Ono bez čega nema života

Ove godine Ujedinjene nacije su prvi put obeležile Svetski dan čistog vazduha – Za plavo nebo. Odavno znamo da je zagađenje ozbiljan problem, ali retko kada razmišljamo na šta sve ono utiče (osim na naše disajne puteve). Međutim, zagađenje vazduha ozbiljan je problem za zdravlje, šteti deci, pa čak i ekonomiji. U najnovijem izveštaju Instituta za javno zdravlje „Batut“ o zagađenju vazduha u Srbiji, navodi se da su neki od najvećih zagađivača u zemlji u rudarstvu i u energetici, kao i u oblasti transporta i građevinarstva. Ugalj lošeg kvaliteta koji se koristi za grejanje u domaćinstvima pogoršava ovaj problem zimi, kao i nesanitarne deponije. Takođe, znamo da spaljivanje strnjike posle sezone žetve, kojim se uništava humus u zemljištu i ugrožava okolni ekosistem, dodatno zagađuje vazduh i povećava emisije CO₂.

Ređina de Dominičis, direktorka UNICEF-a u Srbiji, kaže za „Vreme“ da novi i uznemirujući podaci pokazuju direktan uticaj zagađenja vazduha na decu. Izloženost toksičnom zagađenju na otvorenom i u zatvorenom prostoru godišnje ubija preko 600.000 dece mlađe od 15 godina. Svakodnevno oko 93 odsto dece ovog uzrasta – 1,8 milijardi mladih – udiše opasan zagađen vazduh.

„Deca su posebno osetljiva na zagađenje vazduha. Trudnicama se preporučuje da izbegavaju zagađen vazduh, baš kao što treba da izbegavaju pušenje ili udisanje tuđeg duvanskog dima. Studije pokazuju da se kapacitet pluća dece koja žive u zagađenim uslovima može smanjiti za 20 odsto, a da odrasli koji su u detinjstvu bili izloženi hroničnom zagađenju vazduha često imaju respiratorne probleme kasnije u životu“, kaže De Dominičis i dodaje da zagađenje vazduha može pogoršati osnovne zdravstvene probleme i onemogućiti decu da idu u školu. Takođe utiče na kognitivni razvoj dece: „Često su deca i zajednice koji su i inače u nepovoljnom položaju u najvećem riziku, što doprinosi produbljivanju nejednakosti.“

Ona dodaje kako povećana svest među najmlađima dovodi do širih promena u domaćinstvu i zajednici i kako njihovo povećano učešće utiče na ponašanja i procese donošenja odluka u vezi sa pitanjima životne sredine: „Deca, adolescenti i mladi već su najžešći zagovornici klimatskih akcija i ekološke održivosti. U Srbiji su deca i mladi prilično svesni ozbiljnosti situacije. Kada su anketirani putem onlajn platforme U-Report, kojom upravlja UNICEF, gotovo 90 odsto je reklo da očekuje da će im klimatske promene biti značajan problem u životu, a više od jedne četvrtine veruje da je to najveći problem sa kojim se čovečanstvo suočava.“

U cilju generisanja podataka o daljim klimatskim akcijama usmerenim na dete i inovativnim odgovorima, Ministarstvo zaštite životne sredine i UNICEF u Srbiji sprovode analizu klimatskog pejzaža za decu, sa posebnim fokusom na efekte klime, životne sredine i energije na zdravlje dece, obrazovanje i zaštitu. „Ova analiza će, nadamo se, pomoći i da se podstakne povećanje investicija, ali i veće angažovanje samih adolescenata i mladih u rešavanju rizika povezanih sa životnom sredinom“, kaže De Dominičis.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju Marjan Ivanuša kaže da je globalno zagađenje vazduha drugi vodeći uzrok smrti od nezaraznih bolesti, nakon pušenja duvana. Loš kvalitet vazduha važan je faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti ali i za pojedina akutna stanja. Ostale moguće zdravstvene posledice su ateroskleroza, poremećen neurološki i razvoj pluća kod dece, i povezanost sa neurodegenerativnim bolestima. Kod dece, izloženost zagađenju vazduha povezana je sa širokim spektrom negativnih zdravstvenih posledica, uključujući smrtnost novorođenčadi, astmu, poremećaje neurološkog razvoja i rak u detinjstvu.

Ivanuša dodaje da neki dokazi navode povezanost između izloženosti trudnica zagađenju vazduha sa malom težinom bebe na porođaju i visokom stopom nedonoščadi i mrtvorođenosti: „Dokazi ukazuju da su stariji i oni sa hroničnom bolešću srca ili pluća u znatno većem riziku od smrtnosti povezane sa PM2.5 česticama. Pored toga, smatra se da su ljudi sa hroničnim bolestima u većem riziku da razviju tešku kliničku sliku zbog infekcije korone, pa se i zagađenje vazduha može dovesti u vezu sa ovim virusom.“

On smatra da je izloženost zagađivačima vazduha u velikoj meri van kontrole pojedinaca i zahteva delovanje vlasti na nacionalnom, regionalnom, pa čak i međunarodnom nivou. Zdravstveni sektor može igrati centralnu ulogu u vođenju multisektorskog pristupa u prevenciji, ali moramo biti realni kada predlažemo akcije koje je potrebno preduzeti jer sve iziskuju i vreme i novac.

„Moramo započeti s manjim koracima, kao što su bolja organizacija javnog prevoza i aktivni prevoz u urbanim sredinama“, dodaje Ivanuša. „Druge bitne mere su recikliranje smeća, energetska sanacija zgrada i ekosistem grejanja, zabrana paljenja agrarnih površina i sanacija industrijskih zagađivača.“ On kaže da se u Srbiji vidi određeni napredak, a Svetska zdravstvena organizacija je tu da pomogne u svom delokrugu rada: „Bitno je da nadležni pre svega prate situaciju i planiraju aktivnosti prema preciznim podacima, što može da daje rezultate. Potrebne su koordinisane intervencije u relevantnim sektorima, ali ne samo na nivou donosilaca odluka, već i na nivou celog društva, uključujući lokalni nivo.“

Fransin Pikap, stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, podseća da smo prošle zime na ulicama gradova Srbije mogli da vidimo ljude sa maskama, ne zbog zaštite od korona virusa, kao ovih dana, već zato što je kvalitet vazduha bio veoma loš. Građani, a naročito mlađi, doživeli su to kao veliki problem za njihovo zdravlje i kvalitet života, i protestovali su, zahtevajući rešenja. „Razgovarajući sa ljudima na lokalu, posebno sa onima koji planiraju da odu iz zemlje, shvatili smo da razlozi za to nisu samo finansijske prirode“, kaže Pikap za „Vreme“. „Takođe, dijaspora smatra da aktivna posvećenost očuvanju životne sredine nedostaje u Srbiji. Da bi se do 2030. godine ostvario Cilj 3 održivog razvoja – dobro zdravlje – trebalo bi da znatno smanjimo broj smrtnih slučajeva i oboljevanja prouzrokovanih zagađenjem vazduha, vode i zemljišta.“

Kada je reč o Srbiji, Fransin Pikap kaže i da naša zemlja balansira potrebu za obezbeđivanjem stabilnosti u snabdevanju energijom, sa investiranjem u obnovljive, čiste izvore energije (OIE): „Međutim, država bi mogla da učini više: pomaganjem domaćinstvima da pređu na OIE, kao i ulaganjem u filtere za prečišćavanje i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) u elektranama i industrijskim postrojenjima. Time bi ne samo smanjila zagađenje vazduha i emisije GHG, već bi i privredu učinila konkurentnijom na tržištu EU i doprinela otvaranju ‘zelenih’ radnih mesta, što je Cilj održivog razvoja 8 – dostojanstven rad i ekonomski rast.“

UNDP u Srbiji podstiče inovativnost u rešavanju ekoloških problema i nastoji da gradove i opštine učinimo održivim. „U proteklih pet godina, u partnerstvu sa Globalnim fondom za životnu sredinu i Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju, pomogli smo više od 20 kompanija da primene svoje ‘zelene’ ideje, od elektrana na biogas do uvođenja cirkularne ekonomije i novih tehnologija za smanjivanje emisija GHG u gradovima“, kaže Pikap. „Ova podrška će im omogućiti da dobiju sredstva od EBRD-a i od komercijalnih banaka – i da zarađuju čuvajući životnu sredinu i smanjujući uticaj klimatskih promena.

Na primer, pomogli smo izgradnju 6 postrojenja na biomasu, koja proizvode toplotnu i električnu energiju u ruralnim oblastima koristeći poljoprivredni otpad i stvarajući ‘zelena’ radna mesta. Trenutno obezbeđujemo i sufinansiranje za kompanije koje koriste otpad za izradu novih proizvoda i čiste energije, poput proizvodnje biogasa od ostataka hrane iz restorana, ili biopeleta i organskog đubriva od ostataka aromatičnog bilja“, kaže Fransin Pikap.

UNDP je takođe pomogao Beograđanima da postave merne stanice i prikupljaju podatke o kvalitetu vazduha u okruženju: „Kako bismo došli do novih ideja o tome kako smanjiti zagađenje vazduha u Srbiji, u narednim nedeljama objavićemo Izazov za inovativna rešenja za poboljšanje kvaliteta vazduha“, dodaje Pikap i zaključuje: „Samo ako smo odgovorni prema životnoj sredini, spremni da menjamo način na koji proizvodimo i trošimo energiju, kao i navike u postupanju sa otpadom, možemo se nadati da ćemo u budućnosti biti zdraviji i uživati u čistom vazduhu i plavom nebu.“

Članak je objavljen u okviru projekta „Država i solidarnost – Pogled uprt u evropsko pravo“ koji finansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) kroz medijski program. Objavljivanje ovog članka omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj članka odgovornost je isključivo nedeljnika „Vreme“ i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.