Početak suđenja Nenadu Opačiću čije se ime u prolećnim policijskim informacijama povezuje sa zemunskim klanom, pokazao je kakve sve pravne i političke komplikacije mogu izazvati očekivana jesenja suđenja organizovanom kriminalu i atentatorima na premijera Zorana Đinđića u Beogradu
Ni dve godine nakon dobijanja parcele u ulici Braće Popović u Novom Sadu Nenad Opačić, preduzetnik iz Veternika kraj Novog Sada i okrivljeni pred Okružnim sudom u Novom Sadu za krivična dela otmice i nelegalnog stavljanja u promet opojnih droga, ne uspeva da počne radove. Atraktivna lokacija kraj novosadskog Sajma liči na zapuštenu poljanu pogodnu za odmor čergi koje tuda prolaze, a zamišljeni objekat čeka na odluku nadležnih gradskih službi koje bi trebalo da daju znak za početak izgradnje. Nenad Opačić je trenutno u pritvoru i protiv njega se vode tri procesa.
Komisija Skupštine grada Novog Sada, formirana da ispita proceduru oko dobijanja parcele na licitaciji održanoj 29. marta 2001, u ponedeljak 23. juna 2003. većinom glasova odlučila je da pred Skupštinu izađe sa stavom da je proces formalno-pravno bio ispravan da bi sa ponuđača, pomenutog Nenada Opačića, bila skinuta sumnja da je na neki način uticao na takav ishod postupka dobijanja parcele. Opet, deo Komisije koji se ne slaže sa ovakvim stavom izaći će pred Skupštinu sa izdvojenim mišljenjem (vidi okvir). Dogodilo se, eto, da je Nenad Opačić postao osoba čijim se likom i delom bave sve tri vlasti, što bi moglo da ukaže na dubinu političkog rascepa u AP Vojvodini. Na jednoj starani su „ligaši“ Nenada Čanka potpomognuti „demokratama“, a na drugoj su „reformisti“ Mileta Isakova podržani od DSS-a.
U međuvremenu, u protekle dve godine, dogodilo se nekoliko stvari koje su potpomogle ovakav razvoj situacije. Najpre je Nenadu Opačiću prošle godine izrečena kazna od devet meseci zatvora zbog nedozvoljenog potezanja oružja i nelegalne prodaje 49,6 grama heroina (delo iz sredine devedesetih). Usledila je žalba okrivljenog, slučaj je poništen i svoj ishod je doživeo ovog proleća kada je Nenadu Opačiću za isto delo određena kazna od 4,5 godina zatvora. Ovaj slučaj još nije završen jer se okrivljeni žalio na odluku suda i čeka se, prema rečima advokata Vladimira Horovica, branioca okrivljenog, odluka Vrhovnog suda Srbije da bi presuda bila pravosnažna ili postupak bio iznova obnovljen. I dok se mastilo sa presude Okružnog suda u Novom Sadu sušilo, Nenad Opačić je dane provodio u pritvoru jer je uhapšen 27. februara ove godine i protiv njega je podignuta optužnica za krivično delo otmice.
„GRAĐANSKO PRIVOĐENjE„: Već sâm početak suđenja Nenadu Opačiću (i njegovom bratu Predragu i još dvojici saradnika), čije se ime u prolećnim policijskim informacijama povezuje sa zemunskim klanom, pokazao je kakve sve pravne i političke komplikacije mogu izazvati očekivana jesenja suđenja organizovanom kriminalu i atentatorima na premijera Zorana Đinđića u Beogradu. Taj utisak da je pred Okružnim sudom u Novom Sadu, krajem maja, počeo proces koji predstavlja svojevrsnu „pretpremijeru“ suđenja zemunskom klanu ne umanjuje okolnost da Opačić nema veze sa Đinđićevim ubistvom i da se proces odvija po starim krivičnopravnim propisima, dakle ne pred specijalnim tužiocem. Jer, budući da je Nenad Opačić protekle decenije pripadao onoj mutnoj zoni u kojoj su se sretali, sarađivali i sudarali Miloševićeva tajna policija i opozicija, ekstraprofiterski lobi i narko-mafija, te da je bio pašenog tako glasovitom biznismenu kao što je „kralj šećera“ Midorag Kostić, da je lično poznavao i pratio toliko značajne političare kakvi su bili Zoran Đinđić i Nenad Čanak, da se nije i ne libi aktivnog učešća u poslovnom i javnom životu Novog Sada i budući da je, u najmanju ruku, imao poslovne kontakte sa Dušanom Spasojevićem Dućom, pokojnim vođom jednog od najmoćnijih klanova u Srbiji – proces protiv njega i njegovih saučesnika izaziva posebnu pažnju i po mnogim okolnostima okuplja slične aktere koje će okupiti i najavljena beogradska suđenja.
Na samom početku sud je imao problem jer je glavna žrtva kidnapovanja, izvesni Mladen Marić iz Iriga, izvrdao svedočenje. Izgovarao se okolnošću da ga je, neposredno pre odlaska pred novosadski sud, privodila sremskomitrovačka policija zbog sumnje da je i on saradnik zemunskog klana, te da zbog toga nije u stanju da se koncentriše i ispriča šta mu se dogodilo sa Opačićima i drugovima.
U optužnici stoji da su Opačićevi saradnici 25. februara 2003. godine doveli oštećenog Marića u kafe „Mikele“ u Veterniku sa namerom da razgovaraju o ubistvu Uglješe Ljubojevića, koji je ranije bio ubijen u novosadskom restoranu Verige. Pošto je Marić stigao, počela je jedna vrsta saslušanja koja je podrazumevala udaranje pištoljem po glavi i telu da bi Marić priznao da je bio umešan u ubistvo Uglješe Ljubojevića. Istog dana je nedeljnik „Identitet“ objavio intervju sa Opačićem gde ovaj naširoko govori o svom prijateljstvu sa pokojnim Ljubojevićem. Takođe, Opačić je tada tvrdio da Uglješa Ljubojević ne radi za njega, nego u njegovoj kući u Veterniku drži teretanu jer je i sam bio jako talentovan bokser. On je tada poručio njegovim ubicama da se dobro čuvaju. Mladen Marić, na koga je pala sumnja, prošao je na ispitivanju kod Opačića sa prelomom jagodične kosti i hematomom na desnom oku. U optužnici se navodi da su ga okrivljeni primoravali i na seksualne radnje („stavljali su svoje polne organe u usta oštećenom“). Marić je popustio pred argumentacijom Opačića i drugova i priznao da je učestvovao u ubistvu pokojnog Ljubojevića. Sutradan 26. februara otmičari su vezali Mariću lisice strpali ga u gepek automobila „golf 2“ i povezli ga preteći da će ga ubiti i baciti u Dunav. Ipak, oteti Marić je sačuvao prisebnost i snagu te je na jednom pit stopu uspeo da iskoči iz gepeka, dotrči do tržnog centra Planeta 021 u Novom Sadu i prijavi slučaj policiji. Policija je uhapsila Opačića i drugove koji su, navodno, svoj postupak nazvali „građanskim privođenjem“ pošto su ustanovili da je Marić umešan u Ljubojevićevo ubistvo. Hteli su reći da su radili ono što policija do tada nije uspela.
UPRAVNI ODBOR: S druge strane, ovakvo objašnjenje ne čudi imajući u vidu da je Nenad Opačić važio, prema rečima Nenada Čanka, predsednika Skupštine Vojvodine, za čoveka od poverenja još od 1999. godine. (NIN, br. 2731, str. 16–18). Čanak navodi da mu je Opačić bio predstavljen kao dugogodišnji opozicioni delatnik i kao čovek koji je osigurao bezbedan povratak Zorana Đinđića u Beograd posle bombardovanja. „O poslovima Nenada Opačića nisam ništa znao“, rekao je Čanak i objasnio da je Opačić sa svojim momcima pomogao gradu posle petog oktobra u sprečavanju divlje gradnje: „Bilo je slučajeva kada je prilikom rušenja divlje izgrađenih objekata bilo pretnji nasiljem. Opačić se tada pojavljivao sa svojim momcima i nikada nije bilo problema.“ Ko ga je angažovao u tom smislu, nismo uspeli da saznamo jer je ovih dana Nenad Čanak bio nedostupan. Takođe, u pomenutom intervjuu „Identitetu“, Opačić je potvrdio da je bilo ponuda da učestvuje u radu pojedinih upravnih odbora, ali je on to odbio: „Ne želim da taj deo moje prošlosti, a koji mi se nimalo ne sviđa, služi za bilo čiju kompromitaciju. Zbog toga nisam hteo da uđem ni u jedan upravni odbor.“ Svoju vezu s političkim vrhom potvrdilo je i pismo koje je Opačić poslao iz pritvora na adrese Skupštine AP Vojvodine i Skupštine Novog Sada. On se obraća „gospodi predstavnicima, odbornicima, poslanicima, funkcionerima, pozicionarima i opozicionarima“ sa željom da se sa svima razjasni jer mu se nije svidelo što se u javnosti govori o „aferi Opačić“. Pismo pisano početkom maja ove godine odmah je prosleđeno novinarima, pa je ispalo da se Nenad Opačić iz pritvora obraća javnosti ne bi li razjasnio neke stvari iz političko-privredno-kriminalnog miljea Srbije. Činjenica da je pismo novinarima podelio član Čankove Lige socijaldemokrata Vojvodine poslužila je za novo rasplamsavanje sukoba između „reformista“ i „ligaša“, između Mileta i Neše. Pozicioniranje za naredne izbore prelama se preko odnosa sa ljudima okrivljenim za više krivičnih dela. Čanak je otvoreno govorio o svojim vezama sa Opačićem, što mu sigurno neće doneti političke poene, a Isakov neguje politiku „čistih ruku“ tražeći da se ipak povede rasprava o poreklu imovine ne bi li špekulativni kapital ušao u legalne okvire. Tako se Opačić iz zatvora aktivno uključio u političke napetosti u Novom Sadu, a najavio je i niz krivičnih prijava protiv nekih listova i političara, a, što je poseban kuriozitet, i protiv ministra policije Dušana Mihajlovića.
Slučaj Opačić se, na taj način, kreće između skupštinskih kuloara i Okružnog suda.
Zebnju da je policija u ovom slučaju možda izvršila pritisak na sud (u neobičnom smeru) pojačala je okolnost da je i drugi svedok Veterničanin Milan Janjuš (28) zvani Brazilac izostao (zasad) sa svedočenja, jer je pretučen u nekoj svađi noć uoči pojavljivanja na glavnom pretresu u procesu protiv Nenada Opačića i drugara (veternička grupa). Prema Janjuševim rečima, njega su u kafiću MK pretukli radnici novosadskog SUP-a i izvesni biznismen. Potrefilo se da se na glavnom pretresu u procesu protiv veterničke grupe ne pojave direktno oštećeni Mladen Marić i čovek koji je predstavljen kao jedan od važnijih svedoka, a cela priča je mešavina politike, kriminala i nasleđenih dugova iz prošlosti.
Da li je reč samo o nesrećnim koincidencijama i o „trapavosti“ policije ili je reč o nečem drugom, videće se u nastavku suđenja koje počinje 9. jula.
Pre dve godine na javnoj licitaciji za dodelu parcele za izgradnju benzinske pumpe Nenad Opačić je od šest učesnika ponudio najveću sumu. U novosadsku gradsku kasu slilo se 4.700.000 dinara. Projekat nije realizovan jer su se pojavile sumnje da sama licitacija nije sprovedena baš kako treba, pošto se u izveštaju Komisije za sprovođenje javnog nadmetanja našlo mesto za napomenu koja delimično ilustruje atmosferu tokom licitacije. Komisija je „konstatovala da su prisutni posmatrači, njih oko tridesetak, verbalno ometali učesnike nadmetanja, predstavnika ‘Graditelja NS’, stalnim dobacivanjima, pretnjama koji nisu prestali ni na stalna upozorenja Komisije da će se nadmetanje prekinuti“. Proces se odvijao bez prisustva predstavnika SUP-a i obezbeđenja pa kako nije obustavljen, Nenad Opačić je dobio mogućnost da ostvari svoje graditeljsko-poslovne planove. Niko od učesnika u licitaciji nije se žalio na proces nadmetanja, pa je UO Zavoda za izgradnju grada, čiji je predsednik ujedno i predsednik novosadske vlade Branislav Pomorički iz Čankovog LSDV-a, potvrdio odluku o dobijanju lokacije za izgradnju benzinske pumpe. Kasnije formirana Komisija Skupštine grada za ispitivanje procesa javnog nadmetanja, u ovom konkretnom slučaju, dala je sebi zadatak da utvrdi da li je u procesu bilo nekih formalno-pravnih nepravilnosti. Odluka je doneta u ponedeljak 23. juna 2003. godine većinom glasova (4:3). Prema rečima predsednika Komisije Sime Kneževića, za potvrdu prethodne odluke bili su predstavnici LSDV-a, DS-a i SD-a, dok su na drugoj strani bili RV, DSS i SPS. U izjavi za „Vreme“ on kaže da je utvrđeno da je čitav postupak sproveden na pravno valjan način i da će se sa takvim stavom izaći pred Skupštinu grada. S druge strane, predstavnik Reformista u Komisiji Petar Skokandić kaže za „Vreme“ da se ovakva odluka očekivala i da će oni pred Skupštinu izaći sa izdvojenim stavom. Predstavnik preduzeća „Graditelj NS“ Marko Janjić ni dve godine nakon licitacije ne želi da govori o tome da li mu je neko pretio. Pokušaj vašeg novinara da od njega sazna više pokazali su se kao neuspešni.
Sima Knežević nam je potvrdio da zadatak Komisije nije bio da ispituje učesnike licitacije, već da samo „prođe kroz papire“.
Nenad Opačić je iz pritvora, putem pisma, izrazio očekivanje da će se i na Skupštini povrditi legalnost čitavog postupka i da će mu konačno biti omogućeno da ostvari svoj graditeljsko-poslovni naum, optuživši Reformiste da su čitavu stvar izmislili zbog različitih „malih interesnih grupica“ koje stoje iza svega.
Predsednik Komisije nam je takođe potvrdio da se u policiji vodi pretkrivični postupak povodom čitavog slučaja.
Nenad Čanak je u intervjuu NIN-u naglasio Opačićevu naklonost opoziciji pomenuvši da je ovaj aktivno učestvovao u svim događajima još od 1990. godine i prvih mitinga SPO-a: „Nenad Opačić mi je predstavljen kao čovek kome je jedna od referenci bila i to da je istrajan i uporan opzicionar od prvih dana opozicije, od prvih mitinga Vuka Draškovića 1990. godine.“
U izjavi za „Vreme“ predstavnik novosadskog SPO-a Lazar Slepčev rekao je da se Opačić zaista pojavio 1990. godine na jednom mitingu ove stranke u Sremskoj Mitrovici, obučen kao četnik iz filmova Veljka Bulajića, i da su ga dovezli policijskim kolima. Slepčev kaže da ga je kao policijskog doušnika Vuk Drašković odmah prepoznao, da je pokazao na njega i rekao da je pojava tog čoveka nameštaljka jer je trebalo snimiti takvu osobu i prikazati je na Dnevniku RTS-a kao ilustraciju politike koju zagovara SPO. To se, prema Slepčevu, zaista i dogodilo.
Nenad Opačić u intervjuu „Identitetu“ od 25. februara 2003. kaže: „Ekskluzivno ću vam reći da sam sa dvojicom prijatelja, jednim iz Futoga i jednim iz Veternika, čija imena namerno neću reći, jedan od suvlasnika avio-kompanije na Novoj Gvineji. Imam i jednu firmu na Kipru i jednu u Novom Sadu koja se bavi trgovinom na veliko i malo.“ Koje su to firme, nismo dosad uspeli da saznamo, a Opačićev advokat Vladimir Horovic izjavio je za „Vreme“ da imena preduzeća nisu tajna, ali da je procenjeno da u ovim okolnostima ne bi po njih bilo dobro da im se imena obelodane jer bi izgubile na rejtingu.
Deo opozicije je zapravo režimski i vodi narod u šetnje levo-desno, kaže sociolog Jovo Bakić za novi broj „Vremena“. A narod mora da se organizuje i da bude spreman da uzvrati na režimsko nasilje
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
