Počelo i u Prištini

Valjda prvi put otkako dolazi u Beograd kako bi iznova podstakla saradnju „novih vlasti “ sa Haškim tribunalom, glavna tužiteljica ovog suda Karla del Ponte nije uspela da nakon jedne od svojih poseta (prošlog ponedeljka) suvereno okupira naslovne strane ovdašnjih dnevnih listova. Vest o njenoj poseti, susretima u Beogradu i novom javno iskazanom nezadovoljstvu zbog „odsustva progresa“ u saradnji ovdašnjih vlasti sa Tribunalom, tek se ponegde probila do naslovnih strana, a ovoga se puta gotovo niko nije ni bavio nagađanjima oko onoga što je gospođa Del Ponte eventualno donela u Beograd – nove optužnice ili možda nove adrese na kojima se kriju general Ratko Mladić i ostali sa njenih poternica. Izveštaj o poseti glavne haške tužiteljice dobio je tretman gotovo ravnopravan sa mišljenjem ministra pravde Vladana Batića da domaći sudovi, čak i ovakvi kakvi su, u poređenju sa onim haškim (prepunim raznih mediokriteta), izgledaju kao neka akademija nauka. (Inače, sve donedavno, samoproklamovani akademik Batić je tvrdio kako domaći sudovi nisu sposobni i dorasli da sude za ratne zločine, pa zato ovo naglo popravljanje stanja u domaćem sudstvu do nivoa „akademije nauka“ svakako mora da raduje sve pristalice odlučnih i brzih reformi.)

Ova neuobičajena ležernost koja je vladala oko posete Karle del Ponte mogla bi se delimično objasniti i činjenicom da je prethodnog dana iz Vašingtona stigla vest o novom (junskom) roku koji se daje ovdašnjim vlastima da unaprede saradnju sa Hagom i time zasluže američku finansijsku pomoć što je najverovatnije odmah iznedrilo i logiku „o tom ću (Karlinim zahtevima) misliti sutra“. Biće, dakle, do juna i novih poseta i novih optužnica, a za početak će novi parlament nove države ukinuti član 39. Zakona o saradnji sa Hagom, koji je do sada sprečavao da se pošalju u zatvor u Ševeningenu svi optuženi protiv kojih je optužnica podignuta posle 11. aprila prošle godine. U nekoliko navrata glavna haška tužiteljica je tvrdila da na svom stolu ima još pregršt optužnica koje ne želi da ponese u Beograd dok ne bude ukinut član 39. Zakona o saradnji sa Hagom. I već sada bi se moglo predvideti kako će posle ukidanja člana 39 zvanični Beograd reći da je napravio još jedan važan korak u unapređenju saradnje, i kako će Karla del Ponte ponovo saopštiti da to nije ništa i da „progresa nema“ sve dok u Hag ne stigne general Ratko Mladić. U decembru prošle godine, na primer, predsednik ovog suda i glavna tužiteljica prijavili su u Njujorku pred Savetom bezbednosti bivšu SRJ da ne ispunjava preuzete obaveze i kao ilustraciju naveli to što Hagu još nisu isporučeni Ratko Mladić i Milan Milutinović. Kada je u januaru, posle dogovora sa ovdašnjim vlastima, Milan Milutinović otišao u Hag, tamo je rečeno da to nije nikakav dokaz saradnje jer je bivši predsednik Srbije to učinio dobrovoljno, bez bilo kakvih zasluga vlasti u Beogradu.

U vreme boravka Karle del Ponte u Beogradu i Podgorici glavne „haške vesti“ stizale su, ipak, iz Prištine i Brisela. Tamo je saopšteno da je NATO (KFOR) po nalogu Haškog tribunala uhapsio i prebacio u Ševeningen Haradinaja Baljaja, Isaka Muslijua i Agima Murtezija, koji su u maju 1998. godine u Lapušniku organizovali logor u kome su ubijena 23 albanska i srpska civila. Sva trojica bili su pripadnici rasformirane OVK. Interesantno je da su prve vesti o ovom hapšenju stigle iz sedišta NATO-a u Briselu, da su radost zbog toga iskazali svi čelnici NATO-a i silni ministri odbrane, a da je tek 24 sata kasnije, uz očigledno osećanje nelagodnosti, sve to potvrdio i sam Hag. Da li je to neko iz NATO-a požurio sa objavljivanjem ove vesti ili je izostala puna koordinacija između Haga i Brisela, nije baš sasvim jasno, ali ispalo je nekako da se portparoli NATO-a previše petljaju u poslove svojih kolega iz tužilaštva, što doduše nije prvi put. Bilo je planirano da u Prištini bude uhapšen i poslat u Hag i Fatmir Limaji, portparol stranke Hašima Tačija i poslanik kosovske Skupštine, u javnosti neuporedivo poznatiji od trojice sa iste liste optuženih. On je u međuvremenu nestao iz Prištine redovnom avionskom linijom, da bi se istog dana oglasio iz Beča i predao Tribunalu uz poziv sunarodnicima da budu mirni jer će dokazati svoju nevinost i ispravnost borbe OVK.

Ništa manje nije zanimljiv ni „tajming“ hapšenja prvih pripadnika OVK osumnjičenih za ratne zločine. Haško tužilaštvo uporno tvrdi da nikada ne pokreće optužnice „po narudžbini“ ili vodeći računa o trenutnim političkim interesima u nekoj sredini ili regionu, ali ove tri upravo podignute optužnice mnogi su ipak protumačili i kao neku vrstu poruke (pre svega iz Brisela) i testiranja političara u Prištini. Prvi test dogodio se još u septembru prošle godine, uoči izbora u Makedoniji kada su uhapšeni Rustem Mustafa i Daut Haradinaj (neuporedivo poznatija imena u kosovskom OVK-kriminalnom miljeu). Uprkos drugačijim najavama, makedonski izbori su protekli u miru, a na samom Kosovu tada nije bilo previše protesta zbog hapšenja „ratnih heroja“, što je bio indirektan znak da bi se jednoga dana moglo ići i malo dalje. Jer, svako ko u ime međunarodne zajednice pokušava da u Prištini stabilizuje bilo kakve institucije i izgradi pravni sistem mora imati na umu da je tamošnja veza između politike, kriminala i ratnih zločina toliko čvrsta da se bez raspetljavanja tih stvari ne može daleko stići. Najdeblji haški dosijei o zločinima (bar po tvrdnjama nadležnih iz Beograda) postoje, međutim, o onim komandantima OVK koji su svojevremeno proglašeni saveznicima NATO-a, zatim se iz šume ukrcali u visoku politiku, zamenili čizme lakovanim cipelama, postali stranački lideri i „nezaobilazni faktori stabilnosti“ na Kosovu čije bi osporavanje svakako bilo shvaćeno kao „kriminalizacija oslobodilačkog rata“ kosovskih Albanaca.

Prva hapšenja na Kosovu sa haškom pozadinom trojice (po svemu sudeći OVK „hitmena“) došla su ovog puta neposredno posle najava radikalizacije zahteva o nezavisnosti Kosova, novog zveckanja oružjem na jugu Srbije i oglašavanja AKŠ (Vojske nacionalnog ujedinjenja Albanaca), koja neprekidno poručuje – vidimo se na proleće, što se nikako ne slaže sa glavnom svetskom pričom – vidimo se uskoro u Iraku. U prvom reagovanju na ovu vest, „akademik Batić“, koji odavno tvrdi da u Tribunalu leži toliko dokaza o Hašimu Tačiju i Ramušu Haradinaju da bi i svaki tužilački pripravnik imao dovoljno elemenata za podizanje optužnice, izjavio je kako se takva odluka iz Haga mora pozdraviti, ali da se na tome ne sme stati. U međuvremenu, mogao bi da pokaže kako u njegovoj „akademiji nauka“ sude potencijalnim ratnim zločincima koji najverovatnije nikada neće stiće do Haga.