Potez očajnika, ili možda znaju šta rade

“Sićve011”, “Ja sam Aleksandar” i “Mali Siniša” publici srednje životne dobi mogu da zvuče kao da se Indeksovo radio pozorište sprda na račun političara na vlasti. Ali, nije šala, a pogotovo ne ona usmerena na kritiku vodećih ljudi režima Srpske napredne stranke. Ovog puta, niko im ništa ne radi – rade nešto sami sebi. Nakon Gorana Vesića, koji je sada već iskusan tiktoker, naloge na ovoj, trenutno mladima najpopularnijoj društvenoj mreži otvorili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali.

foto: beograd.rs

“Vau. Još jedan političar na Tiktoku. Rekli su mi da ovde kroz mali format, kapirate, ‘mali”, mogu da objasnim razne stvari oko ekonomije i finansija. Naravno, možemo i o mnogo drugih laganijih tema. Vidimo se”, poručio je Mali u svojoj prvoj objavi na društvenoj mreži Tiktok, nakon što je malo “zaplašio” publiku, jer video počinje kao da će izvesti neku koreografiju. Koreografije su na Tiktoku, inače, zaista bile popularan žanr, ali sa naglaskom na “bile”. Više nisu, ima tome dve-tri godine, što Malom možda ne izgleda kao dug period, ali iz ugla smenjivanja trendova na ovoj mreži, koreografije na Tiktoku su praistorija.

Mali je samo poslednji (za sada) u nizu naprednjaka na Tiktoku. Prvi se toga dosetio tada još uvek pomoćnik gradonačelnika Beograda Goran Vesić. Odnedavno, tu je i predsednik Aleksandar Vučić, koji je za svoj prvi video odabrao da – peče palačinke.

RETRO TIKTOK

Na društvenim mrežama, malo šta je bitnije od broja pratilaca. Pa evo kako za sada izgleda “stanje na tabeli”: Vesića prati 46.300 ljudi, što nije čudo jer je dugo tu, sledi Vučić sa 20.800, a na kraju je Mali sa skromnih 2600 pratilaca.

E sad, šta oni tamo rade i kakav sadržaj pokazuju, druga je priča. Vučić je krenuo sa pečenjem palačinki, ali je u međuvremenu driblao loptu sa Draganom Džajićem (daj bože da mladi znaju ko je Džajić), obilazio manastire i mladima davao preporuke za kvalitetna vina. Siniša Mali je u nekom podkastu pričao kako je u osnovnoj školi obarao ruke… I tu zaista dolazimo do pitanja: koga briga, ministre? Kakvo crno obaranje ruku, da li iko, ne samo mlad, nego i sredovečan, može da pomisli: ovaj čovek je bio dobar u obaranju ruku, to je baš simpatično? Ili da glasa za njega zbog toga? Mali deluje kao da mu je neko dao kratku instrukciju: “tamo su mladi, idi pričaj kakav si bio kad si bio mlad” i pustio ga na Tiktok.

foto: instagram/buducnost srbije

Vučić je drugo, on ni kad je imao manje godina nego sad, nije bio mlad, tako da izgleda još izveštačenije na Tiktoku, iako je očigledno da mu je nastup osmišljeniji i da ima veći tim nego Siniša Mali.

“Ako posmatramo isključivo ugao kreativnosti i inovativnosti, nastup političara na Tiktoku deluje zastarelo i prevaziđeno”, kaže za “Vreme” Nikola Ristić, ekspert za digitalni marketing i aktivista Krovne organizacije mladih Srbije. “Nisam siguran da li je isti tim zadužen za oba naloga, ali bih im svakako pristupio odvojeno. Kod Vučića, konkretno, za sada najviralniji video jeste onaj u kome predsednik peče palačinke. Ako malo pogledamo unazad, to isto je radio i Goran Vesić.”

Ristić kaže da je, kad je reč o kreativnosti i inovativnosti, u slučaju Aleksandra Vučića najveći izazov upravo to što on ne deluje prirodno pred kamerom (makar ne pred kamerom telefona), a tim koji radi s njim očigledno forsira ranije oprobane obrasce, koji zahtevaju nešto “mekši” pristup protagoniste. “Rekao bih da tim oko njega zna šta radi, a da on samo to sluša i pokušava da ‘odigra svoju ulogu’ najbolje što ume”, kaže Ristić.

On dodaje da Siniša Mali, sa druge strane, pokušava da deluje “kul” i “urbano”, koristeći zvučne i vizuelne elemente, ali ako malo bolje sagledamo, to su elementi koji više podsećaju na stil influensera na Tiktoku koji su usmereni najviše na maloletnu publiku: “Samim tim, njegov pristup ne možemo oceniti kao ‘inovativan’, ali postoje neke naznake kreativnosti koje, ponovo, dolaze od tima iza kamere. U nekim trenucima ministar zaista deluje kao da mu je jako neprijatno.”

MA ŠTA ĆETE NA TIKTOKU

Većina reakcija na pojavu političara na Tiktoku odnosila se na to da žele da privuku glasove mladih. Tu su zapravo došli na prilično klizav teren. Prvo, veliko je pitanje koliko korisnika i korisnica Tiktoka iz Srbije uopšte ima navršenih 18 godina, odnosno pravo glasa. Ako nešto o ovoj mreži znamo, to je da je najpopularnija među decom. Drugo, mladi su većinski ili apstinenti ili se protive ovoj vlasti. Tako da je zaista veliko pitanje čemu predizborna kampanja na Tiktoku. Treće pitanje je vezano za samu prirodu Tiktoka: glavna karakteristika ove mreže je površnost, što nije nužno loše, ali nije ni pogodno za političke teme.

Sagovornik “Vremena” Nikola Ristić ne smatra da je na bilo koji način pogrešno da državnici prate komunikacijske trendove. Naprotiv, za pohvalu je da predstavnici najviših državnih institucija imaju neposredan digitalni kontakt sa (mladim ali i drugim) građankama i građanima. “Siguran sam da su dobro procenili pre nego što su napravili ovaj korak. Nije tajna da vladajuća stranka redovno opipava puls biračkog tela, a treba da budemo svesni i činjenice da na Tiktoku više nisu isključivo mladi. Samim tim, verujem da se vode istim onim čime se vode i na drugim kanalima komunikacije – idemo tamo da se drugi od nas ne vide. A na Tiktoku to nije teško, s obzirom na to da nemaju ozbiljniju konkurenciju trenutno među političarima aktivnim na ovoj platformi.”

27-03

Ristić, međutim, ne smatra da je cilj ove Tiktok epizode privlačenje mladih glasača, već da je reč o pokušaju da se uspori pad rejtinga: “Mislim da je ovo jedna od kriznih strategija koja u svojoj biti ima dva cilja: da svoje već postojeće mlade birače dodatno učvrsti i podseti ih da dolaze izbori i da mlade apstinente gurne dublje u apstinenciju. Takođe, mislim da je drugi cilj možda i važniji pred predstojeće izbore, jer svojim videima predsednik i ministar kao da traže reakciju ‘jao, koji krindž’ ili ‘svi političari su neinteresantni, bumeri i ne umeju da mi se obrate’.”

Ristić dodaje da, ako pogledamo kampanje koje se paralelno dešavaju i pokušavaju da motivišu mlade birače, jedan predsednikov ili ministrov video može da anulira svaku želju koja se potencijalno rodila kod mladog birača koji do sada nije glasao: “Deluje da je njihov cilj da kroz sebe prikažu čitavu političku scenu kao potpuno nezanimljivu, a među mladima koji ne prate politiku oni zapravo i jesu među retkim prepoznatljivim političarima – predsednik Vučić i ‘onaj što nam je delio po 100€ s njim’. Samim tim, ako sebe prikažu kao odbojne mladima, odbili su ih i od ideje o glasanju.”

Ristić kaže i to da politika svakako ima svoje mesto na Tiktoku, ali nažalost, retko dolazi u vidu artikulisanih i adaptiranih političkih poruka od političkih aktera. Uglavnom se javlja u tri oblika: loša artikulacija od političkih aktera, dobra artikulacija od političkih stranica i pojedinaca koji/e ne pripadaju partijama, i naravno dezinformacije i teorije zavere sa političkom pozadinom: “Svakako nam je potrebno da se političari i stranke kvalitetnije uključe na ovoj mreži.”

Sve u svemu, ideja da se naprednjaci sjate na Tiktok da bi sopstvenom nesimpatičnom pojavom gurnuli mlade u apstinenciju uopšte ne zvuči besmisleno. Ali, nije besmisleno ni to da su spremni da, iz očaja, prave potpuni cirkus od sebe, samo da zadrže rejting.