Promene dolaze sa juga

Niš je za vikend bio prestonica bunta, mladalačke energije i jedinstva. Nakon veličanstvenih protesta u Novom Sadu i Kragujevcu, celodnevne blokade Autokomande i one na Slaviji, južnjački inat iznedrio je još jedan veliki događaj.

Zvanično je počelo u devet, prvog marta, okupljanjem studenata i građana na četiri lokacije – raskrsnici Vardarske ulice i Ulice Jovana Ristića, kod Saborne crkve, Niteksa i Medicinskog fakulteta. Odzvanjale su svuda pištaljke i vuvuzele; na štandovima sa hranom bili su razni specijaliteti – od čvaraka do princes krofni. U petak, nakon višednevnog pešačenja, stigli su demonstranti, mahom studenti, iz Bora, Kragujevca, Kruševca, Pirota, Vranja… Za njih, bila je to kruna nakon ozbiljnih napora i prevazilaženja sopstvenih granica.

Jedan od njih je i mladi glumac Pavle Veselinović, koji je pešački pohod započeo u Kruševcu, dva dana pred protest. “Na tom putu upoznao sam mnogo ljudi sa kojima sam se veoma zbližio. Bio je to ogroman izazov, uz sumnje, pad energije… Na kraju prvog dana, kada sam stigao u Aleksinac, grad u kome smo spavali, i kada sam video reakcije ljudi koji su nas dočekali, to mi je vratilo snagu. Ti ljudi su verovali u nas”, kaže on za “Vreme”.

REČ (IZ) USTAVNOG PATRIOTIZMA

Iako su nezavisni mediji pratili protest iz časa u čas, kamera ne može da dočara tako jedinstvenu atmosferu, kao i mnogo trenutaka koji su prošli ispod radara.

Đorđe Nikolić, Nišlija koji studira u Beogradu, kaže za “Vreme” da njegov rodni grad nikada nije tako izgledao kao na dan protesta. “Kamere nisu mogle da zabeleže koliko je zaista ljudi bilo prisutno, ne samo na Trgu već i u svim okolnim ulicama. Mislim da je ovo najveći protest do sada, a predstavlja pretposlednju tačku, pred Beograd. Uz to, znamo da promene uvek kreću iz Niša, kao što je bio slučaj devedesetih i dvehiljaditih. Niš je prvi grad gde je SNS izgubio izbore”, podseća Đorđe.

Ovaj je protest takođe imao nešto po čemu se razlikuje od dosadašnjih – Studentski edikt.

“Donet u Nišu, 1. marta 2025. godine – Mi, studenti i slobodni građani Srbije, sabrani u gradu Nišu, u gradu koji je svedok novih ideja i promena, u gradu koji je kroz vekove raskrsnica istorije, a gde je sloboda uvek nalazila svoj put, donosimo ovaj edikt kojim proglašavamo vrednosti za koje se borimo, kao zavet budućnosti i državi u kojoj želimo da živimo”, čulo se posle 18 časova.

Nikola Ilić, student Elektronskog fakulteta u Nišu, učestvovao je u izradi teksta Studentskog edikta. Taj simbolični dokument doživljava kao spisak bazičnih ljudskih vrednosti koje svima treba da služe kao putokaz: “To su vrednosti za koje se borimo. U tom pogledu, same odredbe govore o onome šta nam u ovom trenutku najviše treba, što je pre svega sloboda, pravna država, dostojanstvo… Te bi vrednosti trebalo da se podrazumevaju u savremenom društvu, ali mi svakodnevno vidimo grubo kršenje svake od njih. Pre svega, pozivamo se na Ustav i svakodnevno podsećamo da svaka reč iz Ustava mora da se poštuje”, objašnjava on za “Vreme”.

Dodaje da edikt vidi kao uzajamno obećanje studenata. “Mi smo u ovoj borbi uspeli da ogolimo skelet koji stoji kao prepreka ispunjenju zahteva. A ukoliko bismo uspeli da dođemo do države u kojoj su odredbe pomenute u ediktu realnost, smatram da ispunjenje zahteva ne bi bio nikakav problem. Edikt je upućen celokupnom narodu Srbije i ko god bude na vlasti morao bi to da poštuje”, objašnjava Ilić.

Ukoliko društvo želi da se odredbe edikta – poput pravne države, slobode medija, jednakosti svih pred zakonom, vlasti koja služi narodu, a ne obrnuto – ostvare, te postanu realnost ove zemlje, do promena mora doći. I dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović smatra da se ovaj dokument zalaže za nova pravila u društvu. “Potisnute su sve vrednosti važne za jedno humano društvo koje vodi računa o tome da građani imaju jednaka prava, da uživaju slobode koje im pripadaju, poput slobode medija, govora, istupanja i društvenog angažovanja”, kaže ona za “Vreme”. Takođe ističe da se društvo promenilo i da ne može više da se vrati na “fabrička podešavanja”: “Društvo je promenjeno i nema vraćanja na staro. Mnogi su osetili slobodu i shvatili njen značaj. Pravi način je da se podrže deca i podrži budućnost. To su prepoznali i oni stari koji jedva imaju za život, koji su teškom mukom izašli, ali su to učinili kako bi pružili toplu dobrodošlicu toj vojsci koja je umarširala u naša srca”.

foto: darko vojinović / ap

PROFESORSKA SOLIDARNOST

Trg kralja Aleksandra, samo pet minuta pešice od centra grada, bio je glavna lokacija na kojoj su građani postavljali štandove sa hranom i pićem. Jedan sasvim neobičan štand nalazio se na samom uglu ulice. Već oko tri sata popodne, bio je potpuno prazan. Bio je to štand koji su postavili profesori Elektrotehničke škole “Mija Stanimirović”.

“Danas smo od srca spremali i napravili oko 200 porcija pasulja, koje su otišle za malo više od sat vremena. Energija je neverovatna. Naši maturanti su u blokadi i stvarno se nadamo pozitivnom rezultatu”, rekao je jedan od profesora.

Ova škola se trenutno nalazi u delimičnoj blokadi, a profesor kaže za “Vreme” da učenici vredno rade i učestvuju u protestima.

Profesorka Gordana Arsić dodaje da je u njenoj školi sve bilo spremno da se ugoste đaci iz drugih gradova i tu prespavaju: “Ugostili smo Prvu i Drugu kragujevačku gimnaziju i još đaka iz drugih gradova. Čitava organizacija protesta bila je zaista neverovatna. Istovremeno, to je organizacija u kojoj nema lidera. Bili smo u komunikaciji sa drugim školama i sve smo spontano dogovarali. Odmah smo rešili da zgrada gimnazija Stevan Sremac i Bore Stanković, koja je u blizini centra, bude trijažni centar sa lekarima i maserima”.

Koordinatora nije bilo, već samo mnogo predloga i otvorena diskusija. Profesorka Arsić kaže da, čak i ako je pre u teoriji znala kako funkcioniše plenum, sada je to i sama iskusila. Odluke su niški profesori vrlo brzo usvajali, a sve se, prema njenima rečima, zbilo kako je i planirano.

“Svi su učestvovali i radili. Mi koji smo duboko zašli u organizaciju protesta smo poslednjih četiri, pet dana funkcionisali kao pčele. Uvek sam se pitala kako pčele sve tako precizno i savršeno rade. I onda sam shvatila da je, u našem slučaju, reč o pozitivnoj energiji, o potrebi svakog od nas da uradi što više, da što više doprinese. Čak je pomogao i veliki broj niških fitnes klubova i teretana, koji su donirali strunjače”.

foto: lenka pavlović

POBUNJENI I PROBUĐENI

Građani su na protestu pokazali kritički stav prema svim problemima ovog društva, od nefunkcionisanja institucija do manjka pravde u različitim društvenim procesima, kaže profesor sa Departmana za Komunikologiju i novinarstvo na Filozofskom fakultetu Neven Obradović. “Iz tog ugla, protesti imaju veliki značaj. Gradu Nišu je ovaj protest doneo jednu dobru građansku atmosferu i uspeo je da pošalje poruku o jedinstvu različitih društvenih i ideoloških pogleda sa idejom da su promene u društvu neophodne ako želimo da imamo zdraviju budućnost”, dodaje Obradović. Njegovi studenti su, inače, tog dana učestvovali u izradi uživo-prenosa protesta iz televizijskog studija na tom fakultetu, te vodili program. Kako kaže za “Vreme”, od početka do kraja programa je otprilike 110.000 ljudi ušlo da prati njihov prenos.

“Probudila se jedna druga Srbija koja se sve više buni”, govori narodni poslanik i političar iz Niša Đorđe Stanković iz Narodnog pokreta Srbije. On kaže za “Vreme” da je ovaj protest nanovo pokazao – Niš je i pre 2. juna, kada su bili lokalni izbori, bio spreman za promene. One su se tada i desile, podseća Stanković. Jasno je da je Niš na tim lokalnim izborima od svih gradova i opština u Srbiji bio najbliži tome da više ne bude naprednjački. Stoga je dodata simbolika protesta i u tome – veliki broj građana Srbije je mahom bio koncentrisan na Medijani, jedinoj opštini kojom upravlja opozicija, a ne vlast. Konačno, Stanković dodaje i da je vrlo važno što su se protestu odazvali svi “nivoi” društva. Bilo je tu dece i srednjoškolaca, studenata i profesora, roditelja i starijih, glumaca i političara…

SVE SE NADOKNADI OSIM ŽIVOTA

Kada je u pitanju plan za sutra, Nišlije se pripremaju za protest u Beogradu 15. marta. Prema rečima mnogih, on je ključan. Premijer u ostavci Miloš Vučević rekao je da će do tada doći do “razrešenja situacije u vezi sa protestima”, dodavši da su oni uzrok ekonomskih problema države. A predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić rekla je da je 17. mart poslednji rok da se studenti vrate na nastavu, jer će u suprotnom izgubiti godinu. Ona je izgleda zažmurila na jedno oko i produžila već probijeni rok da fakulteti počnu sa radom do 3. marta.

Profesori sa kojima je “Vreme” razgovaralo smatraju da sve može da se nadoknadi osim života. “Oni nam kradu pravo na dobar i pravi život već tri decenije. Mi smo već imali takva iskustva, za vreme bombardovanja i tokom oktobarskih demonstracija, kada univerzitet i škole nisu radili. Ne vidim da su te generacije nešto preterano oštećene. Na kraju, te su generacije iznedrile ovakve studente i učenike. I hvala im na tome”, kaže dekanka Natalija Jovanović. Ona zatim objašnjava da su profesori napravili program nadoknade ispita i nastave. Konačno, dodaje, obrazovanje i treba da bude usmereno na to da dete nauči da misli, da komunicira na pravi način i da rešava određene probleme. A upravo studenti danas tome uče ovo društvo.