Izgleda da ja najviše cenim aktuelnu srpsku vladu: na godišnjicu rada Koštuničinog kabineta pretežne ocene anketirane ekspertske i šire javnosti kretale su se od uvredljive nule, pretežne jedinice, do utešne dvojke, a ja sam u nekakvoj prigodnoj emisiji RTS-a u četvrtak 3. marta dao ocenu tri plus.
Odmah su počeli da zvone telefoni, a umesto „dobro veče“ čulo se po pravilu „da li si ti normalan“. Pod pritiskom javnosti, već sutradan, u petak 4. marta, u televizijskoj emisiji B92 korigovao sam ocenu. Vidim da se javnost ne slaže, rekao sam, pa Vladi oduzimam ono „plus“ i dajem joj – trojku. Mislio sam – nema više. Ali, u „Utisku nedelju“ u nedelju 6. marta politički analitičar Slobodan Antonić izjavio je: „Slažem se sa Dragoljubom Žarkovićem koji je Vladi dao tri plus!“
Analitički sud mu je bio briljantan: citira me kao da sam klasik, ali telefoni su ponovo zvonili. Meni, ne Antoniću.
Nemam potrebu da se pravdam zbog ocene koju sam dao. Kriv sam jedino što sam pristao da učestvujem u igri bez jasnih kriterijuma, podjednako opasnoj kao žiriranje za P(j)esmu Evrovizije, gde su, i u slučaju Vlade i u slučaju pesme, svi koji su glasali odmah podeljeni na „naše“ i „njihove“.
Nemam potrebu ni da ponovo obrazlažem šta me je rukovodilo da ovako ocenim učinak Vlade, ali mi se čini da najžešći kritičari Vlade zaboravljaju baš ono zbog čega sam je ja povoljno ocenio. Naime, ova vlada pokazala je dobar (za „trojku“) stepen političke i socijalne prilagodljivosti i spremnost da prizna neke zablude i greške. Navešću samo nekoliko. Počela je s lošom fiskalnom politikom, a onda je odustala od populističkog koncepta i priznala kroz rebalans budžeta sopstvenu grešku, odustala je od revizije privatizacionih procesa, prilagodila je politiku zahtevima Haškog tribunala… Kritičari će reći da je sve to zbog pritiska međunarodne zajednice, ali, kako je u početku izgledalo, bilo je osnova da će ta ista zajednica biti „deveta rupa na svirali“.
Uostalom, svako ocenjivanje je vrsta poređenja. Jednu ocenu bi ova vlada dobila da je poredimo s nekom drugom, drugačije bi bila ocenjena ako je poredimo sa sopstvenim očekivanjima, ali ako je poredimo s njom samom s početka mandata i sada na kraju prve godine, nisam spreman da idem ispod ocene koju sam jednom već korigovao – trojka.
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
