Za „Vreme“ iz Hajderabada, Indija
Dva faktora doprinela su dramatičnosti godišnje skupštine svetskih novinskih izdavača (WAN-IFRA) i Foruma glavnih urednika: ekonomska kriza ozbiljnih razmera i dominacija novih tehnologija u komunikaciji s čitaocima.
Skup u Hajderabadu, Indija, kome je prisustvovao i vaš izveštač u funkciji glavnog urednika „Vremena“, nije ponudio konačne odgovore, ali je glavni ton sa 62. Svetskog novinarskog kongresa, održanog krajem novembra i početkom decembra, da će štampani mediji da prežive, osim ako – crknu. Preživeće, u stvari, oni mediji koji pronađu odgovor na izazove ubrzane tehnološke medijske revolucije i to ne tako što će pred njom da žmure, već će da je upregnu u svoju korist i da pronađu sadržinsku i kreativnu vezu između štampanih izdanja i on line platformi.
Izdavači ukazuju na činjenicu da je pad prihoda od klasičnog oglašavanja u štampanim medijima, uz gotovo hroničan trend opadanja prihoda od prodaje, brži nego porast zarade od oglašavanja na elektronskim platformama. Grafički to izgleda kao dve linije od kojih jedna ima prilično strm smer nadole, a druga blagu tendenciju kretanja uzbrdo, a čak i u srećnim okolnostima, kada se susreću na tom zamišljenom grafikonu, dokazuju samo da je ukupan prihod od oglašavanja manji.
ŠTA RADITI S GUGLOM: Otuda je bilo očekivano da će izdavači tražiti priliku za „obračun“ sa Guglom, najvećom svetskom platformom za prenos podataka. Gevin O’ Reli, predsednik Svetske asocijacije izdavača, založio se za pravo izdavača da odlučuju kako će njihovi sadržaji biti upotrebljavani na internetu. „Sposobnost izdavača da ostvare komercijalnu dobit je osnov i razlog za ulaganje u sadržaj, a to zavisi od prava na izbor kako će sadržaj biti distribuiran, upotrebljavan i kako će biti plaćeno za njega. To je bio i razlog što je pre trista godina utvrđeno pravo ‘kopirajta’ a poštovanje tog prava neophodno je i danas“, rekao je O’ Reli.
De Van Čang, predsednik jedne od najvećih izdavačkih kompanija u Južnoj Koreji, bio je još direktniji: „Mi zapošljavamo više od 600 novinara koji dnevno pokrivaju sve važne događaje u svetu. Ulažemo u sadržaj, a onda naše informacije preuzimaju s interneta agencije koje zapošljavaju možda samo 30, 40 ljudi i plasiraju ih kao svoje u gotovo realnom vremenu. Sa Guglom, kao globalnom elektronskom platformom, moramo postići dogovor o našim pravima i komercijalnim interesima.“
Dejvid Dramond, jedan od potpredsednika Gugla i šef pravnog tima ove kompanije, odškrinuo je vrata pregovorima nagoveštavajući mogućnost da izdavači u okviru Gugl njusa mogu ubuduće davati set instrukcija o tome kako će njihov sadržaj biti tretiran. Ta izjava je došla u trenutku kada je Rupert Mardok već odlučio da naplaćuje sadržaje koje njegova medijska imperija plasira na elektronskim platformama.
Inače, to je u kuloarima bila i glavna tema razgovora. Odnekud se pojavio i koncept Mardokovog teksta koji je neposredno po završetku skupa u Indiji bio objavljen u „Vol strit žurnalu“ a u kome medijski magnat između ostalog piše:
„Naši čitaoci sve više koriste nove tehnologije za pristup našim novinama. Međutim, kvalitetni sadržaj nije besplatan.
Stari poslovni model zasnovan prevashodno na oglasima je mrtav. S druge strane, poslovni model koji se prevashodno oslanja na elektronsko (internet) oglašavanje ne može u dužoj perspektivi da finansijski izdržava novine. Razlog tome je jednostavna računica. Uprkos rastu elektronskog oglašavanja, taj rast je samo delić onoga što se gubi smanjivanjem prihoda od štampanih oglasa.
To se neće promeniti – čak ni u fazi snažnog ekonomskog rasta. U novom poslovnom modelu mi ćemo od mušterija naplaćivati vesti koje pružamo na našim internet-sajtovima. Kritičari kažu da ljudi neće želeti da plate. Ja verujem da hoće – ali jedino ako im pružimo nešto dobro i vredno. Naše mušterije su dovoljno pametne i znaju da nizašta ne možeš dobiti nešto.
Ipak, ima takvih koji misle da imaju pravo da uzimaju sadržaj naših vesti i upotrebljavaju ga u svoje svrhe, a ne doprinose ni paru za njihove troškove. Neki, ponekad i ne navodeći izvor, malo prerade novinske tekstove skupih i istaknutih novinara koji su uložili dane, nedelje ili čak i mesece u te sadržaje – a sve to čine pod otrcanim velom ‘poštenog korišćenja’. Ti ljudi ne investiraju u novinarstvo. Oni se goje od tuđeg rada i investicija.“
Procene govore da će u budućnosti svi štampani mediji imati elektronske platforme. Multimedijske sobe bogatih izdavača već izgledaju kao svemirski brodovi. Pitanje naplate tih sadržaja rešavaće se u hodu. Izdavači se žale da često nailaze i na nerazumevanje novinara. Odbijaju da rade „na više kanala“.
ŠTA DA RADE UREDNICI: U vremenu kada su i današnje vesti bajate, postavlja se pitanje u kom pravcu će ići štampani mediji, prvenstveno dnevne novine. Mada nije izrečeno kao neki zaključak, smatra se da će preživeti ona štampana izdanja koja su brend, koja su spremna da inoviraju sadržaj i da, istovremeno, prihvate rad na više elektronskih platformi, pokušavajući preko njih da dopru do onih socijalnih grupa koje mogu biti nova baza regrutovanja čitalaca. Posebno se ukazuje pažnja na potrebu kontinuiranog negovanja mlade čitalačke publike.
Sadržinski, dnevne novine se već danas podosta razlikuju od modela na koje smo navikli. Sve više liče na – nedeljnike. Huan Senjor, potpredsednik IMCG-a (Međunarodna medijska konsultantska grupa), poigrao se rečima i rekao da „newspapers“ postaju „newzines“ a da „journalists“ postaju „journanalysts“ ukazujući na potrebu da se fokus i sadržaj menjaju od informativnog i izveštačkog ka analizi.
Nevolja s ovim je samo u tome što to povećava troškove. Ako informacija bude prepuštena elektronskim platformama a novine se fokusiraju na obradu relevantnih tema, to će tražiti više ekspertskog i timskog rada na dnevnoj bazi, a to poskupljuje proizvod. Neke od novina koje su uzete kao primer tog novog doba zbilja izgledaju kao sofisticirani nedeljnici, pravljeni svaki dan. Na primer, portugalske „I novine“, koje su potpuno odustale od tradicionalnog recepta. Ove godine imale su rast tiraža od 16 odsto i proglašene su za najbolje evropske novine.
Pitao sam u pauzi: „Pa dobro, a šta nedeljnici da rade?“
Odgovor je glasio: „Isto to, samo još više i bolje.“
