Izgleda da ja najviše cenim aktuelnu srpsku vladu: na godišnjicu rada Koštuničinog kabineta pretežne ocene anketirane ekspertske i šire javnosti kretale su se od uvredljive nule, pretežne jedinice, do utešne dvojke, a ja sam u nekakvoj prigodnoj emisiji RTS-a u četvrtak 3. marta dao ocenu tri plus.
Odmah su počeli da zvone telefoni, a umesto „dobro veče“ čulo se po pravilu „da li si ti normalan“. Pod pritiskom javnosti, već sutradan, u petak 4. marta, u televizijskoj emisiji B92 korigovao sam ocenu. Vidim da se javnost ne slaže, rekao sam, pa Vladi oduzimam ono „plus“ i dajem joj – trojku. Mislio sam – nema više. Ali, u „Utisku nedelju“ u nedelju 6. marta politički analitičar Slobodan Antonić izjavio je: „Slažem se sa Dragoljubom Žarkovićem koji je Vladi dao tri plus!“
Analitički sud mu je bio briljantan: citira me kao da sam klasik, ali telefoni su ponovo zvonili. Meni, ne Antoniću.
Nemam potrebu da se pravdam zbog ocene koju sam dao. Kriv sam jedino što sam pristao da učestvujem u igri bez jasnih kriterijuma, podjednako opasnoj kao žiriranje za P(j)esmu Evrovizije, gde su, i u slučaju Vlade i u slučaju pesme, svi koji su glasali odmah podeljeni na „naše“ i „njihove“.
Nemam potrebu ni da ponovo obrazlažem šta me je rukovodilo da ovako ocenim učinak Vlade, ali mi se čini da najžešći kritičari Vlade zaboravljaju baš ono zbog čega sam je ja povoljno ocenio. Naime, ova vlada pokazala je dobar (za „trojku“) stepen političke i socijalne prilagodljivosti i spremnost da prizna neke zablude i greške. Navešću samo nekoliko. Počela je s lošom fiskalnom politikom, a onda je odustala od populističkog koncepta i priznala kroz rebalans budžeta sopstvenu grešku, odustala je od revizije privatizacionih procesa, prilagodila je politiku zahtevima Haškog tribunala… Kritičari će reći da je sve to zbog pritiska međunarodne zajednice, ali, kako je u početku izgledalo, bilo je osnova da će ta ista zajednica biti „deveta rupa na svirali“.
Uostalom, svako ocenjivanje je vrsta poređenja. Jednu ocenu bi ova vlada dobila da je poredimo s nekom drugom, drugačije bi bila ocenjena ako je poredimo sa sopstvenim očekivanjima, ali ako je poredimo s njom samom s početka mandata i sada na kraju prve godine, nisam spreman da idem ispod ocene koju sam jednom već korigovao – trojka.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
