Da li će prejaka želja za navodnom novom aferom koja je trebalo da uništi političke protivnike u srpskoj vladi ugušiti ozbiljan, stručan dijalog o budućem statusu centralne monetarne vlasti. Da paradoks bude veći, tog nesrećnog posla poduhvatio se čovek koji je dokazao šta znači nezavisna Narodna banka, odlazeći guverner Mlađan Dinkić
Pre nego što su počele ratne operacije u Iraku, američka administracija tražila je od Kongresa da odobri malo više para iz budžeta za finansiranje invazije na režim Sadama Huseina. Federalne rezerve SAD i njihov predsednik Alen Grinspen usprotivili su se toj ideji, smatrajući da to neće biti dobro po zdravlje američke ekonomije. Iz Bele kuće usledilo je zatim objašnjenje da se razmišlja o smenjivanju gospodina Grinspena. I na tome se završilo, pa je tako Alen Grinspen, deklarisani republikanac koji je uživao osmogodišnje ogromno poverenje demokrate Klintona, preživeo i ljutnju „svog“ partijskog predsednika Džordža Buša.
Ko je u ovom trenutku od političkih bukmejkera u Srbiji spreman da se kladi da će guverner NBS Mlađan Dinkić preživeti? U danu kad se i Dinkićev partijski šef Miroljub Labus (utorak 15. jul) ogradio od guvernerovih najnovijih političkih izjava, čini se da nema kockarskog hazardera koji je spreman da tipuje na Dinkićev opstanak u Narodnoj banci Srbije. Uostalom, i on sam izjavio je da će podneti ostavku zajedno sa viceguvernerima R. Jelašićem i N. Živanovićem ukoliko bude usvojen novi zakon o Narodnoj banci. Po onome što se može naslutiti u utorak 15. jula popodne (kad nastaje ovaj tekst), teško je poverovati da Skupština neće usvojiti taj zakon.
Ne računajući prethodne čarke oko mesta guvernera, najnovija svađa oko Zakona o Narodnoj banci traje otprilike nedelju dana i kad čitalac ima priliku da na jednom mestu vidi tu gomilu izjava i kontraizjava, optužbi i odbrana, dimnih bombi i pogodaka „u sridu“, postaje „bogatiji“ za jedno novo poglavlje kojim se ne bi hvalila nijedna pristojna zemlja.
Pred vama je, poštovani čitaoci, sled događaja. Da li je priprema Zakona o Narodnoj banci bila samo prilika za politički obračun. Ili je to samo privid ispod koga se krije želja za smenjivanjem guvernera Dinkića kako bi se Narodna banka potčinila Vladi. Ili je novi zakon prilog jačanju nezavisnosti centralne banke?
Prosudite sami.
Mnogi su skloni da poveruju da je sve počelo kad je Stratedžik marketing objavio svoje najnovije podatke o popularnosti većine političara i stranaka u Srbiji. Ovom prilikom citiraćemo samo jednu ocenu Stratedžik marketinga u kojoj se kaže: „Najbolje ocenjeni političari i dalje su guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić i ministar finansija Božidar Đelić, sa po 43 odsto pozitivnih i 24, odnosno 23 odsto negativnih poena.“
U Smederevu, u četvrtak 9. jula, guverner Narodne banke Srbije Mlađan Dinkić je izjavio da postoje veliki politički pritisci koje vrše oni koji su uživali u privilegijama i za vreme vlasti Slobodana Miloševića i koji su navikli da zarađuju velike pare u finansijskoj nedisciplini. Neki od njih imaju i medije s nacionalnom pokrivenošću i finansiraju neke političke stranke. Oni žele da se vrate vremena kada se živelo ne od rada, već od privilegija, rekao je Dinkić. Posle razgovora sa novinarima ispred prve elektronske menjačnice u Smederevu, Dinkić je u pešačkoj gradskoj zoni potpisivao i delio građanima program G17 plus, čiji je potpredsednik, javila je agencija Beta.
Sutradan, 10. jula, guverner Dinkić optužio je potpredsednika srpske vlade Čedomira Jovanovića da stoji iza političkih pritisaka na NBS. Ti pritisci su, rekao je Dinkić, pojačani posle jednog sastanka Čedomira Jovanovića u Rotari klubu sa predsednikom Skupštine Srbije i Crne Gore Dragoljubom Mićunovićem, ministrom policije Dušanom Mihajlovićem i još nekim liderima DOS-a i dodao da celu akciju „sponzoriše“ vlasnik BK grupe Bogoljub Karić i da je sve te ljude povezao bivši šef vladinog Biroa za komunikacije Vladimir Popović.
Predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore Mićunović i ministar policije Mihajlović negirali su odmah da su prisustvovali bilo kakvoj tajnoj večeri, a Bogoljub Karić odbacio je optužbe da je sponzor akcije za Dinkićevo smenjivanje.
Dan kasnije, 11. jula, Narodna banka Srbije, odnosno guverner, troje viceguvernera i šestoro njihovih najbližih saradnika upozorili su srpsku vladu da će najavljeno usvajanje Zakona o NBS dovesti do važnih poremećaja u radu deviznog tržišta, smanjenja deviznih rezervi i verovatnog formiranja crnog tržišta. U izjavi Radiju B92 Dinkić je rekao da je u sporu između NBS i Vlade ministar finansija Božidar Đelić, u moralnom pogledu, njegovo najveće razočaranje.
U petak, 11. jula, Vlada Srbije predstavila je Predlog zakona o Narodnoj banci Srbije prema kome će centralna banka biti samostalna i nezavisna, a guverner NBS će moći da bude politički aktivan. Premijer Zoran Živković rekao je na konferenciji za novinare da umesna primedba Svetske banke da guverner ne može imati političku funkciju nije stavljena u ovaj zakonski predlog zbog političkih razloga.
U subotu, 12. jula, u Vranju predsednik stranke G17 plus Miroljub Labus ocenio je da je donošenje po ubrzanom postupku Zakona o Narodnoj banci loš potez koji će ukinuti nezavisnost centralne banke, a potpredsednik partije i guverner Mlađan Dinkić pojasnio je da je ta stranka došla u posed papira sa tajne večere u Rotari klubu koji potvrđuje zaveru prema njemu. Sutradan, 13. jula, u Novom Sadu Dinkić je čitavu priču dosolio novom tvrdnjom da G17 plus ima više dokumenata koji su neoborivi dokazi o korupciji u samom vrhu Vlade Srbije i zapretio da će, ukoliko Vlada ne raspiše prevremene izbore do kraja godine, njegova stranka s tim dokumentima izaći u javnost.
Bila je to, videće se nešto kasnije, izjava-vododelnica kojom je Dinkić sam sebi i svojoj partiji naneo više štete nego svi njegovi politički protivnici u poslednjih mesec dana.
Usledila su zatim reagovanja pravne države.
Ministar pravde Vladan Batić pozvao je guvernera (ne potpredsednika G17 plus) Dinkića da dostavi dokaze nadležnim organima protiv predstavnika Vlade koje je optužio za korupciju. Oglasila se i Vlada saopštenjem da su „besmislene i u potpunosti neosnovane sve optužbe koje na račun Vlade poslednjih dana iznosi Mlađan Dinkić“.
Svestan da njegova priča ipak ne „pije vodu“ i da bi koliko-toliko ublažio fijasko, Dinkić je Radiju 202 dao novu izjavu u kojoj se posipa pepelom i tvrdi da će njegova stranka pokazati javnosti papire ukoliko nadležni državni organi ne reaguju.
Dinkićev partijski šef Miroljub Labus upitan da komentariše navode da ta partija ima dokaze o postojanju korupcije u samom vrhu Vlade Srbije, odgovorio je u Novom Sadu: „Iza naših reči uvek postoje dokazi.“
Zatim je Dinkić tvrdio da dokumente o korupciji u Vladi Srbije koje ima ta stranka ima i policija, a jedan dokument poseduje i Ministarstvo spoljnih poslova.
Sve te izjave bile su dovoljan razlog da beogradsko tužilaštvo zatraži „potrebna obaveštenja“ od nadležnih državnih organa, a onda je i republički javni tužilac Đorđe Ostojić izjavio da će to tužilaštvo tražiti od Dinkića da dostavi dokumente o navodnoj korupciji u vrhu Vlade Srbije.
Dinkić je potvrdio da je dobio dopis od zamenika javnog tužioca Dragoljuba Stankovića i da će, naravno, G17 plus dostaviti taj dokument do kraja nedelje nadležnom tužilaštvu u skladu sa zakonom.
Srpski premijer Zoran Živković pozvao je Labusa i Dinkića, ali i sve ostale koji imaju bilo kakve inicijalne sumnje o korupciji u Vladi Srbije, da te navode dostave nadležnim organima i zatim rekao: „Radujem se što će se i ovo završiti velikim neodmerenim rečima, bez ikakvih jasnih dokaza, jer ih Dinkić nema.“
U utorak, 15 jula, na konferenciji za novinare lider G17 plus Miroljub Labus ogradio se od izjave guvernera Narodne banke Srbije i potpredsednika stranke Mlađana Dinkića da će objaviti dokumente o korupciji u Vladi Srbije ako do kraja godine ne budu raspisani vanredni izbori. Prava tema u vezi sa usvajanjem novog zakona o NBS je gubitak nezavisnosti te institucije, a ne nova afera vezana za papire i privredni kriminal, kojoj je „doprineo i Dinkić neopreznom izjavom“ o dokumentima o korupciji u vrhu vlasti i vezivanjem njihovog objavljivanja za izbore, rekao je Labus i zatražio razumevanje za Dinkića, koga je opisao kao najboljeg guvernera do sada, navodeći da je „pod strašnim pritiscima“ – ličnim, profesionalnim, političkim i pritiscima ekstraprofitera.
Istog dana u intervjuu koji je objavio „Blic“ bivši predsednik Komisije za ispitivanje finansijskih zloupotreba za vreme vladavine Slobodana Miloševića i direktor Republičke uprave javnih prihoda Aleksandar Radović izjavio je da su na njega, dok je bio na tim funkcijama, vršeni pritisci da neke firme skine sa liste ekstraprofitera.
Ministar finansija Božidar Đelić izjavio je u utorak da za novog guvernera Narodne banke Srbije neće moći da bude kandidovan nijedan aktuelni bankar niti neko ko je u bivšem režimu imao odgovornu funkciju.
Đelić je prethodno veče, gostujući na Radio-televiziji Srbije izjavio da je kandidat za novog guvernera Narodne banke Srbije već određen, ali nije saopštio njegovo ime, jer je to u nadležnosti parlamentarnog Odbora za finansije koji, prema novom zakonu o centralnoj banci, treba da predloži guvernera.
Prema dobro obaveštenom izvoru iz tog Odbora, koji je tražio anonimnost, „Vreme“ je dobilo uveravanja da su najozbiljniji kandidati za mesto guvernera Milan Zavađil, stručnjak zaposlen u MMF-u (i savetnik guvernera NBJ Mlađana Dinkića 2001. godine) i Kori Udovički, ministar za energetiku u Vladi Srbije (pre toga, eskspert MMF-a).
Iako je sukob mnogo širi i dublji, u javnosti se (valjda zbog medijske pitkosti i plitkosti) manifestovao kao prevashodno lična svađa dvojice veoma važnih ljudi u do skoro jedinstvenom srpskom reformskom timu.
I pored javnog „krljanja“, u privatnom razgovoru sa „trećim licima“ jedan o drugom kao ekspertima i dalje imaju prilično visoko mišljenje.
O tome šta jedan o drugom misle kao običnim ljudima, sfera je apsolutne privatnosti i zato to nije pristojno prepričavati bez njihove dozvole.
Činjenica je, međutim, da su nekada sjajni odnosi dva bliska prijatelja u međuvremenu zahladili. Zašto je tako i da li je moguće da se poprave, privatna je stvar te dvojice mladih ljudi.
Ovom prilikom i radi ilustracije žestine sučeljavanja navodimo sledeće izjave.
Guverner Narodne banke Srbije Mlađan Dinkić izjavio je da je u sporu između NBS-a i Vlade ministar finansija Srbije Božidar Đelić, „u moralnom pogledu, njegovo najveće razočarenje“. Gostujući na Radiju B92, Dinkić je rekao da ga Đelić nije razočarao samo zbog nekih, kako je naveo, lažnih tvrdnji u vezi sa nacrtom zakona o NBS-u, već i zato što je, iako su prijatelji, godinu dana radio na tom zakonu ne obavestivši Dinkića.
Ističući da je u to poverovao tek u martu ove godine, nakon što mu je i bivši načelnik Republičke uprave javnih prihoda Aleksandar Radović kazao da ga je Đelić pustio niz vodu kad je otkrio korupciju u vladi, Dinkić je dodao: „Pričali su mi da ima nekih ucena, nekih fotografija koje bi pustili ako on to ne bi radio.“
Ministar finansija Božidar Đelić zamerio je guverneru Dinkiću zbog toga što poslednjih dana iznosi primedbe ne samo na njegov profesionalni rad, već i moralni lik. „Neću se spuštati na taj nivo i pridržavaću se principa da nikad ne lažem. Mene niko ne može da uceni, ni premijer ni guverner, jer sam uvek tako radio da mojoj deci mogu da pogledam u oči.
„Kratak je bio put od eksperta do kanalizacije, a ja ne komentarišem kanalizaciju“, rekao je Đelić.
Dana Popović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu: Carevo staro odelo
Kada na javnoj sceni dođe do sukoba dvojice političara sa izrazitim, čak skoro podjednako dobrim estradnim nastupom, teško je verovati da će prosečno obavešteni Srbin moći da shvati u čemu je problem. U tom slučaju, uvek treba poći od pet zlatnih novinarskih pitanja (ko, zašto, kako, gde i kada), te treba početi banalnim pitanjem – ko su u stvari pravi protivnici u ovom sukobu?
Glavni protivnici nisu guverner i ministar finansija, već guverner i Vlada Srbije, koju ministar finansija ovde izgleda samo zastupa, iako to čini veoma glasno.
Zašto? Ključ čitavog sukoba i naš osnovni problem je u tome što guvernera ne smenjuju zbog stvari koje je loše radio (na primer, zato što je ometao donošenje Akcionog plana, odnosno zato što se bavio stvarima koje ne spadaju čak ni u širi opis radnog mesta guvernera, a sve to radi političke promocije svoje političke partije!), već zbog onih koje je radio kako treba. Dakle, smenjuju ga upravo zbog toga što na njega nemaju nikakvog uticaja. Jer, da važi suprotno, sigurno je da Vladana Batića odavno ne bismo gledali u Vladi Srbije.
Kako? Nacrt zakona o NBS očigledno je ponovo skrojen upravo tako da Dinkić nikako ne bude izabran za guvernera, uprkos tome što su sada povučene odredbe koje bi mu onemogućile da se uopšte kandiduje, jer će biti dovoljno da Vlada kontroliše „izbornu komisiju“, tj. ljude u skupštinskom Odboru za finansije.
Gde, kada i dokle? Ono što danas, ovde u Srbiji vidimo, to je sukob dvojice mladih političara, koji je toliko jak da ne može dugo trajati. Ono što ne vidimo je to koliko su se obojica u ovom sukobu „preigrala“ i šta im se, obojici, u skoroj budućnosti može sve dogoditi. Ono što, ipak, prosečnog Srbina mora da zabrine jeste što oni jaki politički igrači, u liku Vlade Srbije, dozvoljavaju sebi luksuz da ugroze maltene ono jedino što smo nedvosmisleno postigli, a to je monetarna stabilnost u ovoj zemlji. I odmah znam da će mnogi na to reći da makroekonomska stabilnost nije sve. No, kako reče veliki ekonomista Ojken, ona zaista nije sve, ali bez nje, sve je ništa. A kako to „ništa“ izgleda, valjda se svi još dobro sećamo…
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja: Poverenje u slamaricama
Sukob guvernera Narodne banke Srbije Mlađana Dinkića sa srpskom vladom pravi veliku štetu zemlji, stvara utisak političke nestabilnosti i otežava priliv stranog kapitala, ocenio je Milan Kovačević u izjavi agenciji Beta i dodao da je sada pravo vreme za stvaranje zakona o NBS koji će regulisati njen položaj. Guverner bi hteo da očuva autonomiju NBS i da ostane na tom mestu, ali je odavno propustio priliku da dobijemo bolji zakon o NBS, kazao je Kovačević.
Govoreći o dosadašnjem radu guvernera, Kovačević je rekao da je prošle godine guverner otpisao veliki deo kapitala NBS i sveo ga na nepodnošljivih 38 miliona evra, pa će ministar Đelić morati da namiri taj kapital i osposobi centralnu banku. Kovačević smatra da je neophodno postaviti bolju kontrolu poslovnih banaka, jer je do sada guverner postavljao njihove direktore, a da oduzimanje dozvole za rad banaka šteti i deponentima i privredi. Uloga centralne banke je održanje stabilnosti domaće valute, efikasna kontrola poslovnih banaka i održanje likvidnosti plaćanja, kaže Kovačević i dodaje da u tome nije zabeležen poseban napredak, jer stanovništvo i dalje u čarapama drži više novca nego što ga je u opticaju.
Kovačević ističe da je pola devizne štednje otišlo na uvećanje deviznih rezervi, a dinarska štednja je simbolično mala. Da naši ljudi veruju kako dinar ima dobar kurs, ne bi držali četiri milijarde evra u slamaricama, zaključio je Kovačević.
Branislav Pelević, profesor Ekonomskog fakulteta: Kako se upravlja inostranim parama
U javnosti se, posle brojnih istupa i optužbi, postavlja pitanje da li je pozadina sukoba na relaciji guverner – Vlada politička ili stručna, odnosno ekonomska. U igri su oba elementa. Jedan element je ispolitiziran, to je taj neki sukob političke prirode. Činjenica je da se guverner već duže vreme bavi nekim stvarima koje upšte nisu posao guvernera, znači prelazi svoje ingerencije. Drugi element tiče se upravljanja inostranim sredstvima, koja najvećim delom, prema politici Narodne banke, idu u devizne rezerve, a one bi delom mogle da odu u investicije, preko investicija u razvoj, kroz razvoj da budu izvozno orijentisane, da budu usmerene na smanjivanje spoljnotrgovinskog deficita, jer svi ovi krediti koje sada uzimamo dolaze na naplatu kroz nekoliko godina. I postavlja se pitanje šta će biti tada, rekao je Branislav Pelević, profesor Ekonomskog fakulteta za Radio B92.
Danijel Cvjetićanin, profesor Ekonomskog fakulteta: MMF neće dozvoliti devalvaciju
Krajnje je vreme da se zavede red u monetarnoj oblasti i da se zaustavi serija gluposti i skandala, pri čemu konkretno mislim na izjave srpskog premijera Zorana Živkovića da je guverner Dinkić falsifikovao novac kao i na čitav niz skandaloznih poteza guvernera NBS u oblastima u koje nije trebalo da se meša, izjavio je Cvjetićanin agenciji Beta. On je dodao da konkretno misli na potragu za zlatom, računima u inostranstvu, bahato ponašanje guvernera Dinkića kada je poslanicima u Skupštini Srbije poslao priručnik kako se vodi centralna banka i slično.
Cvjetićanin je ocenio da je krajnje vreme da Srbija dobije guvernera koji će se baviti guvernerskim poslom i koji će u saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom, kao i Dinkić do sada, nastaviti da radi na očuvanju kursa dinara i monetarnoj stabilnosti.
Na pitanje da li će eventualnom smenom guvernera Dinkića sa te funkcije Srbiji zapretiti opasnost devalvacije novca, Cvjetićanin je rekao da MMF to sigurno neće dozvoliti, jer to nije dozvoljeno ni drugim zemljama u regionu, poput Bugarske, Rumunije i Hrvatske. Nadam se da guvernera Dinkića neće nasilno oterati motkama, palicama i dugim cevima, zaključio je Cvjetićanin.
Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta: Usaglašavanje sa Vladom
U Predlogu zakona o Narodnoj banci Srbije ne postoje rešenja koja ugrožavaju samostalnost centralne banke, izjavio je Đukić, učestvujući u Pres klubu Medija centra „Kakva nam NBS treba“. Njegovo je mišljenje da bi bilo najprihvatljivije da se novim zakonom o NBS precizira da je monetarni odbor jedini organ odlučivanja o mentarnoj politici i deviznom kursu, a da se režim deviznog kursa usaglašava u saradnji sa Vladom Srbije. Postojanje Saveta NBS kao nadzornog organa je, prema njegovoj proceni, nepotrebno jer Parlament treba da kontroliše rad te institucije. Za naše prilike je preskupo, a nema ni dovoljno stručnjaka, da monetarni odbor čine guverner i pet viceguvernera, rekao je Đukić i predložio da u tom kolektivnom organu odlučivanja budu pored guvernera samo tri člana. On je zamerio predlagačima zakona o NBS što su predvideli mogućnost da za guvernera bude biran stručnjak iz oblasti ekonomije, bankarstva i finansija jer bi, kako je rekao, bolje rešenje bilo da se precizira da kandidat bude stručnjak iz oblasti monetarne ekonomije i finansija.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
