Agresija malo verovatna, pretnje od secesionizma, terorizma, organizovanog kriminala, pobuna, nepogoda i tehnoloških ataka
U nameri da pospešimo javnu debatu o pitanjima od strateške važnosti u neposrednoj budućnosti, donosimo izvode iz Strategije nacionalne bezbednosti. To je jedan od dva veoma slična dokumenta (drugi nosi naslov Strategija odbrane) u kojima se sa izvesnim stepenom predviđanja govori o Srbiji u narednim decenijama. U prethodnim brojevima prikazali smo sličan po duhu, a mnogo obimniji i detaljniji dokument koji je objavio američki Nacionalni obaveštajni savet, pa čitalac „Vremena“ ima priliku da uporedi kako su naredne decenije viđene iz rakursa jedne velike i jedne male zemlje. U njima, naravno, nisu objavljena sva relevantna saznanja, niti sve ključne namere, ali se iz njih može ponešto zaključiti i generalnim orijentacijama vojnopolitičkih faktora.
Agresija na Srbiju se u doglednoj budućnosti smatra malo verovatnom, ali u Nacrtu strategije odbrane Srbije objavljenom na sajtu Ministarstva odbrane kaže se da bi i ona mogla da usledi kao posledica oružanih sukoba globalnog ili regionalnog karaktera. Bezbednost Srbije može da bude ugrožena i oružanom pobunom i separatističkim težnjama (posebno se kaže da bi eskalacija nasilja na Kosovu i Metohiji mogla da bude izvor destabilizacije šireg regiona sa težim posledicama). Terorističko delovanje predstavlja opasnost, kako neposredno tako i kroz korišćenje teritorije Srbije za pripremu i izvođenje terorističkih akcija u drugim zemljama. Govori se o povezanosti terorizma sa pojedinim oblicima transnacionalnog organizovanog kriminala.
Pominju se i nacionalni i verski ekstremizam i organizovani kriminal, pre svega trgovina drogom i ljudima, ilegalne migracije, krijumčarenje konvencionalnog i oružja za masovno uništenje, kao i kriminal u ekonomsko-finansijskoj sferi.
Kao stalna bezbednosna pretnja Srbiji navedene su i elementarne nepogode, kao i hemijske, biološke, nuklearne, tehničke i tehnološke nesreće. Upozorava se na to da nastaju i rizici od tehnoloških i sajber pretnji.
Politika odbrane Srbije je bazirana na jačanju vlastitih odbrambenih kapaciteta, evropskoj spoljnopolitičkoj orijentaciji i sposobnosti za aktivnu saradnju sa drugim državama i subjektima međunarodnih odnosa u izgradnji nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti. Pominje se učešće u multinacionalnim operacijama, angažovanje u aktivnostima bezbednosne i odbrambene politike EU i dostizanje kompatibilnosti sa sistemima odbrane država uključenih u evropske bezbednosne sturkture i Partnerstvo za mir. U Nacrtu strategije odbrane kaže se da poseban značaj za učvršćivanje mira i stabilnosti u regionu Jugoistočne Evrope imaju regionalne bezbednosne inicijative: Proces saradnje u Jugoistočnoj Evropi (SEECP), NATO inicijativa za Jugoistočnu Evropu (SEEI), Regionalni savet za saradnju (RCC), Proces saradnje ministara odbrane Jugoistočne Evrope (SEDM), Jadransko-jonska inicijativa (AII), Američko-jadranska povelja (AC), Inicijativa za saradnju u Jugoistočnoj Evropi (SECI) i Forum za pomoć zemljama Jugoistočne Evrope (SEEC). Ne pominje se odomaćeni termin vojna neutralnost, a reč neutralnost pomenuta je u unutrašnjem kontekstu, kada se kaže da je vojska politički neutralna.
Dokument „Vremena“: Nacrt strategije odbrane Srbije (izvodi)
Rizici na Balkanu
Region Jugoistočne Evrope nalazi se na području pravaca kojima se evropski kontinent povezuje sa energetskim izvorima Kavkaskog i Kaspijskog regiona, kao i pravaca koji povezuju ekonomski razvijene države zapadne Evrope sa industrijski nerazvijenim, ali resursima bogatim područjem istočne Evrope, Bliskog istoka i Sredozemlja. Mogući sukobi interesa u ovladavanju tranzitnim pravcima pristupa ovim resursima, kao i sukobi interesa država koje poseduju resurse mogu dovesti do pojava širih regionalnih kriza, čime se otvara mogućnost ugrožavanja bezbednosti i stabilnosti Republike Srbije.
Sve veći broj država u regionu Jugoistočne Evrope deli i unapređuje vrednosti demokratije i tržišne ekonomije. Zato se one zalažu za dijalog i saradnju, što znatno umanjuje mogućnost za sukobe i pozitivno utiče na bezbednosno okruženje. Unapređenje regionalne bezbednosti sve više se zasniva na saradnji i zajedničkim i usaglašenim aktivnostima u oblasti bezbednosti, politike i ekonomije i drugim oblastima koje su usmerene na očuvanje stabilnosti i predupređivanje kriza u ovom regionu.
Revizija Dejtona: Rizici od izbijanja ratova i drugih oružanih sukoba na prostoru Jugoistočne Evrope znatno su smanjeni. Pokušaj revizije odredaba Dejtonskog sporazuma, koji bi bio u suprotnosti sa interesima bilo kog konstitutivnog naroda, destabilizovao bi bezbednosnu situaciju u Bosni i Hercegovini, a time i u regionu. Separatističke težnje u regionu realna su pretnja njegovoj bezbednosti. Po svojoj težini i kompleksnosti, u Republici Srbiji posebno se izdvaja problem Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, imajući u vidu da secesionističke težnje Albanaca imaju negativne implikacije na unutrašnju stabilnost država u regionu i njihovo bezbednosno stanje.
Priznavanje nelegalno i jednostrano proglašene nezavisnosti takozvane Republike Kosovo od strane država u neposrednom okruženju Republike Srbije, kao i država u širem regionu, nepovoljno se odražava na jačanje mera poverenja i saradnje i usporava proces stabilizacije na ovim prostorima.
Terorizam: Postojanje terorizma i ekspanzija organizovanog kriminala, prvenstveno korupcije, nedozvoljene trgovine narkoticima i oružjem, kao i trgovine ljudima, čine da ovaj prostor bude jedan od glavnih izvora nestabilnosti u čitavom regionu. Neadekvatno rešavanje povratka izbeglih, prognanih i interno raseljenih lica još više pogoršava složenu bezbednosnu situaciju u regionu.
Ekstremizam: Stanje bezbednosti u regionu karakterišu izražen nacionalni, verski i politički ekstremizam i uništavanje kulturnog nasleđa, što, pored postojećih ekonomskih i socijalnih problema i nedovoljno izgrađene državne institucije, otežava proces brže i uspešnije demokratske tranzicije država u regionu. Odnose država u regionu takođe opterećuju problemi granica, povratak izbeglica i vraćanje njihove imovine, kao i određeni problemi manjina. Zbog toga je integracija ovog regiona u evropske i druge međunarodne bezbednosne strukture otežana, čime se uvećava opasnost od obnavljanja kriza i oružanih sukoba.
U takvim uslovima međunarodno vojno i bezbednosno prisustvo u regionu može doprineti stabilizaciji stanja i sprečiti nastajanje konflikata i njihovo prerastanje u sukob širih razmera.
Zbog složenog karaktera bezbednosti u regionu, države Jugoistočne Evrope sve više su upućene na to da zajedničkim naporima suzbijaju negativne procese koji ugrožavaju njihovu bezbednost. Izgradnjom zajedničkih mehanizama za prevenciju rizika i pretnji i za upravljanje kriznim situacijama ostvaruju se pretpostavke za bržu demokratsku tranziciju država regiona, čime se stvaraju uslovi za približavanje i priključenje svih država tog regiona Evropskoj uniji…
Rizici u Srbiji
Kosovo: …Najveća pretnja bezbednosti Republike Srbije jeste protivpravno jednostrano proglašena nezavisnost Kosova i Metohije. U vezi s tim, postoji opšta saglasnost političkih subjekata u Republici Srbiji da jedino sporazumno rešenje tog pitanja, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, osnovnim načelima na kojima se zasniva međunarodni poredak i Poveljom Ujedinjenih nacija, obezbeđuje suverenost i teritorijalnu celovitost Republike Srbije i pruža mogućnost za mirnu koegzistenciju srpskog i albanskog naroda, kao i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji. Nametanje jednostranog rešenja može da učini da taj prostor postane dugotrajan faktor nestabilnosti u regionu. Poštovanje ljudskih prava i sprovođenje standarda na Kosovu i Metohiji koje je utvrdila međunarodna zajednica, a naročito standarda u pogledu bezbednosti i zaštite srpskog i drugog nealbanskog stanovništva, povratka prognanih i interno raseljenih lica i decentralizacije Kosova i Metohije, nije u skladu sa proklamovanim ciljevima, što može da izazove ozbiljne rizike i pretnje bezbednosti na širem području. Potencijalna eskalacija nasilja na Kosovu i Metohiji mogla bi biti izvor destabilizacije regiona.
Terorizam je jedan od najvećih rizika i pretnji po globalnu, regionalnu i nacionalnu bezbednost. Savremeni terorizam je globalan po svom obimu, a povezan je i sa nasilnim verskim ekstremizmom. U uslovima globalnog terorizma, Republika Srbija može biti meta terorističkog delovanja, kako neposredno tako i kroz korišćenje njene teritorije za pripremu i izvođenje terorističkih akcija u drugim zemljama. Sa stanovišta bezbednosnih rizika i pretnji sa kojima se suočava Republika Srbija, važno je istaći neposrednu vezu terorizma sa svim oblicima organizovanog, transnacionalnog i prekograničnog kriminala.
Separatističke težnje, kao i raspirivanje verske i nacionalne mržnje, netrpeljivosti i isključivosti predstavljaju ozbiljne bezbednosne rizike i pretnje. Separatističke težnje Albanaca na Kosovu i Metohiji direktna su pretnja teritorijalnoj celovitosti Republike Srbije i izvorište stalnog bezbednosnog rizika. Takve težnje mogu podstaći širenje separatističkih ideja i tako postati faktor destabilizacije u drugim delovima Republike Srbije i širem regionu.
Nacionalni i verski ekstremizam, koji ima korene u sukobima na etničkoj i verskoj osnovi u bližoj i daljoj prošlosti, predstavlja stalni faktor rizika i ozbiljnu pretnju bezbednosti. Sporost u demokratizaciji ekonomskih i političkih procesa može znatno doprineti porastu međuetničkih tenzija i njihovom potencijalnom prerastanju u sukobe.
Organizovani kriminal na prostoru Republike Srbije posebno se ispoljava u oblastima nedozvoljene trgovine narkoticima, trgovine ljudima i ilegalnih migracija, kao i u ekonomsko-finansijskoj sferi, proliferaciji konvencionalnog oružja i mogućnosti proliferacije oružja za masovno uništenje. Po svom karakteru, organizovani kriminal predstavlja ozbiljnu pretnju bezbednosti i ukupnom razvoju države.
Korupcija ugrožava temeljne vrednosti društva i dovodi do opadanja poverenja u institucije države, otežavanja sprovođenja suštinskih reformi, usporavanja procesa tranzicije, ekonomskog razvoja, priliva stranih investicija i integracionih procesa i do destabilizacije prilika u zemlji i regionu.
Socijalne napetosti: Problemi ekonomskog razvoja Republike Srbije usled višegodišnjih ekonomskih sankcija, uništenja vitalnih objekata privredne i saobraćajne infrastrukture tokom bombardovanja NATO-a imaju za posledicu brojne nepovoljne društvene pojave koje su po svom ukupnom učinku značajan faktor rizika u procesu tranzicije. Visoka stopa nezaposlenosti i siromaštvo znatnog dela stanovništva, uz prisustvo velikog broja prognanih i interno raseljenih lica, potencijalna su žarišta ozbiljnih socijalnih i političkih tenzija koje mogu proizvesti stanje visokog rizika. Odliv visokoobrazovanog kadra, uzrokovan nemogućnošću adekvatnog zapošljavanja i vrednovanja rada, umanjuje izglede za brži ekonomski i svaki drugi oporavak zemlje oslanjanjem na sopstvene resurse.
Demografski faktor: Neravnomeran privredni i demografski razvoj Republike Srbije i država u neposrednom okruženju, koji je u prošlosti bio snažan izvor kriza, i dalje predstavlja faktor visokog rizika na tom prostoru. Različit stepen ekonomske razvijenosti pojedinih područja, u sprezi sa njihovim demografskim karakteristikama, može uzrokovati pojavu većih nekontrolisanih migracija stanovništva iz nerazvijenih regiona ka razvijenima; iz područja izrazite prenaseljenosti izazvane demografskom eksplozijom ka područjima sa izraženom pojavom depopulacije. S obzirom na to da svaku nekontrolisanu migraciju, pored socijalnih problema, neizbežno prati rast kriminala, ona predstavlja bezbednosni rizik koji je prisutan u Republici Srbiji i u njenom neposrednom okruženju.
Raseljeni: Nerešen status i težak položaj izbeglih, prognanih i interno raseljenih lica sa prostora Republike Hrvatske, Republike Bosne i Hercegovine i Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, spora realizacija njihovog povratka i negarantovanje bezbednog opstanka, kao i nerešavanje sudbine nestalih sa tih prostora otežavaju normalizaciju odnosa na prostoru nekadašnje SFRJ i predstavljaju potencijalni izvor nestabilnosti u regionu.
Razgraničenja: Nedovršen proces razgraničenja između država nekadašnje SFRJ predstavlja potencijalni izvor sukoba i otežava uspostavljanje pune saradnje između država. Svaki pokušaj jednostranog rešavanja pitanja prava i zaštite nacionalnih manjina u državama regiona može biti značajan izvor nestabilnosti.
Resursi: Nekontrolisano trošenje prirodnih resursa i ugrožavanje životne sredine već je dostiglo ozbiljne razmere. To se prvenstveno odnosi na prekomernu eksploataciju šuma, nekontrolisano raspolaganje izvorima pitke vode, zagađivanje vazduha, vodenih tokova i zemljišta i nekontrolisano odlaganje otpada. Pored nenadoknadive materijalne štete, takvim postupanjem izazvane su nepovoljne promene u makroklimi i mikroklimi i ozbiljno je ugroženo pravo ljudi na život u zdravoj sredini.
Nesreće: Posledice elementarnih nepogoda i tehničkih i tehnoloških nesreća, kao i ugrožavanje životne sredine i zdravlja građana usled radiološke, hemijske i biološke kontaminacije stalni su bezbednosni rizici za Republiku Srbiju, njeno stanovništvo i materijalna dobra. Značajan rizik predstavljaju i tehnološke nesreće u kojima efekti dejstva opasnih materija mogu da zahvate ne samo teritoriju Republike Srbije već i susedne države. Životnu sredinu dodatno ugrožavaju i objekti sa visokim stepenom rizika u zemljama regiona, kao i privredni objekti sa tehnologijom koja ne zadovoljava međunarodne ekološke standarde.
Bolesti: Opasnosti povezane sa pojavljivanjem i širenjem infektivnih bolesti kod ljudi i zaraza kod životinja predstavljaju bezbednosni rizik koji bi u budućnosti mogao biti sve izraženiji.
Narkomanija, kao sve izraženiji društveni problem, dobija i karakter bezbednosnog problema i utiče na porast broja teških krivičnih dela.
Sekte: Zbog negativnih efekata po porodicu i društvo delovanje verskih sekti postaje sve izraženiji društveni problem koji dobija karakter sve značajnijeg bezbednosnog rizika.
Tendencija povećanja korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija praćena je konstantnim povećanjem rizika od visokotehnološkog kriminala i ugrožavanja informacionih i telekomunikacionih sistema. Rizik u ovom pogledu postoji od ugrožavanja spolja, ali i u mogućnosti zloupotrebe podataka o građanima i pravnim licima.
Tehnološke pretnje: Prisutni su i drugi rizici i pretnje bezbednosti, sa manjom ili većom verovatnoćom ispoljavanja i prepoznavanja, kao što su: obaveštajna delatnost, zloupotreba novih tehnologija i naučnih dostignuća u oblasti informatike, genetskog inženjeringa, medicine, meteorologije i drugih naučnih oblasti. Specifičnost ovih bezbednosnih izazova, rizika i pretnji jeste smanjena mogućnost njihovog blagovremenog otkrivanja i preventivnog delovanja…
(Međunaslovi redakcijski)
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
