Za „Vreme“ iz Skoplja
I Makedonija je desetak dana bila deo euforične proslave stote godišnjice nacionalne zastave i nezavisnosti Albanije, koja se paralelno odvijala u svim balkanskim državama gde žive etnički Albanci (pored Albanije, na Kosovu, u južnoj Srbiji i Crnoj Gori). U eksploziji populizma i nacionalizma, vijorile su se albanske zastave ogromnih dimenzija, istaknute na zgradama institucija, na jarbolima visokim više desetina metara, pa čak i na policijskim automobilima. Deca su marširala obavijena albanskim zastavama u „Maršu orlova“ u Skoplju, a na zidovima u zapadnoj Makedoniji osvanuli su grafiti sa neprihvatljivim sadržajem za etničke Makedonce. Posle incidenata tokom gostovanja premijera Nikole Gruevskog Tirani, međuetničke strasti su se dodatno uzburkale nipodaštavanjem makedonskih zakona, time što i pored jasnih odredbi da se zastava albanske etničke manjine u Makedoniji (koja je istovetna sa zastavom države Albanije) može isticati na javnim mestima samo uz državnu zastavu Makedonije većih dimenzija, „crni orlovi“ na crvenoj pozadini su „pokrili“ Makedoniju.
Centralna proslava u skopskoj sportskoj sali „Boris Trajkovski“, u organizaciji vladajuće albanske Demokratske unije za integraciju, nije narušena ni odsustvom makedonskog premijera i predsednika države, pa čak ni odsustvom predstavnika glavne albanske opozicione partije DPA. Proslava na kojoj je kulminirala višednevna euforija, čije troškove je delimično platila i makedonska država, kojoj su prisustvovali premijeri Albanije i Kosova Sali Beriša i Hašim Tači, kao da se nije ni održavala u Skoplju, jer nije bilo makedonskih nacionalnih simbola, niti jedne državne zastave niti prevoda na makedonski jezik… Iako se na proslavi nije pojavio nijedan predstavnik etnički-makedonskog dela vlasti, opozicija je žestoko napala vladajuću VMRO-DPMNE da je spasavajući koaliciju na vlasti trgovala makedonskim nacionalnim interesima i uvredila etničke Makedonce. Iako je ekstatično mitingovanje prošlo uglavnom bez većih incidenata, opozicija je optužila makedonski deo vlasti da su se „Makedonci minulih dana osećali kao uljezi u sopstvenoj zemlji“ i da je poniženo njihovo nacionalno dostojanstvo. Dolivanje ulja na vatru je, prema pojedinim medijima, bilo to što je albanski premijer Beriša u svom govoru istakao da je „albanski nacionalizam najgrađanskiji u Evropi“, poručio je svim susedima da su Albanci „spremni za prijateljsku, dugoročnu i vekovnu saradnju“, i baš iz Skoplja sve svoje sunarodnike pozvao da „rade svakog minuta, dana, nedelje, meseca za njihovo ujedinjenje“… Njegov kolega sa Kosova, Hašim Tači, potencirao je da je „UČK ujedinila Albance da oslobode Kosovo“, da sa „slobodnim Kosovom i Albanija diše slobodnije“, garantujući domaćinu Ahmetiju da će „Kosovo biti čuvar prava Albanaca u Makedoniji“.
O tome kakva je euforija minulih dana vladala u Makedoniji najbolje govori postavljanje kič spomenika ubijenom članu UČK, Kosovcu Ademu Jašariju, u skopskom selu Raduša, na ostacima tenka makedonske armije zarobljenog 2001, kao i prošlonedeljni intervju lidera DUI-ja (i nekadašnje ONA) Alija Ahmetija koji je izjavio da Albanci nikome ne prete, da se zastavama ne obeležavaju etničke teritorije, već da je i makedonski nacionalni junak iz perioda turskog ropstva Goce Delčev nosio albansku kapu – keče, kada je „držao mitinge pred Albancima u Bitolju, Prilepu i celoj Makedoniji“. Deo albanskih intelektualaca i analitičara u Skoplju je pokušao da smiri reakcije u makedonskom delu javnosti tvrdnjama da će euforija splasnuti odmah posle praznika i centralnog slavlja u Valoni, ali su prve impresije da ipak nije bilo puno buke ni oko čega, i da je ogromni ambis nepoverenja između Makedonaca i Albanaca u Makedoniji potpuno nepotrebno produbljen sa albanske strane, što svakako neće ostati bez odjeka i reakcija na makedonskoj strani.
Albanske zastave su zasenile i očajnu ekonomsku situaciju i iščekivanje decembarske odluke o budućnosti evropskih integracija Makedonije i o mogućem datumu za početak pregovora. Ali ko da misli na ekonomiju i na prizemne stvari kao što je sirotinja kada je u pitanju visoka politika?
