Opasnost od zaborava

„Sva je prilika da je Oliver Ivanović streljan i da u istrazi oko njegovog streljanja neće biti nikakvog pomaka“, kaže za „Vreme“ Sanda Rašković Ivić, narodna poslanica i potpredsednica Narodne stranke. „Pet meseci je dugo vreme, tragovi se hlade, tako da je veoma teško da se danas dođe do nekih novih saznanja. Mislim da za to ne postoji politička volja. Njegova smrt će ostati enigma i ostaće pitanja: zašto i ko?“

foto: milovan milenković

Oliver Ivanović je ubijen u severnom delu Kosovske Mitrovice 16. januara ove godine nešto posle osam časova ujutro ispred prostorija Građanske inicijative „Sloboda, demokratija, pravda“ čiji je bio predsednik. Pogođen je sa šest hitaca u gornji deo grudnog koša. Iskrvario je do smrti pre dolaska hitne pomoći. Atentatori su pobegli automobilom opel astra, koji je jedan sat kasnije pronađen zapaljen u drugom kraju grada severno od Ibra. Domaći i strani političari i državni funkcioneri odmah su oštro osudili atentat na Ivanovića i uglavnom se složili da ovo ubistvo destabiliše ionako krhke odnose Beograda, Prištine i ostalih zainteresovanih za rešenje kosovskog problema. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na konferenciji za medije posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, održane istog dana kad je ubijen Ivanović, izjavio da je u pitanju teroristički akt i da će „Srbija preduzeti sve mere koje su neophodne, a to sam obećao i supruzi Olivera Ivanovića, i pronaći ćemo ubicu ili ubice“. Nešto kasnije je dodao: „To je posao Kosovske policijske službe (KPS), u drugoj liniji Euleksa, a ako oni ne zatvore istragu, mi ćemo. Ako to ne učine oni, učinićemo mi.“ Kao da ga je poslušao, predsednik Kosova Hašim Tači je rekao: „Pozivam organe reda da što brže rasvetle okolnosti njegovog ubistva i da izvršioce zločina izvedu pred lice pravde“, dok je KPS raspisao nagradu od 10.000 evra za informacije o ubistvu Ivanovića. Svi su se uzdržavali od komentarisanja istrage i mogućih motiva zločina, a Vučić nije mogao da odoli a da još jednom ne naglasi svoju dobru informisanost: „Ne bih da spekulišem na taj način, ali ima mnogo interesantnih detalja koji ukazuju na moguće počinioce“, intrigirao je javnost na pomenutoj konferenciji.

Mesec dana kasnije, ni Tači ni Vučić nisu se libili da progovore o mogućim motivima za atentat na Ivanovića. Hašim Tači je 17. februara u intervjuu za Televiziju N1 rekao: „Istraga se nastavlja i za sada nema indicija da je u pitanju etnički motivisan slučaj. Prvi podaci ukazuju na kriminalne, mafijaške motive.“ Tači je dodao da postoje „kriminalne strukture povezane s određenim političkim krugovima“ i zaključio da će „istina izaći na videlo iako će to nekog boleti“. Dva dana kasnije gostujući u emisiji „Ćirilica“ na TV Hepi Aleksandar Vučić je bio konkretniji. Na pitanje glavnog i odgovornog urednika NIN-a Milana Ćulibrka da li je tačno da je Oliver Ivanović neposredno pre ubistva obavestio Bezbednosno-informativnu agenciju da dobija pretnje, Vučić je odgovorio da je više puta razgovarao sa Ivanovićem, da „su znali za sve njihove sukobe, političke i ne uvek političke“. Zatim je, a da ni Ćulibrk, ni voditelj Milomir Marić nisu pomenuli nijedno ime, rekao: „Postojao je sukob između njega (Olivera Ivanovića) i gospodina Radojičića. Da? Jel’ to neka tajna, nekome?“ Milan Radojičić je biznismen sa severa Kosova koji je uložio „neki novac u kamione“, kako sam kaže. Kaže i da njegova majka i supruga imaju butik, drugi kažu da ima i restoran „Grej“ u Kosovskoj Mitrovici, u vezi sa tim kamionima Viši sud u Beogradu oslobodio ga je optužbe za zloupotrebu službenog položaja, a navodno, ima značajnu ulogu u zajednici Srba na Kosovu. Ima ga na snimku gde se pije šampanjac sa liderom Srpske liste Goranom Rakićem i Markom Đurićem, direktorom Kancelarije za KiM Vlade Srbije povodom pobede na lokalnim kosovskim izborima u oktobru prošle godine i skandira: „Aco, Srbine!“ U nastavku emisije Vučić je rekao da su Ivanović i Radojičić u sukobu još od 2000, da „ne odbacuje mogućnost“ da je Radojičić učestvovao u Ivanovićevom ubistvu, pritom se pitajući da li je „on glup ili lud ili dovoljno bahat, jer je znao da će svi da upere prstom u njega zbog sukoba koji traje 10-15 godina“. Još je dodao da sa Radojičićem nikada nije razgovarao, ali da je „možda bio na nekom sastanku“ na kojem je bio i Vučić.

STRAH OD ODMAZDE: Sedam dana posle gostovanja u „Ćirilici“, BIRN pušta u javnost deo intervjua koji im je Oliver Ivanović dao u oktobru 2017. a za koji je molio da se ne objavljuje, „plašeći se moguće odmazde“. Ivanović je tada rekao da severom Kosova upravljaju „neformalni centri moći“ sa kojima je povezan i Milan Radojičić. „Centar moći nije u zgradi opštine, nego zgrada opštine potpada pod ovaj drugi, neformalni centar moći“, rekao je Ivanović i dodao: „Predsednik je pomenuo Milana Radojičića, što mene zabrinjava iskreno rečeno, strašno me zabrinjava da on uzima njega kao primer borca za opstanak srpstva na Kosovu.“ Ivanović je mislio na jednu od mnogobrojnih Vučićevih konferencija za medije održanu 12. septembra prošle godine gde je predsednik Srbije poručio ljudima sa Srpske liste da se bore za svoj narod: „Hvala im što čuvaju Srbiju na Kosovu i Metohiji, jer je čuvaju oni. Oni i njihova deca. I Rakićeva i Jeftićeva. I svakog od njih. I Radojičićeva i Stojanovićeva. I Kostićeva i ne znam čija još. Svako njihovo dete čuva Srbiju na Kosovu i Metohiji.“

Sa druge strane, jedan od političkih lidera Srba na severu Kosova Marko Jakšić je za dnevni list „Danas“ izjavio da je „predsednik izmislio priču o sukobu između Ivanovića i Radojičića“. Jakšić je rekao da je Radojičić iz Đakovice, odakle je 1999. otišao u centralnu Srbiju, a da se u Kosovsku Mitrovicu doselio tek 2004. ili 2005. godine. „Dobar deo tog perioda družio sam se Oliverom Ivanovićem“, rekao je Jakšić i dodao: „Mislim da on nije ni poznavao Radojičića, pa samim tim nije ni mogao da bude s njim u sukobu još od 2000. godine. Čak ni posle 2004, jer Radojičić nije bio politički faktor. Drugo je pitanje zbog čega sad Vučić Ivanovićevo ubistvo želi da svede na lični sukob.“

foto: bojan slavković / tanjug ap photo

Istragu o ubistvu Olivera Ivanovića je prva dva meseca sprovodilo Osnovno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici da bi je posle preuzelo Specijalno tužilaštvo Kosova. Predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova i Metohije Rada Trajković smatra je to osnovni problem istrage: „Srbi su najbrojniji među istražnim organima koji su prvi vršili uviđaj. Svi su se na severu Kosova hvalili da su rezultati pregovora fantastični u smislu da su 95 posto pripadnika policije na severu Srbi. Važno je napomenuti da je najveći broj tih policajaca bio u sistemu države Srbije, a kasnije su prebačeni u kosovski sistem. Ista je situacija i u pravosuđu. Tako da je sve ono do čega je istraga došla u prva dva meseca bilo odmah dostupno državnim organima Srbije. Ja mislim da je u tom periodu uticaj i kontrolu nad istragom imala država Srbija, u dobroj meri više nego Priština. Nakon dva meseca, Priština se setila da treba istragu da izoluje od uticaja politike, pa je sve prebačeno u Specijalno tužilaštvo Kosova. Time su poprilično zatvorili istragu. Sada se ponovo saslušavaju svedoci koji su već dali izjave Osnovnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici.“

Sanda Rašković Ivić tvrdi da je tačno da u kosovskim istražnim organima rade Srbi, „ali po albanskim protokolima. Ja uopšte ne želim da impliciram da su Olivera Ivanovića ubili Albanci. Ako me pitate da li su ga ubili Albanci, ja mislim da nisu. Moram da dodam, kao neko ko je bio protivnik potpisivanja Briselskog sporazuma, da je izvlačenje srpskog pravosuđa sa Kosova i Metohije i stavljanje svega pod kapu Prištine, na neki način, onemogućilo srpsku stranu da napravi jednu relevantnu istragu u vezi sa ubistvom Olivera Ivanovića.“

Da spekulacije Rade Trajković o informacijama iz istrage do kojih su srpske vlasti mogle da dođu nisu bez osnova, potvrdio je 17. marta sam predsednik Vučić kada je u čuvenom obraćanju naciji izneo podatke o demografiji u Srbiji i najavio da će se za dve nedelje srpske službe oglasiti o ubistvu Olivera Ivanovića. „Ne mislim da će se mnogi iznenaditi“, rekao je Vučić i dodao: „Iznenadiće se oni koji su znali krivca unapred. Nisam želeo danas da mi neko kaže da zloupotrebljavam dvomesečnu tragediju.“ Od ovog obećanja do danas ostalo je samo obećanje. „Pa, zar vas to čudi?“, lakonski pita Sanda Rašković Ivić: „Vučić malo-malo pa daje izjave sličnog karaktera. Sećate se ubistva Jelene Marjanović u aprilu 2016. kada je Aleksandar Vučić rekao da će za vikend biti obelodanjeno ko je ubica. Zatim je više puta govorio da samo što nije rešen taj slučaj, tako je isto i kod ubistva Olivera Ivanovića. Vučić voli da daje obećanja koja, uglavnom, ne ispunjava.“

Sanda Rašković Ivić / foto: m. milenković

KAMEN U CIPELI: Politički uticaj Olivera Ivanovića se, praktično, istopio kada je uhapšen u januaru 2014. pod optužbom za ratni zločin. Dve godine kasnije osuđen je na devet godina zatvora, a u februaru 2017. prvostepena presuda je poništena i naloženo novo suđenje. Potom je bio u kućnom pritvoru, a od aprila prošle godine branio se sa slobode. „Njegovo hapšenje vezano je za projekte kojima je mafija preuzela politiku na severu Kosova“, kaže Rada Trajković i nastavlja: „Ja sam, recimo, saznala u ambasadi jedne vrlo značajne zemlje da je njihov ambasador dva dana zvao Keti Ešton i vršio pritisak da se to ne uradi, ali to je, nekako, u Briselu dogovoreno. Nažalost, to hapšenje je bilo strašno, najverovatnije je išlo uz obećanje da će se sve ostvariti ako Oliver bude smenjen. Ja sam tako to doživela.“ Ivanović je bio kandidat za gradonačelnika Kosovske Mitrovice na prošlogodišnjim izborima, na kojima niko nije imao šanse za pobedu osim Srpske liste. Tri meseca pre toga zapaljen mu je automobil. „Oliver Ivanović je bio umereni srpski političar, on je bio čovek koji je među Srbima zaista bio omiljen“, kaže Sanda Rašković Ivić: „To što on nije izabran za gradonačelnika Kosovske Mitrovice nije do Ivanovića nego, upravo, zastrašivanja Srpske napredne stranke koja je, na jedan vulgaran način, favorizovala svog kandidata. Ne želim da kažem da je ovaj establišment koji danas vodi Srbiju imao najviše koristi od ubistva Olivera Ivanovića, ali je očigledno da je on smetao. Smetao je kriminalcima, smetao je neiskrenim ljudima, smetao je onima koji su ekstremno nastrojeni.“ Rada Trajković tvrdi da je Oliver Ivanović doprineo očuvanju severa Kosova i Metohije: „Oliver Ivanović je hteo da politiku odvoji od mafije. I to ga je koštalo glave. On je svojim stavovima mogao da se suprotstavi i najjačima. On je kontrolisao, kako su ih zvali, ‘grupu mostardžija’ i bio je glavni pregovarač između Srba sa Kosova, države i međunarodne zajednice. Među srpskim liderima koji su se profilisali na Kosovu posle povlačenja naše države, bilo je neslaganja, ali je bio konsenzus da ne prihvatamo nezavisnost. Možda smo mi imali različite metode za procese na Kosovu, ali svi smo bili jedinstveni u vezi sa krajnjim ciljem. Oliver je bio deo tog istog projekta. Njega niko ne može da optuži za izdaju.“

„On je, verovatno, smetao ovakvom rešenju kosovskog pitanja jer je bio umeren i bio je čovek istinskog kompromisa“, kaže Sanda Rašković Ivić i zaključuje: „Ovo što sada radi Aleksandar Vučić nije kompromis.“

Sigurno je da Beograd i Prištinu ubistvo Olivera Ivanovića žulja kao kamen u cipeli i ne vole mnogo kad ih neko podseća na to. Za mesec dana navršiće se šest meseci od ubistva, mediji će još jednom postavljati neprijatna pitanja dokle se stiglo u istrazi, kosovske će se vlasti, verovatno, setiti da kažu da nema novih saznanja, srpske će se, verovatno, setiti da kažu Priština, Euleks i međunarodna zajednica opstruiraju istragu, a na Oliverovom grobu u Aleji zaslužnih građana okupiće se, verovatno, samo porodica i prijatelji.

„E, tu na groblju…“, kaže pokojni Janko Savski, lik iz drame Sabirni centar Dušana Kovačevića, „… svako od nas počinje svoj život iz početka: prvi dan, prva nedelja, šest nedelja, šest meseci, prva godina, druga godina… deset godina, dvadeset… a onda polako, počinjemo da umiremo i po drugi put – u sećanjima.“