Izgleda da ja najviše cenim aktuelnu srpsku vladu: na godišnjicu rada Koštuničinog kabineta pretežne ocene anketirane ekspertske i šire javnosti kretale su se od uvredljive nule, pretežne jedinice, do utešne dvojke, a ja sam u nekakvoj prigodnoj emisiji RTS-a u četvrtak 3. marta dao ocenu tri plus.
Odmah su počeli da zvone telefoni, a umesto „dobro veče“ čulo se po pravilu „da li si ti normalan“. Pod pritiskom javnosti, već sutradan, u petak 4. marta, u televizijskoj emisiji B92 korigovao sam ocenu. Vidim da se javnost ne slaže, rekao sam, pa Vladi oduzimam ono „plus“ i dajem joj – trojku. Mislio sam – nema više. Ali, u „Utisku nedelju“ u nedelju 6. marta politički analitičar Slobodan Antonić izjavio je: „Slažem se sa Dragoljubom Žarkovićem koji je Vladi dao tri plus!“
Analitički sud mu je bio briljantan: citira me kao da sam klasik, ali telefoni su ponovo zvonili. Meni, ne Antoniću.
Nemam potrebu da se pravdam zbog ocene koju sam dao. Kriv sam jedino što sam pristao da učestvujem u igri bez jasnih kriterijuma, podjednako opasnoj kao žiriranje za P(j)esmu Evrovizije, gde su, i u slučaju Vlade i u slučaju pesme, svi koji su glasali odmah podeljeni na „naše“ i „njihove“.
Nemam potrebu ni da ponovo obrazlažem šta me je rukovodilo da ovako ocenim učinak Vlade, ali mi se čini da najžešći kritičari Vlade zaboravljaju baš ono zbog čega sam je ja povoljno ocenio. Naime, ova vlada pokazala je dobar (za „trojku“) stepen političke i socijalne prilagodljivosti i spremnost da prizna neke zablude i greške. Navešću samo nekoliko. Počela je s lošom fiskalnom politikom, a onda je odustala od populističkog koncepta i priznala kroz rebalans budžeta sopstvenu grešku, odustala je od revizije privatizacionih procesa, prilagodila je politiku zahtevima Haškog tribunala… Kritičari će reći da je sve to zbog pritiska međunarodne zajednice, ali, kako je u početku izgledalo, bilo je osnova da će ta ista zajednica biti „deveta rupa na svirali“.
Uostalom, svako ocenjivanje je vrsta poređenja. Jednu ocenu bi ova vlada dobila da je poredimo s nekom drugom, drugačije bi bila ocenjena ako je poredimo sa sopstvenim očekivanjima, ali ako je poredimo s njom samom s početka mandata i sada na kraju prve godine, nisam spreman da idem ispod ocene koju sam jednom već korigovao – trojka.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
