaca iz mog rodnog kvarta grada Beograda. Dopuštena, stimulisana i na kraju osvojena, ovakva novinarska sloboda nekažnjeno godinama stvara uslove za prebijanje, egzekucije, nesebično otvarajući nove prostore bezumlja raspaljujući ubilačku maštu lokalnih giganata, lokalnih političara. Vlasnika naših života.
Broj ubijenih ne znamo. Imena nalogodavaca ne znamo. Imena izvršilaca teško da ćemo ikada saznati. Granice današnje države ne znamo, brojno stanje takođe, himnu nemamo, ime države nam služi za sprdnju…
Većina novinara i dalje nesebično daje svoj živahan doprinos sejanju smišljenih dezinformacija, lažnih vesti. Pritom zadovoljavaju sve želje poslodavaca. Ponekad sa posebnim i perverznim uzivanjem. Retko nevoljno, uvek voljno i poletno. Pišu. U nastavcima. Godinama.
U vremenu strahovite krize u kojoj se nalazi naša zemlja, u potpunom propadanju države i njenih institucija i u spoljnjem neugledu koji uživamo, novinari umesto da daju svoj doprinos učvršćivanju temelja moguće države, između ostalih ugođaja nalaze za shodno da oštre pero na građanki Branki Prpi.
Skrivanje istine da je Arhiv grada Beograda na čelu sa dr Brankom Prpom stvorio izložbu izuzetnog značaja, uz potresno i stručno sagledavanje stradanja tokom balkanskih ratova, za vreme Prvog i Drugog svetskog rata i tokom neravnopravnog okršaja sa NATO-om 1999. godine, greh je prema mnogima. Sa iskazanom namerom da se izložba obesmisli i njen vrhunski domet negira, trabunjanje srpskog lista latiničnog izdanja „Internacional“ na temu NATO-a i tobožnjeg Prpinog pomilovanja onih koji su bombardovali Srbiju, predstavlja opasnu laž. Novinarsku laž. Uvreda nanesena žrtvama svih ratova zastupljenih na ovoj izložbi je neoprostiva. Uvreda je nanesena i nama, njihovim potomcima. Da li je time što je štampana u listu sa nacionalnim predznakom manja? Ne, ona time postaje ispaljeni metak u odabranu žrtvu čiju putanju samo čudo može da promeni.
Prljavo sumnjičenje Branke Prpe za špijunažu u korist države Hrvatske, uz prebrojavanje i imenovanje Hrvata na pojedinim vodećim funkcijama institucija Republike Srbije i grada Beograda, još je jedan pisani dokaz nakazne nacionalne svesti zastrašivanja i huškanja lokalnih političkih giganata i mangupa naoružanih kratkim ili srednjim cevima na ličnu sigurnost, na život dr Branke Prpe.
Besmislenost ovog pokušaja bila bi istinita da smo imali sreću da je do današnjeg dana, osim pisma ministra za kulturu i informisanje Kojadinovića, saopštenja NUNS-a, saopštenja beogradskog odbora DS-a i Skupštine Beograda, objavljena u sredstvima javnog informisanja bilo kakva reakcija neke od političkih stranaka inspirisanih pomenutim člankom.
Razumevanje državnih, nacionalnih ciljeva i objektivne situacije u kojoj se nalazi Srbija, na unutrašnjem i spoljnjem planu, moralo bi, znajući za sadržaj članka „Branka Prpa amnestira NATO ubice?“, da nadahne naše vodeće političke partije na vlasti da javno iskažu mišljenje o ovoj sramoti nanesenoj Srbiji i njenim građanima.
Nema potrebe da objašnjavam naučni i društveni značaj dr Branke Prpe, ona se brani sama svojim radom i delima. Ali ima potrebe da to čine oni čija je dužnost da razumeju veličinu i značaj pojedinca, da bdiju nad svima nama a posebno nad najboljim predstavnicima naučnog, kulturnog i javnog delanja.
Šta još treba da se dogodi, koliko ubistava treba da se izvrši da oni koji imaju poseban moral, moral političara na Balkanu, u Srbiji, u Beogradu, shvate da im nema veće obaveze nego da odbrane pojedinca od evo već punoletne novinarske razularenosti. Da vodeći računa o pojedincu, ma kako se zvao i ma koje nacionalnosti bio, grade državu.
Mogu li to naša politička udruženja koja su preuzela obavezu da ovu državu postave na zdrave temelje? Ne znam. Mišljenja sam da moraju da pokušaju. Jasno i odlučno, ne kalkulišući svojim političkim trajanjem. Pa evo im zgodne prilike. Za početak.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
