"Kada bi se primenili američki standardi, godišnje bi u Srbiji trebalo da bude obavljeno od hiljadu do dve hiljade operacija kičme, a radi se 200 do 300. To je pokazatelj nivoa zdravstvenog standarda i standarda života uopšte"
PATNJA MERA RAZVIJENOSTI: Dr Milenko Savić
U Klinici za neurohirurgiju Vojnomedicinske akademije je u utorak 8. avgusta prvi put u Srbiji urađena operacija ugrađivanja veštačkog međupršljenskog diskusa u vratnom delu kičme, odnosno zamena oštećenog diskusa veštačkom disk protezom. Stručnjaci kažu da je ova operacija revolucionaran korak u lečenju bolesti kičme u našoj zemlji. Do sada su zbog takvih intervencija pacijenti morali da odlaze u inostranstvo, jer se hirurško lečenje kod nas sprovodilo najčešće krutim fiksiranjem obolelog dela kičmenog stuba. Kruto fiksiranje kičme pomoću koštanih graftova, pločica ili šrafova menja fiziološku pokretljivost kičme, narušava fiziološki balans vrata i stvara uslove za novo oštećenje zdravih diskusa. Iz tih razloga je razvijena hirurška tehnika zamene oštećenog diskusa veštačkim, pokretnim diskusom, koji omogućava da kičma i dalje ostaje pokretna, a kičmena moždina i koreni živaca su oslobođeni pritiska. Ranije primenjivane hirurške tehnike i dalje će se koristiti kod određenog broja pacijenata, ali kod mlađih ljudi, fizički aktivnih, koji imaju izolovano oštećenje diskusa na manjem broju segmenata kičme, ugradnja veštačkog diskusa je najoptimalnije rešenje.
Navedenu operaciju je uradio hirurški tim Klinike za neurohirurgiju VMA sa dr Milenkom Savićem na čelu.
„VREME„: Zaštojeovaoperacijatolikovažnaiizuzetna?
DRMILENKOSAVIĆ: Ta operacija nije najkomplikovanija u domenu lečenja bolesti kičme, ali njena senzacionalnost i uspeh su u tome što smo ugradnjom veštačkog diskusa potvrdili da smo u potpunosti ovladali konceptom savremenih i najmodernijih načina hirurškog lečenja bolesti kičme. Taj koncept lečenja podrazumeva mnogo drugih segmenata pored same operacije – razumevanje degenerativne bolesti kičme, mehaniku i funkcionalnu kompoziciju kičme, savremenu dijagnostiku i preciznu selekciju pacijenata. Ali na prvom mestu taj savremeni koncept znači, prvi put u Srbiji, usađivanje svesti o tome da je čovek sa bolom isto što i teško bolestan čovek, i da ga treba lečiti, odnosno da i on ima pravo na kvalitetan život bez bolova i bilo kakvih ograničenja. Dosadašnje shvatanje degenerativnih bolesti kičme i shvatanje života i zdravlja podrazumevalo je da se leče bolesti koje ugrožavaju život, a da su pacijenti sa hroničnim bolestima kičme osuđeni da pate i potpuno menjaju režim života.
Osim toga, ovom operacijom se otvara pitanje kako će se postaviti zdravstveni sistem, odnosno u kojoj meri će pacijenti sa degenerativnim bolestima kičme moći da plate svoje lečenje od para koje su izdvajali za zdravstveno osiguranje. Čovek nad kojim je izvršena operacija je sam platio, cena je oko 450.000 dinara. U inostranstvu se rad hirurga plaća mnogo, pa zavisno od toga ko izvodi operaciju ona može koštati od 20.000 do 50.000 evra, što je mnogo više nego kod nas. Mi u VMA ulažemo dvostruki napor da obezbedimo da fondovi zdravstvenog osiguranja odobre lečenje civilnih osiguranika u ovoj ustanovi, i da sami fondovi snose troškove lečenja i za ovu vrstu operacija.
Oko 80 odsto ljudi u svetu ima problem sa leđima, polovina od njih odlazi kod lekara i zahteva neku vrstu intervencije. U potpunosti se izleči samo mali broj pacijenata. Ostali, jednostavno rečeno, trpe bolove i sva ograničenja do kojih to vodi. To je veliki socijalno-ekonomski problem. Kada bi se primenili američki standardi, godišnje bi u Srbiji trebalo da bude izvršeno od hiljadu do dve hiljade operacija kičme, a radi se 200 do 300. To je pokazatelj nivoa zdravstvenog standarda i standarda života uopšte. Poboljšanjem zdravstvenog standarda i kvaliteta života broj operacija degenerisane kičme će postepeno rasti. Jedno od merila kvaliteta života jeste i koliko se troši na takvu vrstu lečenja. U razvijenim društvima ljudi ne žele da trpe bolove, patnju i bilo kakve restrikcije u svakodnevnom životu.
Ova operacija se primenjuje kod pacijenata koji imaju degenerativnu bolest vratnog dela kičme koja se manifestuje višemesečnim bolom u vratu i rukama, koji ne prestaje posle primene tableta, injekcija i fizikalno-banjskih terapija. Degenerativna bolest kičme se često i medicinski i u narodu označava različitim terminima kao što su spondiloza, spondiloartroza, trošenje diskusa, diskopatija itd. Nakon neefikasnosti svih ostalih metoda primenjuje se hirurško lečenje. Spinalni program Klinike za neurohirurgiju VMA se ovom operacijom upotpunio i obuhvatio i lumbalni i vratni deo, jer je pre nekoliko meseci urađena operacija veštačkog diskusa u lumbalnom delu kičme.
Prvi veštački diskus je ugrađen 1984. u Nemačkoj, u bolnici Šarite u Berlinu. U svim razvijenim zemljama to se radi kao rutinska intervencija. Kod nas se do sada robovalo zastarelom i prevaziđenom shvatanju lečenja bolesti kičme. Na nivou takvih saznanja postojao je strah i nerazumevanje za takozvanu dinamičku stabilnost kičme. Kruto fiksiranje kičme je bilo efikasno, ali je nosilo određene komplikacije. Ugrađivanjem veštačkog diskusa omogućava se pokretanje kičmenog stuba i zadržava se ili ponovo uspostavlja fiziološki balans (uglovi karlice i kičme). Dve trećine opterećenja tela prenosi se preko prednje kolumne – diskusa i pršljenskih tela, a jedna trećina preko zadnjih elemenata, zglobova i mišića. Kičma je celom dužinom dinamički sistem, pokretljiv i fleksibilan, a istovremeno dovoljno krut i čvrst. Kada se ukruti jedan segment kičme poremeti se transfer opterećenja, izmeni se krivina kičme i opterećuju se zdravi diskusi jer prenose veću silu nego što je predviđeno, pa se stvara teren za degenerativnu bolest zdravog diskusa.
Inače, pacijent koji je operisan u utorak, iz bolnice je izašao u petak, dakle posle svega tri dana lečenja.
Gdestesepripremalizaovuoperaciju?
Usavršavao sam se u Nemačkoj i Švajcarskoj, a imam i tesne veze sa američkim i švajcarskim spinalnim udruženjima. Član sam Švajcarskog instituta za kičmu i Severnoameričkog udruženja spinalnih hirurga. Celokupan spinalni program Klinike za neurohirurgiju razvijan je u bliskoj saradnji sa poznatim svetskim hirurzima, najčešće iz Švajcarske, pa je na prvoj operaciji ugradnje lumbalnog diskusa u januaru bio i dr Švarcebah, poznati spinalni hirurg iz Švajcarske.
Za uvođenje novih hirurških tehnika neophodno je u potpunosti ovladati drugim, jednostavnijim tehnikama i imati iskustvo u lečenju što većeg broja pacijenata. Za izvođenje savremenih operacija na kičmi neophodno je, između ostalog, vladati i takozvanom mikrohirurškom operativnom tehnikom jer se jedan deo operacije izvodi pomoću mikroskopa, što neurohirurzima inače nije strano. Što se tiče iskustva, mi smo ga u jednom značajnom delu stekli lečeći velik broj pacijenata sa ratnim povredama tokom ratnih sukoba u našoj zemlji. To iskustvo nam je u velikoj meri kasnije pomoglo, zajedno sa drugim pripremama i usavršavanjima. Veoma važno je imati i dobre profesionalne kontakte sa kolegama iz drugih zemalja gde se ovakve intervencije uveliko rade.
Sa modernim spinalnim konceptom na Klinici za spinalnu hirurgiju VMA započeto je 1999. godine i ja ga od početka vodim. Već sada radimo kompleksne operacije na degenerisanoj kičmi, takozvane hibrid operacije, koje zahtevaju i primenu različitih hirurških tehnika istovremeno sa ugradnjom veštačkog diskusa, a rade se naravno i druge, jednostavnije metode. U klinici za hirurgiju pored degenerativnih bolesti kičme leče se i druge bolesti kičme, kao što su tumori, zapaljenja i povrede. Drugim rečima, u ovom trenutku smo potpuno osposobljeni za izvođenje svih modernih hirurških intervencija i za lečenje najkomplikovanijih slučajeva bolesti kičmenog stuba u vratnom i lumbalnom delu.
Inače, trenutno se u VMA godišnje izvede oko sto operacija.
I u hirurgiji i u alpinizmu važi isti princip – spoj fizičke kondicije i mentalne snage i njihov pravilan odnos daju vrhunske rezultate i stvaraju mogućnosti za stalno pomeranje dostignuća. Taj spoj je neophodan za osvajanje novih hirurških tehnika i uvođenje onih kompleksnijih – neke intervencije traju po 10, 15, čak i 18 sati. I sada sam aktivan u planinarskim organizacijama, držim predavanja i kurseve, redovno treniram plivanje, trčanje, skijanje, jedrenje na dasci. A osećaj posle uspešno završene operacije i uspešno osvojenog vrha je isti – neopisiva sreća.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
