Najava skorog usvajanja zakona o oglašavanju potpuno prenebregava činjenicu da već dve i po godine postoji zakon koji reguliše iste stvari, ali koji se uopšte ne primenjuje. Šta je garancija da će novi pravni akt imati drugačiju sudbinu
ZAKONI: Donošenje i neprimenjivanje
Kada su u prvi petak ovog aprila radio i televizijski programi najavili skoru zabranu reklamiranja duvana i alkohola, pornografije i drugih nepodobnih proizvoda i usluga, moglo se pomisliti da je reč o prvoaprilskoj šali. Poznavaoci znaju da ovakva zabrana postoji već više od dve godine, bar kada su u pitanju oglasi u radio i televizijskim programima, a kada je reč o pornografiji, zabrana, na određen način, važi i za štampane medije.
Nije prvi put da naša vlast zaboravi na pravni akt koji je ona donela ili prećutno odluči da neki od zakona koji je usvojen u Skupštini, kao i svaki drugi, ne treba primenjivati. Iskustvo pokazuje da se poslednjih godina to uglavnom dešava sa medijskim zakonima.
Ministar trgovine, turizma i usluga u Vladi Srbije Bojan Dimitrijević predstavio je, pre neki dan, Predlog zakona o oglašavanju istakavši da mnogo toga ubuduće neće moći da se reklamira. Po rečima ministra, predlog ovog zakonskog teksta mogao bi u proceduru usvajanja da uđe u maju. Nijednom rečju nije pomenuto, ili mediji to nisu preneli, zašto se skoro potpuno iste odredbe koje zabranjuju reklamiranje duvana, alkohola, pornografije, određenih medicinskih usluga, neistinitih, prevarnih i pritajenih reklama, a koje su sadržane u Zakonu o radiodifuziji, do sada ne poštuju? I Zakon o javnom informisanju u članu 42 zahteva da se javno ne izlaže stvar sa pornografskim sadržajem i da se ne sme učiniti dostupnom maloletnicima. Razume se, jeste bolje da se ova materija reguliše posebnim zakonom i to država ima pravo da uradi, pogotovo kada se zna da se odredbe pomenutog akta o radiodifuziji odnose samo na programe radija i televizije, a ne i na štampu ili bilborde, na primer. Kada se novi zakon donese, njime se stave van snage odredbe o oglašavanju i reklamiranju koje su sadržane u drugim zakonima, uglavnom medijskim, i sve je jasno. Ali do ovoga trenutka niko nije proglasio nevažećim odredbe odeljka Sedam, Zakona o radiodifuziji, koji taksativno, i takođe po evropskim standardima, predviđa šta se ne može reklamirati, a određuje i dužinu trajanja reklama i zabranjuje prekidanje oglasima informativnih emisija u trajanju do trideset minuta, kao i religijskih i dečjih programa. Podsećamo, ovaj zakon je usvojen u Narodnoj skupštini Srbije 18. jula 2002. godine, a stupio je na snagu sedam dana kasnije.
Kada država zaboravi na neki svoj zakon ili ne čini ništa da se on primeni, to je kao kad čovek zaboravi da je oženjen i s kim ili da je zaposlen i gde. U suštini, reč je o prenebregavanju obaveze i izbegavanju odgovornosti da se ona realizuje. S druge strane, poznato je da svako političko činjenje ili nečinjenje u osnovi ima nekakav interes. Šta u ovom slučaju može biti interes i čiji?
Odgovor se može potražiti u prvim javnim reagovanjima iz sfere biznisa. Iz Privredne komore stigla je poruka da bi Srbiji trebalo bar dve-tri godine „lufta“ da se prilagodi strogim evropskim pravilima kada je o reklamiranju reč, a predstavnici pojedinih elektronskih medija zalažu se za mogućnost reklamiranja vina, jer, bože moj, Srbija tek treba da stvori svoje brendove. Što se vremena za prilagođavanje tiče, može se zaključiti da su ga zainteresovani proizvođači potrošili upravo u trajanju koje navode kao neophodan period. Jer, Zakon o rafiodifuziji je u članu 128, stav 2 upravo predvideo da se odredbe o reklamiranju ne primenjuju odmah, dakle od jula 2002, već od prvog januara naredne godine. Zakonodavac je dakle dao nešto više od pet meseci za prilagođavanje, a zatim prećutno tolerisao još dve godine i tri meseca. Teško je ne uočiti da su i ovde došle do izražaja vidljive i nevidljive sprege biznisa i politike, jer su i jedni i drugi znali da postoje dugoročni ugovori i mogućnost velike zarade, pa su zato tolerisani proizvodi koji nisu novine, a kupuju se na kioscima ili ranije česti pozdravi iz Rovinja. Što se vina, i uopšte alkohola tiče, intencija demokratskog sveta jeste da se, kao i u slučaju duvana, čija je zabrana strože regulisana, destimuliše prekomerna upotreba i smanji zavisnost od duvana i alkohola. Izuzetak je pivo koje izvesne popuste ima i u našem Predlogu zakona o oglašavanju. Zanimljivo je, međutim, da se u predlogu ovog zakonskog teksta u članu 61 oglašavanje lekova tretira nešto drugačije, a ne decidiranom zabranom. „Zabranjeno je reklamiranje… lekova ili tretmana lekovima koji se mogu dobiti samo uz lekarski recept…“, odredba je člana 104 Zakona o radiodifuziji, upravo kako predviđa i član 15 Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji, jednog od najznačajnijih međunarodnih medijskih dokumenata.
Primena evropskih standarda i u ovoj oblasti zasigurno nas približava političko-ekonomskim integracijama Starog kontinenta. Zašto smo propustili nekoliko godina da to učinimo, uprkos regulativi koju smo imali? Na to pitanje moguće je odgovoriti isto kao i na sva druga koja nas podsećaju na naše propuste ili svesno izbegavanje pravila ponašanja savremenog sveta. Možda će precizniji odgovor uslediti posle usvajanja najavljenog Predloga zakona o oglašavanju kada se zainteresovani akteri ponovo suoče sa vaganjem sopstvenih i opštih interesa.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Ispada da opozicija nije pobedila ni u jednom od ova dva mesta. Ali, pre nego što upadnemo u bezdan defetizma, treba primetiti da je sve prošlo najbolje što može u ovom trenutku. I da od sad pa nadalje, može da bude samo bolje
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
